Krležin „Sprovod u Terezijenburgu“u Bitef teatru: Pokop jedne zemlje

U četvrtak, 31. 10. 1918, tačno sto godina pre naše premijere, prestala je da postoji Austrougarska monarhija, kaže Anđelka Nikolić rediteljka predstave “Sprovod u Terezijenburgu”.

Predstava je rađena u kooprodukciji Bitef teatra gde je večerašnja premijera (20 časova) i subotičkog pozorištas “Kostolanji Deže” gde će biti igrana 6. novembra a rediteljka koja je predstavu radila pio poznatom Krležinom delu napominje:

- Naslov čuvene Krležine pripovetke “Sprovod u Terezijenburgu” ne odnosi se samo na sahranu glavnog junaka, već i na kraj Austrougarske monarhije, a tog 31.

10. 1918. prestala je da postoji država u kojoj je živelo približno 23,5 miliona Slovena, 12 miliona Nemaca, 10 miliona Mađara, tri miliona Rumuna i dva i po miliona «ostalih» naroda. Zanimljivo je i značajno razmatrati uzroke i posledice obe ove smrti, budući da je u našem podneblju i dalje aktuelan trend raspadanja i rasparčavanja zemalja, a ne menja se ni surov odnos društva prema talentovanom pojedincu.

U umetničkoj ekipi napominju da predstava ima oblik tragikomične muzejske ture u kojoj gledaoci mogu da se upoznaju sa eksponatima iz oblasti vojne i političke istorije Austrougarske, ali i sa intrigantnim detaljima iz života kontroverzne Krležine junakinje, Olge Glembaj Varonig, njenog muža, Pukovnika Varoniga, i ljubavnika, mladog oficira i doktora matematike Ramonga Gejze. Priča prati komplikovanje odnosa u ovom ljubavnom trouglu, na koje dodatno utiče pritisak izazvan ceremonijalnom posetom japanskih generala, pred kojim ceo Terezijenburg, pa i naši junaci, žele da ostave što bolji - dakle lažan utisak o sebi.

U najavi predstave kaže se i da će gledaoci imati priliku da osete atmosferu života sa početka XX veka, da nauče po koju reč na hrvatskom, mađarskom, nemačkom ili japanskom jeziku, da uživaju u degustaciji srednjoevropskih vina, ali i da, zajedno sa autorima predstave, konstruišu svoj životni kredo ili naprave svoju zastavu...

Uloge tumače: Marija Bergam, Boris Kučov, Gabor Mesaroš i Bojan Žirović, autorka scenografije i kostima je Olga Mrđenović.