HOĆE LI SE SRBI I HRVATI IKADA POMIRITI?
Velike tenzije između dva naroda i 25 godina posle završetka rata
Proslavi takozvanog dana pobede u Kninu, praktično na godišnjicu „Oluje“, po prvi put je prisustvovao i jedan Srbin - predsednik SNV Boris Milošević, što je izazvalo niz protivrečnih reakcija i ključno pitanje - da li je moguće, kako i kada - pomirenje Srba i Hrvata?
Da li zbog Miloševića ili pandemije Covida 19, tek ceremonija u Hrvatskoj koja se tradicionalno održava povodom vojno-policijske akcije u kojoj je proterano čak 250.000 Srba, a 1.852 ubijena ili nestala, nije imala ratnohuškaški i proustaški prizvuk kao često ranije.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković je po prvi put na takozvani dan pobede pokušao posledice „Oluje“da sagleda iz ugla prognanih i ubijenih Srba pa je tako, između ostalog, rekao da je ova akcija bila „dramatična za mnoge hrvatske Srbe“koji su bili prisiljeni na beg iz zavičaja od hrvatskih snaga. Pritom je i osudio zločine na Srbima. Doduše, uz standardnu retoriku o „velikosrpskoj agresiji“.
S druge strane, predsednik SNV Boris Milošević poručio je da je „društvo sazrelo da čujemo jedni druge i da poštujemo jedni druge bez obzira na nacionalnost“i pozvao sve da poštuju sve žrtve i sećanja na žrtve. Kako je rekao, na ceremoniji je čuo poruke pomirenja, mira i budućnosti.
Da li će Miloševićeve reči postati stvarnost? Da li će se Srbi i Hrvati jednom pomiriti i živeti mirno u budućnosti?
POTPUNA ISKRENOST Izvršni direktor Fonda za političku izuzetnost Marko Savković je, pak, skeptičan u vezi sa odnosima Srba i Hrvata.
- Miri se čovek sa čovekom, pa i sa samim sobom, a pomirenje medu narodima ostaje teško dostižan cilj. Na političarima je da simboličkim gestovima, kada su vreme i okolnosti prave, unaprede “atmosferu”, iskažu postovanje prema žrtvama, empatiju. Neki - mnogi, uostalom, nisu dali da ih posvađaju ni tokom rata. Ono što nam je oduvek bilo potrebno, jeste potpuna iskrenost - priznanje svega, i svih okolnosti, i razumevanje pozicije onog drugog. Ne mitovi, ne državni narativi, ne političarenje, nego iskrenost - podvlači Savković.
Kako kaže, ponekad mu
zasmeta i toliko potenciranje pomirenja Srba i Hrvata.
- Naši istorijski sukobi imaju svoje razloge, ko želi o njima može saznati više. I to je jedna dimenzija. Druga - svako treba da krene od sebe, otvorena srca, oslobođen predrasuda, ali opet, svestan tezine nasleđa, da uspostavlja neke nove veze - zaključuje Savković.
GORE-DOLE
Hrvatski književnik i novinar Ante Tomić, koji je danas daleko veći optimista nego pre dva meseca kada je, takođe za „Blic“, izjavio da se „Srbi i Hrvati tako nežno i toplo od srca mrze da i ne tražimo nekoga drugoga koga bismo mrzeli“.
- Srećan sam zbog načina na koji je održana ceremonija u Kninu. Prethodnih decenija bilo je puno gorčine, a sada konačno sve što se događa u poslednje vreme u Hrvatskoj jako budi nadu. Tu mislim i na prisustvo Borisa Miloševića ceremoniji u Kninu, ali i na govor poslanice SDSS-A Anje Šimprage u Saboru koji je po meni najbolji govor u istoriji Hrvatskog sabora. Čini mi se da je stvorena takva politička i društvena atmosfera koja nam može doneti stišavanje neprijateljskih odnosa i normalniji život - ističe Tomić za „Blic“.
Ipak, i dalje je veoma oprezan.
- Odavno sam navikao da odnosi Hrvata i Srba idu gore-dole. Budi nadu to što je ceremonija u Kninu bila
Miri se čovek sa čovekom, pa i sa samim sobom, a pomirenje medu narodima je teško dostižan cilj. Na političarima je da simboličkim gestovima unaprede “atmosferu” i iskažu poštovanje prema žrtvama, kaže Marko Savković
dostojanstvena za sve ljude. Video sam da su u Knin došli i pripadnici HOS-A. Zastrašujuće je videti taj ološ kad nahrli. Na sreću, policija ih je zaustavila i nije im dozvolila da učestvuju na događaju. Mislim i da je vlast čak odlično reagovala - kaže Tomić.
Naš sagovornik, pak, ne veruje da se nepravda prema prognanim i ubijenim Srbima može ispraviti.
- Dogodio se ratni zločin nad civilima, starcima, došlo je do egzodusa velikog broja ljudi. Prošlo je puno vremena i ne verujem da se ta nepravda može ispraviti. Nažalost, mislim da smo zauvek izgubili srpska sela. Veliki broj Srba se nije vratio ili im nije data prilika da se vrate. Mnogi od njih su sada uspeli na nemaštini da izgrade novi život. To nam je, što nam je i na novim generacijama je sada da izgrade znatno bolje odnose - podvlači Tomić.
Hrvatski pisac podržava poteze Borisa Miloševića i predsednika SDSS-A Milorada
Govor poslanice SDSS Anje Šimprage je, po mom mišljenju, najbolji u istoriji Hrvatskog sabora. Čini mi se da je stvorena politička i društvena atmosfera koja nam može doneti stišavanje neprijateljskih odnosa i normalniji život ANTE TOMIĆ HRVATSKI KNJIŽEVNIK
Pupovca.
- Lako je biti Srbin u Srbiji. Budi ti Srbin u Hrvatskoj. Za mene je neko ko je za 30 godina svašta preživeo u Hrvatskoj i pored toga opstao i ostao u svojoj kući, na svom ognjištu, mnogo veći heroj od Vučića. To je za mene neizmerno veće herojstvo nego bilo šta što je Vučić napravio. Pupovac je u tako neprijateljskoj sredini u Hrvatskoj uspeo svih ovih decenija da sačuva ime i čast, i to je za mene neizmerno veće herojstvo - naglašava Tomić.
POLITIČKA GEOMETRIJA Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ističe za „Blic“da je pitanje pomirenja, zapravo, pitanje političke geometrije.
- Dolaskom Zorana Milanovića za predsednika i porazom ultradesničarskog krila HDZ-A, situacija se polako menja. Milanković i Plenković po prvi put spominju srpske žrtve tokom „Oluje“, govore i da su učinjeni zločini, ubijeni i proterani ljudi... Smeta i dalje što je to proslava na godišnjicu „Oluje“, ali primetna je velika promena - ističe Popov.
Ovakav način obeležavanja dana pobede odnosno „Oluje“mogao bi da doprinese smirivanju tenzija.
- Novonastala situacija bi mogla da se iskoristi da se napravi konstruktivan razgovor između predsednika Srbije i Hrvatske, a ne formalan, kakav je bio prethodna dva puta. Jedino u takvoj relaksiranoj atmosferi obe države mogu da se suoče sa pitanjima ratnih zločina, nestalih, ubijenih, kao i pitanjima manjina i granica. Ovo je šansa za razgovor da se ide korak po korak ka pomirenju - naglašava Popov i dodaje:
- Mi imamo i pragmatične razloge da poboljšavamo odnose sa Hrvatskom jer je pomoć Evropske unije upravo uslovljena dobrosusedskim odnosima u regionu i unutrašnjim reformama.