Душан Ивковић У КУЋУ СЛАВНИХ БЕЗ ЧЕСТИТКЕ ИЗ ДРЖАВНОГ ВРХА

ДУШАН ДУДА ИВКОВИЋ

Nin - - Садржај - ОЉА БЕЋКОВИЋ

Све је почело да се дешава када сам дао подршку Саши Јанковићу на председничким изборима. И данас мислим да је он као нестраначка личност био најозбиљнији кандидат, али о томе колико је тај капитал освојених гласова искористио уопште не желим да говорим. Подржао сам га и те како у оно време, а сада и те како одбијам да коментаришем његове даље идеје

Када сам пре четири дана позвала господина Душана Ивковића да направимо разговор, нашла сам га у Атини и моја замисао је деловала потпуно неизводљиво. Дуда и његова супруга Нена су учинили да све постане могуће. Срели смо се двадесет минута по слетању његовог авиона у Београд и на самом почетку разговора ми је показао да није било разлога да ме у претходном договору упозорава да ће ми можда бити незанимљиво, јер он „ретко показује емоције“. Кренуло је веома емотивно: „Опростите што почињем овако, али сам заиста као грађанин импресиониран да ми је авио-компанија Ер Србија, наплатила педесет девет хиљада и петсто седамдесет два динара карту за одлазак у Атину у бизнис класи, а карту за повратак у Србију у економској класи седамдесет шест хиљада седамсто осамдесет четири динара!!? Не улазим ја у њихову шему бизниса и маркетинга, немам ништа против што сам седео у реду 25 Д, али се осећам јако лоше што је баш моја карта била убедљиво најскупља у том авиону. Да ли је то стварно моја национална компанија и шта смо ми у сопственој земљи?“

Претпостављам да не питате мене?

Не. Питам себе. Зауставићу се овде, питајте ви мене,...

Прошле недеље је објављена вест да сте одлуком Светске кошаркашке организације (ФИБА) примљени у Кућу славних, шта вам то значи?

Емотивно гледано то велико признање ме више испуњава сетом на све оно што ме је довело до тога, него усхићењем. Гледајући данашњи моменат кошарке, ја сам изузетно сретан човек јер сам имао прилику да тренирам најквалитетније играче као што су Кићановић и Далипагић у првој генерацији, па онда следећу генерацију која је на неки начин отворила врата НБА, како Американци кажу -„интернационалним“играчима. Кића и Праја су били велики играчи, и чине ме срећним једнако као Кукоч, Петровић, Дивац, Рађа, Паспаљ , Даниловић, ....

Не знам шта је критеријум за улазницу у ту Кућу, верујем да је дубљи од броја трофеја. Знам да вас гњавим, али још једном: шта вам је признато овим признањем?

Могуће да мој покојни отац на овај начин добија одговор на питање које је свакодневно постављао мојој мајци у тешка времена на Црвеном крсту: „Бранка, не разумем што наши синови по цео дан скачу и бацају ону лопту, шта они уопште раде?“

Да ли сте добили честитку из Министарства спорта, било кога ко представља државу?

Не.

Како то разумете? Да ли себи дозвољавате разочарање?

Најискреније, ничему се више не чудим. Уопште ме неће изненадити ако убрзо дође дан да ми цариник на

Уопште ме неће изненадити ако убрзо дође дан да ме цариник на нашем аеродрому пита: „Буразеру, шта имаш у торби, је'л ова твоја кошуља“... Спреман сам на ту врсту третмана, пре него на честитке

нашем аеродрому постави питање: „Буразеру, шта имаш у торби?“Нећу се чудити ако ме док ми претреса торбу пита: „Је ли, је л` ово твоја кошуља, је л` то нова или стара, ношена или неношена..“. Спреман сам на ту врсту третмана, пре него на честитке.

Чула сам много људи који се осећају посрамљено пред чињеницом да ће се ваша опроштајна утакмица одиграти у Атини, а не у Београду? Могу ли да вас замолим да ми одговорите да ли је то нормално?

Не бих желео да то поприми неку политичку ноту, најискреније вам кажем. Васпитаван сам да увек гледам напред, са Василисом Спанулисом и Христосом Ставропулосом сам већ одржао конференцију за штампу на којој смо најавили хуманитарну утакмицу у Атини. Приход од карата ће бити усмерен једној грчкој дечијој организацији и дечијој болници у Тиршовој.

Питала сам вас како се десило да Атина организује опроштајну утакмицу, уместо Београда?

