Милан Ћулибрк

Стара пракса и младе снаге

Nin - - Уводник -

Док председник државе Александар Вучић отвара фабрике, најављује повећање плата и пензија, обилази градилишта, најављује нове стране инвестиције и обећава субвенције из државне касе, којој више у складу са својим овлашћењима баш и не би смео тако лако и толико близу да прилази (не сећам се да је Томислав Николић причао о повећању плата, новим инвестицијама, стопи незапослености, расту БДП-а, буџетском суфициту и сличним стварима), премијерка Ана Брнабић је одсуство из јавности прекинула позивом младима који су се образовали у иностранству да се врате у Србију.

Не сумњам у њене добре намере, али ако је озбиљно мислила да млади прихвате тај позив, пре тога је морала да поразговара с министрима у свом кабинету. Јер, ако они наставе по старом, нико из Немачке, Швајцарске или САД неће баш пожурити да купи карту у једном смеру. Па, да су били задовољни стањем у домовини многи не би ни отишли одавде, често решени да се никада не врате.

За сада је све остало само на позиву. Срећом, није покушала да их убеђује Шантићевим стиховима „Остајте овде, сунце туђег неба неће вас гријат ко што ово грије“, а и да јесте не би вредело. Једино што Ана Брнабић може јесте да мерама и резултатима Владе покаже да ти млади гастарбајтери у Србији имају чему да се надају. Јер, без наде су је и напустили. Па се без наде да ће овде бити боље неће ни вратити. А без њих, опет, нема наде да ће и Србија на дуги рок постати нормална и пристојна земља. Уосталом, како би и могла ако годинама из ње одлазе најбољи, док много гори од њих корацима од седам миља грабе ка врховима власти. Онима који су отишли за то није било довољно ни врхунско образовање на престижним светским и најбољим домаћим универзитетима, а многима који су дочекали својих пет минута власти то није ни било потребно. На време су схватили да је понекад довољно бити само послушан и климати главом. Са тим квалитетима, уз партијску књижицу, за напредовање до неслућених висина довољна је и сумњива диплома, или још сумњивији докторат. На крају крајева, ко ће и да те пита за диплому, ако су и други у твом окружењу завршили исту школу.

Нема сумње да је „негативна селекција“један од разлога зашто је „Алтернативни извештај о положају и потребама младих“показао да су они разочарани, да их брине незапосленост и да због тога желе да оду из земље. Зато би први задатак Ане Брнабић требало да буде да учини све да бар неког од тих генијалаца који се још премишљају задржи у Србији. Ако у томе не успе, ни они који су већ отишли неће се вратити. Поготово кад чују да је Влада решила да до даљег на челу РТБ Бор задржи дугогодишњег директора Благоја Спасковског, иако је консултантска кућа Мекинси још пре годину и по јасно предочила да је део губитака те државне компаније директна последица лошег управљања. Неће младе на повратак охрабрити ни вест да је пре десетак дана за директора компаније Тигар именован Владимир Илић, доскорашњи државни секретар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Осим ако држава мисли да је то предузеће заиста озбиљан социјални случај, с обзиром на то да је Илић пре доласка у министарство три године био директор Градског центра за социјални рад у Београду, а још деценију је у том центру радио као правник. Да не помињемо нека друга, већ легендарна кадровска решења.

Те ствари, дакле, премијерка мора да промени ако заиста жели да се млади врате. Не знам да ли је за њу то проблем, али на њеном месту озбиљно бих се забринуо и због става трећине младих да „демократија није најбољи облик владавине“. На дуги рок за Србију је најгоре ако то стварно мисле, мада се надам да су само у заблуди и да их је неко уверио да су буразерски дилови и страначко запошљавање неизбежни део демократије. Ако им се то не свиђа, још има шансе за демократију у Србији.

Неко би премијерку требало да упозори да три четвртине младих не верују ниједном политичару и да мисле да политичке странке не раде у њиховом интересу. Јер, ко ће послушати некога коме не верује?

Ана Брнабић је позвала младе који су се образовали у иностранству да се врате у Србију. Неко би требало да јој каже да три четвртине младих не верују ниједном политичару. А ко ће послушати некога коме не верује? Зато она мора најпре да поразговара са министрима у свом кабинету

Главни уредник

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.