ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ШКОЛСТВА

Електронски дневници

Nin - - Садржај - ДРАГАНА НИКОЛЕТИЋ

Док ће просветари у нову школску годину ући са старим платама за које тврде да су мање од републичког просека, иновација долази са друге стране: двеста одабраних школа у Србији приступиће пилот-пројекту употребе електронских дневника. А потом, сукцесивно, у дигиталну еру ући ће и осталих 1.600 школских установа.

„До сваке школе допро је интернет“, министар просвете Младен Шарчевић овом изјавом доказује да је све спремно за е-оцењивање, е-евиденцију изостанака, е-контакт са родитељима.., па чак и тамо где нема санитарног чвора и паркет није мењан више од четврт века. Међутим, за потоње радове најчешће су потребне „живе“паре или новац из буџета, док се е-пилот пројекат спроводи из „робних“донација.

„Како процес дигитализације целокупног образованог система не би морао да чека европске фондове и кредите, анимирали смо многе донаторе и партнере“, кажу у Министарству, издвајајући Удружење осигурaвача Србије, компанију Хуавеј, Ротари клуб Србија и пар других као најгалантније у поклањању опреме. Из донација следи још око 500 рачунара до краја године, док је буџетом Министарства пројектована набавка 700 компјутера за подршку увођењу информатике у пети разред.

Многи од наставника сваку новину потеклу из Министарства просвете прихватају са задршком, премда су свесни да им је циљ заједнички – подићи ниво образовања на виши степен, или би тако бар требало да буде. Синдикати просветних радника су овом приликом изнимно сложни тврдећи да ће есдневници олакшати посао предавачима, направити бољу везу између њих и родитеља, смањити простор субјективног оцењивања... Такође, углас поручују: ову иновацију они су предложили и на њој инсистирали пуних 20 година.

„У неким школама већ постоје различити облици електронских дневника за чије се вођење најчешће ангажују људи са стране које плаћају ђачки родитељи“, каже Милица Миленовић, председница Форума београдских гимназија. Када то постане посао сваког наставника понаособ, трошкове ће сносити сви порески обвезници. За прорачун укупне своте нужне да се подмире све потребе, управо служи пилот-пројекат, кажу у Министарству.

„Дигитализација просвете стратешки је циљ Владе Републике Србије, те

сматрамо да неће бити проблема при постављању финансијских приоритета“, објашњавају у Министарству са каквом ће „лакоћом“е-решење постати системско. Јер тек непрепуштено личној иницијативи и везано искључиво за ентузијазам, оно постаје смислено. Тек у тој идеалној ситуацији, кад све школе буду умрежене, међусобно и са Министарством, биће могућа и анализа ученичких постигнућа по одељењима, генерацији, на нивоу једног предмета, индивидуални програми и потребе ученика...

Шта још пружа е-пропусност података? Наставницима - да имају увид у оцене из свог предмета, док ће само разредне старешине имати преглед свих оцена. „На овај начин спречава се тзв. хало-ефекат, односно, притисак на строже наставнике да поклоњеном оценом изнивелишу успех одређеног ученика“, сигурна је Милица Миленовић. Међутим, досадашње искуство показује да су управо разредне старешине приступале овом виду пресије на своје колеге, како примећују упућени. Значи, ни надаље их ништа не спречава да тако наставе.

Могућност да се сваки родитељ електронским путем обавештава о успеху и изостанцима свог детета, истиче се као још једна од предности дигитализације дневника. „У пракси смо данас често принуђени да родитеље обавештавамо телеграмом да треба да дођу у школу, у случају да им деца, наши ђаци, не преносе овакве поруке“, каже председница Форума. Логика говори да електронски олакшан приступ информацијама неће утицати на пословично незаинтересоване родитеље, већ само скратити пут оним већ активним.

Статистика каже да је 14 одсто Срба без дана школе или са неколико разреда осмолетке, али да је чак 65 одсто електронски писмено. То значи да већини данашњих родитеља треба само упознавање са сервисом ес-дневник. Али, томе мора да претходи обука школског кадра који спада у српски просек, и још је једна ставка буџетског издвајања на име целоживотног учења. „Колико схватам, инструкције су кратке и јасне, и не траже више од пола сата да се разумеју и прихвате“, наводи једна наставница српског језика из једне школе на периферији Београда, где на 80 наставника и 1.300 ђака иду три рачунара са тек спорадичним приступом интернету. Овде запослене тренутно више брине недовољан фонд часова, од дигиталног описмењавања.

„Иако реформе делују као олакшавајуће по просветне раднике, ми напросто немамо поверења за идеје које стижу из Министарства“, наглашава ова наставница. Пример који даје су ђачке касете, „тако лошег квалитета, да су већином расходоване, иако су тек пре неколико година постале инвентар свих основношколских установа у Србији“. Стога многим просветарима и овај потез Владе личи на „прање пара“, које умањује добре ефекте реформе.

Остаје и бојазан наставног кадра да ће им се посао дуплирати, па да ће уз е-администрацију морати да воде и „класичну“, упркос супротним обећањима. Све и да чврсто држе реч, остаје проблем честог падања система, чега су сведоци сви који су имали неког посла у јавним институцијама. „Када се овако нешто деси, омогућено је накнадно уписивање у систем“, поручују из Министарства. Вођење евиденције о свим нежељеним појавама биће још један податак који ће допринети праћењу рада школе, додају.

Страхови просветара везани су за стално наметање обавеза које „немају никакве везе са наставом“. „Претворили су нас у ћате, стално нешто пишемо и попуњавамо“, артикулишу своје бојазни. Ако пад система или каква друга „нежељена појава“буде подразумевала додатни рад код куће, биће то још једна ствар на списку „чистог губљења времена“.

Премда се свака новина у просвети проверава искуством бар једне генерације (па и тад може да промаши), увођење ес-дневника ово неће чекати, већ ће бити уведени и у низ других школа, необухваћених пилотирањем, „чим се за то стекну услови“, како каже Шарчевић. Одлуку не може опозвати ни јавно мњење, пресудно, рецимо, код недавног повлачења образовних пакета о сексуалном насиљу. Јер, дигитализација је ипак питање од стратешког националног значаја, док се супротстављање злостављању под то не може подвести, судећи по потезима Министарства.

Оно што обећавају из Министарства просвете, науке и технолошког развоја везано за дигитализацију школства, налик је СФ филму, а тако далеко од српске реалности. Где, рецимо, при увођењу електронских здравствених легитимација има више хаоса него пожељних позитивних промена. Редови по испоставама Републичког фонда за здравствено осигурање екстремно су дугачки, чекање продужава нестабилност мреже интернета. А кад дођеш на шалтер Дома здравља, особље, свесно околности, препоручује ти да „запишеш негде број свог картона, за сваки случај“. Полако, 21. век коме хитамо дигитализацијом, тек је почео.

Ес-дневник: Да ли ће олакшати посао предавачима, направити бољу везу између њих и родитеља, смањити простор субјективног оцењивања

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.