Što se više brani, više se ukopava
DIREKTOR SRBIJA VOZA NIJE DOKAZAO DA
U pokušaju da se odbrani, direktor “Srbija voza” Jugoslav Jović svojim odgovorima praktično je potvrdio pisanje “Blica” i sumnju da je u višemilionskom poslu bilo kalkulacija u korist privatnih firmi, a na štetu države i njene kase.
„Blic“je u poslednje dve nedelje započeo seriju tekstova u nameri da spreči i poslednje potpuno uništavanje Fabrike šinskih vozila “Goša” („Goša FŠV“) iz Smederevske Palanke, koja je pred prodajom. Počeli smo sa rasvetljavanjem namere stečajnog upravnika Ace Mitića da rasparča imovinu “Goše” i iz prodaje izuzme vredne nekretnine i proizvodnu liniju, što bi praktično značilo da fabriku niko ne bi kupio, radnici bi ostali na ulici, a okoristili bi se pojedinci.
Međutim, „Blic“je nastavio da kopa i dublje i došli smo do višemilionskog posla remonta i popravke kušet i putničkih vozila, a koji su na tenderu “Srbija voza” dobile dve privatne kompanije: jedna sa dvoje zaposlenih: “Obnova kompani” d.o.o., u vlasništvu Velemira Stojanovića i druga, gotovo identičnog naziva kao i „Goša“- “Goša RSC”, sa prijavljenih 14 zaposlenih i gde je vlasnik Milutin Šćepanović, nekadašnji direktor prave „Goše“. „Obnova” je registrovana za trgovinu drvetom i sanitetskim materijalom, a lažna „Goša RSC“, bez hala, mašina, mehanike, valjda za vozove. Takve firme bez ijedne reference za posao dobile su remont vozova od državnog „Srbija voza“.
Direktor Jović ne pominje u odgovoru kako je to moguće, već navodi kada je i koje je ugovore potpisao. “Blic” međutim, nije ni pisao da je posao dat bez papira. Ali odgovor na to kako su posao dobile ovakve kompanije nismo dobili. Direktorov navod - da je tender bio javan (što je obavezno po zakonu!?) i da su se ove firme jedine javile, ne može biti opravdanje jer u tom slučaju svi bismo mogli da popravljamo vozove.
IDEJA ZA ANEKS
Tu dolazimo do sledeće stavke - ugovor sa ovim kompanijama je potpisan pre ravno dve godine, 24. oktobra 2016, i „Blic“je pisao da su rokovi za popravku istekli. U zavisnosti od tipa vagona, rok je bio između 60 i 90 dana. Direktor Jović u odgovorima potvrđuje da nisu sva vozila popravljena. Međutim, zašto nije kaznio privatne firme zbog kašnjenja niti procenio štetu po budžet Srbije, direktor odgovara da je potpisan Aneks ugovora kojim je rok produžen na 30. novembra! Jović je upravo ovim navodom potvrdio ranije pisanje „Blica“i našu pretpostavku da je štiteći interese privatnih kompanija takav aneks i potpisan (tekst od 12. oktobra).
Idemo dalje - direktor navodi da je povećao obim posla (član 49) pa zato nema kašnjenja. Međutim, tenderski rokovi su rokovi, a obim posla može samo da uveća cenu po kojoj se radi. Direktor Jović ne pravda svoje poteze i privatne firme samo kroz aneks ugovora, već se poziva i na štrajk u “Goši” zbog kog nije moglo da se radi i koji je, kako navodi, trajao od marta do novembra 2017.
U kojoj je „Goši“, direktore Joviću, bio štrajk na osnovu kog pokušavate da opravdate mahinacije?
U „Goši“sa kojom ste vi potpisali ugovor nije! „Goša“sa kojim ste potpisali ugovor je “Goša RSC” i nijednog trenutka od svog osnivanja 2014. nije bila u štrajku! Ovde dolazimo do suštine - prava fabrika „Goša“(„Goša FŠV“), u kojoj se ubio radnik zbog nemaštine, ubačena je u ovaj posao kako bi ga i odradila jer firme koje su dobile tender nemaju nijedan uslov za to. Niko se i ne bavi time na koji način lažna „Goša“sa oznakom RSC koristi i zloupotrebljava fabriku i radnike kojima se ne uplaćuju doprinosi dok rade posao za firme koje su dobile na tenderu „Srbija voza“. Takođe, u fabrici „Goša FŠV“štrajk nije trajao od marta do novembra, kako navodi direktor - već je bilo prekida, i to od dva meseca. Međutim, i pored štrajka fabrike koja je iznajmljena pod sumnjivim okolnostima
Direktor „Srbija voza“kao razloge za kašnjenje navodi štrajk u pravoj „Goši FŠV“, iako su posao dobile privatne „Goša RSC“i „Obnova“ - ostaje skoro godinu i po za popravku vozova.
„Blic“je pisao i da je „Obnova kompani“uzimala iz „Srbija voza“polovne klime i ugrađivala ih, ali i delove na revers, a pre nekoliko dana, usred naših tekstova, fotografisani su i kako sede zajedno u kafani - vlasnik „Obnove“Velimir Stojanović, direktor Sektora za nabavke u „Srbija vozu” Zoran Samardžić i direktor Jović. On međutim, tvrdi da nije on na fotografiji gde se vidi s leđa. Evo, da poverujemo direktoru a ne svojim očima, šta onda njegov drugi direktor radi sa vlasnikom firme koja dobija na tenderu?
VLASNIK PRIVATNE LAŽNE „GOŠE RSC“BIO DIREKTOR PRAVE, A PRAVIO SE DA NE ZNA KO SU MU GAZDE
MULJANJE
Direktor Jović navodi kako su u „Gošu“(bez navođenja FŠV jer je s lažnim preduzećem sa oznakom RSC „Goša“potpisala ugovor) odlazili predstavnici Vlade, ali i on da bi bio prekinut štrajk. Hajde i to da analiziramo:
Lažna „Goša RSC“, koja je dobila na tenderu - prvi vlasnik je direktor upravo „Goše FŠV“Ivan Hemšild, Slovak. Aprila 2017. kada Slovaci odlaze, Hemšilda na mesto u pravoj „Goši FŠV“nasleđuje Milutin Šćepanović, a potom mu Slovaci prenose i vlasništvo nad lažnom „Gošom“, firmom koja je dobila na tenderu. Dakle, Šćepanović je blizak čovek Slovaka.
Međutim, šta se događa kad državni vrh dolazi u pravu „Gošu“i pokušava da se radnicima isplate zarade? Ko koga ovde zamajava? Prenećemo takođe navode iz medija u kojima se vidi kako jedan od učesnika tendera govori