ЦРВЕНА ПАЛИЦА ЗА ФАШИСТЕ

Антифа – устанак америчке радикалне левице

Nin - - Садржај - СТЕФАН СЛАВКОВИЋ

Догађаји у Шарлотсвилу опет су показали да припадници антифа група знају да се за помоћ не могу обратити органима реда и штите се сопственим средствима, понекад и превентивно. Али, чињеница је да су ови левичари милитантни онолико колико фашизам постаје опипљиво опасан

Сва конфузија Трампове Америке да се језгровито одсликати на примеру тридесетчетворогодишњег Остина Гилеспија. У младости је променио име у Augustus Sol Invictus, или Узвишено Непобедиво Сунце, а уочи тридесетог рођендана је објавио херметичну посланицу у којој се разочарано одрекао америчког држављанства. Приде је обзнанио да ће побећи у шуме одакле ће у градове донети Револуцију, јер му је провиђење натукнуло да ће играти важну улогу у предстојећем Другом америчком грађанском рату. Исти мистериозни глас му је рекао да би по САД најбоље било када би се размножавали само најлепши белци који сматрају да је Холокауст вулгарни историјски фалсификат. Не само да се нико није позабавио његовим очитим душевним поремећајем, већ се Августус кандидовао за сенатора Флориде, без проблема и успеха. На неофашистичком окупљању у Шарлотсвилу у августу је био један од главних говорника, а публику су чинили припадници Кјуклукс клана, екстремни десничари с нацистичким обележјима и тзв. расни реалисти. Заједничко им је било узвикивање хитлеровских парола о тлу и крви, панично позивање на слободу говора и нелагода при сазнању да ће им лица осванути на интернету. Неки су носили и оружје.

С друге стране, њихови неистомишљеници имају искуства с полицијом и малтретирањем у дигиталном, јавном и приватном простору. Реч је о студентима и радницима без веза са богатством, деци миграната и припадницима

ЛГБТ популације. За разлику од Остина Гилеспија који је одрастао на свили и кадифи, мањина су и често су се сусретали са насиљем. Зато су одсудног дана и нахрупили у Шарлотсвил у великом броју, готово листом носећи мараме и скијашке маске, спремни да мрзитељској булументи запуше уста уз једногласно „но пасаран“. Исход је познат – један се фашиста камионетом залетео међу антифашисте, усмртивши једну девојку и повредивши још 19 особа, а председник Трамп је, по ко зна који пут неупућен у стварност, рекао како одговорност сносе обе стране, уз констатацију да је нови извор нестабилности у Америци извесна група „антифа“.

Довољно је у политички живот упућен да зна да не стане на реп главнини својих бирача, разочараној што није изградио зид на мексичкој граници, што се послови нису тискајући се вратили у Америку и што је није учинио ни бисерно белом, ни монументално великом. Ако су његова политичка победа, политички и морални пораз Хилари Клинтон и морална победа Бернија Сандерса варнице, запаљиви бензин је хетерогено америчко друштво које је под притиском растуће економске неједнакости почело да пуца по сваком замисливом кроју – расном, верском, класном, родном...

Да је Трамп макар мало упућенији у историју западноевропске цивилизације, која непосредно зависи од њега, знао би да је „антифа“тек згоднији термин од антифашизма, а да је антифашизам, како је у називу покрета нимало суптилно назначено, стар колико и фашизам. Појам се први пут користио још тридесетих година прошлог века за милитантне левичарске ћелије у Немачкој, а преживљавао је дословце свуда и сваки пут када би неком бизгову на памет пало да угрожава друге зарад својих привилегија. У САД су антифа ћелије последњи пут биле активно присутне осамдесетих година, највише у Њујорку, Чикагу, Атланти и Филаделфији, а запажену улогу су имале и у протестима против Светске трговинске организације у Сијетлу 1999. године и покрету Окупирај Волстрит. У скорије време су учествовале у окршајима с десничарима у Фергусону и на Универзитету у Берклију.

Реторика којом се у мејнстрим медијима извештава о антифа ћелијама слична је оној којом се извештавало о Бернију Сандерсу и Џеремију Корбину – критике су биле или вешто скривене или отворено засниване на ширењу страха. Магазин Атлантик их је индиректно оптужио да својим реакцијама поспешују екстремну десницу, a Национална ревија им је спочитала употребу палица, штитова и маски, не споменувши „свастикама“и оружјем начичкане екстремне десничаре.