Београд има Секретаријат за спорт, Србија има Кошаркашки савез, зна се и ко сам и шта и колико сам урадио. Дејан Томашевић ми је Постоји велика шанса да на Европском првенству стигнемо до полуфинала. Потпуно верујем Саши Ђорђевићу. Највише ми се допада што не показује никакву панику, ни у најави, и нема потребу да унапред тражи алиби

рекао да и он мисли да је то требало да уради Савез, али,...

Да нисте подржали Сашу Јанковића, да ли би вам у Београду била организована опроштајна утакмица?

Не желим да размишљам на тај начин.

Како другачије?

Стицај околности је такав. Ништа што ми се догађа није случајно, али човек мора да се издигне из „околности“. Ако бих се сложио са околностима, морао бих да пристанем на улогу „непожељне особе “, а то ми не пада на памет.

Да ли би ваша мајка умела да одговори оцу: „Шта је Дуди требало да скочи за Сашу Јанковића“?

Мислим да би мој отац то одобрио. Већина данашњих успешних људи моје генерације потиче из комунистичких породица. Е, ја намерно нећу да будем исти као они. Мог оца је комунистички систем уништио. „Сељаче“са двадесет година и четири разреда основне школе, долази са Кордуна у Београд где нигде никога нема, а у тридесет петој години постаје доктор правних наука у претходној Југославији. То је био мој отац. Тек сада сам почео да читам његова писма из заробљеништва у Италији да видим због чега је тамо завршио.

Да ли је иједној власти пре ове пало на памет да оспори ваш кредибилитет?

Не. Све је почело да се дешава када сам дао подршку Саши Јанковићу на председничким изборима. И данас искрено мислим да је Саша као нестраначка личност био најозбиљнији кандидат, али и морам одмах да вам кажем да о томе колико је он тај капитал освојених гласова у међувремену искористио уопште не желим да говорим.

Ни ја уопште не желим да одустанем, морам да вас питам још нешто на ту тему. У тренуцима оптимизма током председничке кампање сте говорили да „време не ради за ову власт“. Да ли вам се ових дана чини да чак и ако време не ради, опозиција, па и Саша Јанковић, раде на радост Вучићу?

Пратећи апсолутно контролисане медије имам утисак да се даје превелик значај неком наводном расколу опозиције. То се свесно ради да би људи изгубили поверење у опозицију, која је и без тога у великом проблему и мање-више на ивици цензуса.

Да ли подржавате идеју Саше Јанковића да раскрсти са демократама док се „не врате са странпутице“?

Подржао сам и те како Сашу Јанковића као председничког кандидата у оно време, а сада и те како одбијам да коментаришем његове даље идеје. Ја ниједног момента нисам осећао да сам ушао у политику, не избегавам одговор, просто не желим да се бавим коментарисањем онога што је пренела штампа, без обзира на то да ли се ради о спорту, или о политици.

Уколико би се десило да доживимо дан у коме ће одборници градске скупштине изгласати рецимо Весића за градоначелника, да ли ћете то сматрати поразом Београда и Београђана?

Мислим да је Београд кроз историју мењала и водила интелигенција. Када би се тако нешто десило, то би

значило да смо се страшно променили и да нисмо више ни они Београђани, ни Срби какви смо били.

Нисте једном помињали Весића као човека о коме сви све знају, а нико не сме ништа да каже. Да ли је могуће да су се високи кошаркаши уплашили маленог Весића толико да им није пало на памет да се огласе и узму вас у заштиту од организоване медијске бесрамне кампање?

Сви га се плаше. Лоше је говорити у првом лицу, али ја сам испред свих тих људи јер сам независан „слободан уметник“. Ни од кога нисам добио ништа, нико из моје породице која живи у Београду од деветсто и неке године никада није добио ни један једини квадрат стана, док секретари и секретарице партија и свега осталога имају десетине станова у овом граду, од Косовске, па до Палмотићеве.

Да ли је тачно да је после вашег интервјуа у НИН-у пре две године, на Весићев захтев повучен из процедуре ваш захтев за легализацију куће коју сте сами изградили? Да ли се у међувремену нешто променило?

Не, немам никакву информацију где је тај захтев завршио, али вам гарантујем да сви у секретаријату за урбанизам врло добро знају да је Весић наредио да се мој предмет извуче иако је решење већ постојало.

Да ли је била грешка што сте говорили за НИН?

Једина велика грешка коју сам направио је што сам говорећи о Весићу да је највећи шљам који постоји, превидео да му самим тим што га узимам у уста дижем цену. Што бих ја њему чинио такву услугу?

Верујете ли да има спортиста који подржавају ову власт из чистог уверења? Који би разлог имао Боби Марјановић да страхује од било ког Весића?

