БИЗНИСУ НЕ СМЕТАЈУ ЗАСТАВЕ

Атлантик група

Nin - - Садржај -

Недавно смо били сведоци краткотрајног економског сукоба између Хрватске и Србије, проузрокованог повећањем хрватских такси за пољопривредне производе из земаља региона, које нису део ЕУ. Србија је узвратила пооштравањем процедура за увоз из Хрватске. Срећом, након кратке вежбе строгоће, све је решено на задовољство свих, поготово привреде.

„Чињеница је да су државе региона, на просторима бивше Југославије, упућене једне на друге - историјски, културолошки, али пре свега пословно. За разлику од политике, која може бити искључива, бизнис је интегративан, чак и авангардан, што се показало и на овим просторима, где се након сукоба најпре успоставила пословна сарадња. Бизнис нема заставу, што је увек истицала Атлантик група, једна од водећих регионалних компанија, која планове и пројекте заснива искључиво на здравом пословном резону. То је кључ нашег пословног успеха и темељ решавања свих економских изазова, а има их много“, каже Зоран Даљевић, директор централних финансија за Србију и Македонију Атлантик групе.

Прво тромесечје ове године протекло је у знаку ишчекивања развоја ситуације у Агрокору, но након што је Атлантик група у сврху ограничавања ризика током марта контролисано смањила испоруке чланицама овог концерна, а онда и доношењем хрватског Закона о поступку ванредне управе у трговачким друштвима, пословни ризик се значајно смањио и Атлантик је нормализовао пословање са највећим регионалним малопродајним партнером, иако је промет преко чланица Агрокора и даље нижи него у истом раздобљу прошле године, истиче Даљевић, уз напомену да Атлантик група активно прати ситуацију и пословне ризике, који нису везани само за Агрокор, штитећи своје пословање.

Он објашњава и да је Атлантик група у кратком периоду, ширењем сарадње са другим купцима, премостила ограничења везана за тешкоће у Агрокору и у првом полугођу 2017. је повећала приход од продаје за два одсто, на 336 милиона евра,уз двоцифрени раст нето добити. Продаја је повећана на већини тржишта на којима Атлантик послује, захваљујући расту првенствено сопствених брендова као што су Гранд и Баркафе - турска кафа и еспрессо, затим Цедевита, Донат Мг, Аргета, слатко-слани Штарк брендови, првенствено чоколаде Менаж, Најлепше жеље, Смоки, Прима штапићи, Бананице, Наполитанке…

Истовремено је порасла и профитабилност у готово свим пословним подручјима, прецизира Даљевић.

На раст профитабилности - ЕБИТ је за 6,2 одсто већи него у истом периоду лане - највећи утицај је имао квалитетнији продајни микс (укључујући и нове производе), условљен бржим растом продаје сопствених брендова, што је елиминисало негативан утицај раста цена сировина, првенствено сирове кафе, шећера, биљних масти као и ефекте неповољног курса америчког долара. Расту нето добити од 15,4 одсто првенствено су допринели нижи финансијски трошкови и веће позитивне курсне разлике.

Упрва два квартала ове године раст БДП у Србији од 1,2 и 1,3 одсто био је испод осталих земаља региона - у Словенији је био пет, Црној Гори четири, Хрватској 5,7 одсто... Међутим, очекује се убрзање раста у другој половини године како би на крају, за целу 2017. достигао 2,5 одсто, што због суше, сматра Даљевић, неће бити нимало лак задатак за државу и економију.

Са друге стране Атлантик група је у Србији повећала приходе од 2,6 одсто у односу на исти период прошле године захваљујући одличним продајним резултатима готово свих категорија производа. Мању продају преко Меркатора надоместили су значајно већи приходи других кључних купаца и осталих продајних места мањих формата. „Успели смо да остваримо наше циљеве, без обзира на спорији привредни раст у Србији“, каже Даљевић и прецизира да је компанија на другим тржиштима остварила већи раст – у Хрватској 7,5, БиХ 5,4 а у Русији и ЗНД за чак 19,5 одсто, где је дошло до јачања курса рубље, али и значајног повећања продаје беби хране,

доната и витамина Ц. Позитивно пословање резултат је и константног настојања да се фокусирано управља ликвидношћу и задуженошћу, што показује и пад трошкова за камате и смањење нето дуга, као и значајно повећане отплате обавеза за дугорочне кредите, каже Даљевић. Конкретно, у 2016. Атлантик је са Европском банком за обнову и развој и Међународном финансијском корпорацијом (део Светске банке) потписао уговоре о измени услова кредитирања, којима су дефинисани повољнији финансијски услови и продужен рок отплате. Ефекат је да су трошкови камата у првом полугодишту 2017. били за 17 одсто мањи од планираних. Задуженост, мерена односом нето дуга и ЕБИТДА, пала је од краја 2016. до краја јуна 2017. са 3,17 на 2,99 док је новчани ток из пословних активности нарастао на 10,9 милиона евра, што је добра финансијска основа, ако каматне стопе у наредном периоду почну да расту.

Даљевић закључује да успех Атлантика, ипак, чине запослени, њихово међусобно поверење и партнерски однос, што је основ међусобног повезивања и сарадње у једној мултинационалној компанији.

Пословна филозофија: За разлику од политике која може бити искључива, бизнис је интегративан

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.