Новинарима Вашингтон поста била је битнија штета од 100.000 долара коју су начинили разбијањем мобилијара у Берклију него чињеница да су реаговали на изјаве да су црнци и Јевреји канцер Америке и да је отказани говорник Мило Јанопулос хтео да јавно прочита списак ЛГБТ студената, што је претходно урадио у Милвокију. Исти ти мејнстрим медији су раније спорадично критиковали мете напада фашиста, сковавши пејоративни неологизам „либерална снежна пахуљица“.

Узрок оваквог новинарског кукавичлука је једноставан – док фашизам покушава да подјарми индивидуална права и слободе у згрченом срцу пропалог капитализма, антифа ћелије покушавају да подјарме капитализам у име индивидуалних слобода, а већина америчких мејнстрим медија зависи од приватног капитала који је најчешће некако повезан са Белом кућом. С друге стране, антифа ћелије чине идеолошки врло разуђене позиције, али су им заједнички левичарски антиестаблишментски сентимент и инсистирање на анонимности и духовитом имиџу који се преноси и на њихова незванична гласила. Примера ради, на Твитеру учестало објављују слике америчких трупа из Другог светског рата испод којих пише: „Овде се види како антифа улази неовлашћено и пуца на недужне нацисте без повода.“

Насиље у Другом светском рату није било лепо, ни данас није симпатично, али ни идеолошки сукоб који се прелива на улице није ствар естетике. Ствар је нове политичке реалности у којој америчка полиција отворено ратује с етничким и расним мањинама – од почетка прошле године је усмртила око 500 Афроамериканаца – и у исто време не реагује на чињеницу да нацисти марширају улицама. Чињеница је, међутим, да су антифа групе милитантне онолико колико фашизам постаје опипљиво опасан. Јер, док фашисти желе нестанак сиромашних, обесправљених и на било који начин другачијих, антифашисти само желе нестанак једне групе – фашиста. Вредносно поистовећивати две групе је логички неодрживо, у најмању руку.

„Припадници антифа група већ знају да се за помоћ и одбрану не могу обратити органима реда и мира и штите се сопственим средствима. Истини за вољу, понекада и превентивно. Припадници антифа ћелија су левичари који добрано превазилазе традиционални спектар између левице и деснице и који немају поверења у либералну демократију, јер верују да је управо тај систем издао жртве фашизма тако што је фашизму уопште дозволио да се размаше. Зато и не постоји некакав антифа одбор директора – ћелије јесу међусобно повезане, али умногоме делују индивидуално“, објашњава историчар Марк Бреј, чија је студија Антифа: антифашистички приручник непланирано пала под лупу шире јавности.

Уз сав ризик који аналогије подразумевају, ако је алтернативна десница одоздо довела Трампа на власт, антифа одржава Бернија Сандерса у политичком животу, иако се штаб Хилари Клинтон из све снаге упиње да њихове активности присвоји. Није искључено да је пораст интересовања за антифа покрет повезан с анкетом Харвард-Хариса од пре недељу дана, према којој је стари социјалдемократа на челу Вермонта с 54 одсто тренутно најпопуларнији амерички политичар. Управо су његови гласачи, бесни због прљаве игре Хилари Клинтон и победе неуког Трампа, они који би се самоорганизовали и покушали да у јавном и политичком дискурсу изборе присуство, макар и палицама. Добро знају у којем смеру друштво оде ако зигхајловање прође неометано. Историја им је већ показала. Ко зна, уосталом, можда је и глас који је шаптао Узвишеном Непобедивом Сунцу био у праву, макар када је реч о извесности новог америчког грађанског рата. Не ваља му се радовати – невоље се, као и фекалије, увек преливају наниже. А зна се где смо у односу на Америку.

Чланови антифа ћелија су левичари који немају поверења у либералну демократију, јер верују да је управо тај систем издао жртве фашизма Марк Бреј, историчар

Неофашизам на делу: Припадници екстремне деснице усмртили су у Вирџинији једну девојку, а још 19 људи је повређено

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.