За мене је Боби пре свега веома паметан кошаркашки играч, воли своју земљу, жели да подржи оно што мисли да је добро за његов народ, али живи далеко и мислим да му многе ствари нису јасне.

Шта ради Никола Јокић на инаугурацији? Чиме би он могао да буде уцењен на врхунцу своје славе која ни на један начин не зависи од Вучићеве воље?

То морате да питате Јокића. Не верујем да је уцењен, вероватно је неко из његовог окружења рекао: боље би било да одеш, него да ја имам проблема,... У овом граду мање-више сви нешто зидају, граде, у неком су проблему... А сви који су у неком проблему су принуђени да раде све што се од њих тражи. Не могу да искључим да има и оних који га искрено подржавају, нити ми пада на памет да неког због тога осуђујем, али верујем да већина то ради због интереса и уцена.

Колико вас је коштало учешће у кампањи на нивоу личних односа? Да сте „гледали своја посла“, да ли бисте ушли у спор са Божидаром Маљковићем?

Ја не видим да сам са њим у спору. Само сам рекао истину на који начин је он постао председник Олимпијског комитета.

Ни од кога нисам добио ништа, нико из моје породице никада није добио ни један једини квадрат, док секретари и секретарице партија имају десетине станова у Београду Да пустимо Сашу Јанковића и пређемо на изазове са којима се суочава Саша Ђорђевић. Како ви тумачите изостанак Јокића, Бјелице, Теодосића?

Повреде су део спорта, а што се Јокића тиче мислим да се нашао у таквој ситуацији да му је речено да не игра. Не могу сада да прозивам ко му је то рекао, али сигурно неко из НБА, није то могао да му каже нико из овог окружења. Пошто му је тако речено,

Београд је кроз историју мењала и водила интелигенција. Када би на изборима победио Горан Весић, то би значило да смо се страшно променили и да нисмо више ни они Београђани, ни Срби какви смо били

он је то покушао да објасни на неки начин, а на читаоцима штампе је да одлуче колико су спремни да прихвате његово образложење. Нема дилеме да ће нам Јокић требати наредних десет година. Бојим се да је кошарка у огромној кризи и да ми тешко можемо као Европа да издржимо толики одлив пре свега сада и младих играча. Некада је за мене била велика част и понос да играч кога сам тренирао добије одређену улогу и игра у НБА. То није нормално како они скаутују не само европске, него све играче широм света, а највише у Европи, јер је кошарка осим у Америци далеко најнапреднија у Европи, тако да ФИБА мора да нађе нека решења.

Какав очекујете резултат наше репрезентације?

Гледајући овај припремни турнир и општу ситуацију, стекао сам утисак да ће наш тим да буде изнад сваког притиска и да постоји велика могућност да можемо да стигнемо негде до полуфинала. То је неки мој утисак. Ја сам био у сличној ситуацији 2013. године када је Теодосић у задњем моменту добио забрану ЦСКА да игра на првенству Европе, али тада нисмо имали на овај начин разиграног Богдановића. Када смо већ код њега, испричаћу вам нешто интимно и приватно: када сам разговарао са Богдановићем о мојој опроштајној утакмици, он ми је рекао - „Долазим сигурно, с тим што ћу прво да свратим на балкон Скупштине града, па онда 20. септембра долазим код тебе у Атину“! Казао сам му: „Чекај, полако, немојте себи да стварате притисак да морате да освојите злато и да вас чека балкон“. Тај разговор смо водили док још нико није претпостављао ни Теодосићеву ни остале повреде које су се десиле код битних играча. У сваком случају ја потпуно верујем Саши Ђорђевићу. Највише ми се допада што не показује никакву панику, ни у најави, и нема потребу да унапред тражи алиби. То је нешто што је веома важно, јер он мора да буде испред тима и да им покаже да верује у њих. И сигуран сам да је Саша у томе јако добар.

Колико има тренера на свету који су у стању да у току разговора од сат и по не помену ниједно кошаркашко име које су лично створили?

Никада у животу нисам изговарао - „мој играч“, „мој тим“, „победио сам“... Ја мислим да нисам ја тај који је створио било ког играча, али сам многима дао шансу коју су умели да искористе на најбољи начин. Зар има нешто лепше? Калинићев отац ми сваки пут кад ме види каже: „Да није било вас, мој син не би .... “, Истина је да сам га као дебитанта повукао из неке универзитетске репрезентације где је играо сасвим другу позицију, али је суштина да је он искористио шансу коју сам дао и ево, хвала богу, сада је првак Европе. Ви процените да ли је та моја особина што ретко употребљавам речи „ја“или „мој“фелер или врлина.

Србија за медаљу:

Партијски станови:

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.