Шта ММФ саветује Влади Србије

Покушај да се привредни раст у Србији убрза великим повећањем јавне потрошње био би адекватан да је проблем у ниској тражњи, али је раст успорила ограничена понуда. То не значи да би требало обуздати тражњу, јер би због добрих фискалних резултата било опр

Nin - - Уводник - Ауторски текст за НИН Џејмса Руфа, шефа Мисије ММФ-а за Србију

Покушај да се привредни раст у Србији убрза великим повећањем јавне потрошње био би адекватан да је проблем у ниској тражњи, али је раст успорила ограничена понуда

На први поглед, најновији квартални подаци за бруто домаћи производ делују забрињавајуће, с обзиром на то да међугодишњи раст у другом тромесечју износи само 1,3 процента, што је мање од половине стопе раста достигнуте у 2016. години. Које је објашњење за ово успоравање и да ли је то у супротности са оним што се најчешће говори, а то је да је напоран рад у последње три године помогао да дође до позитивних промена у економији у виду бржег раста, веће запослености и виших прихода?

Уколико пажљивије размотримо доказе, не видимо разлог за узбуну. Као прво, треба имати на уму да постоји одређена доза неизвесности када се ради о прелиминарним цифрама у вези са БДП-ом и варија- ције од квартала до квартала. Најновији месечни индикатори указују на много позитивнију слику, с обзиром на то да је обим индустријске производње порастао за шест процената у односу на претходну годину, промет у малопродаји је повећан за 10 одсто, а број нових грађевинских дозвола за чак 60 процената. Што је најважније, подаци са тржишта рада су и даље све бољи - број запослених је порастао за 120.000 у последњих 12 месеци, закључно са јуном, што представља пораст од преко четири процента, док је незапосленост у истом периоду опала са 15,9 на 12,3 процента. Дакле, шире посматрано, рекло би се да економији иде много боље него што указује податак о укупном расту БДП-а.

Као друго, важно је видети одакле потиче успоравање раста. У питању су три главна фактора: лоши пољопривредни резултати, поремећаји у снабдевању електричном енергијом и пад грађевинске активности. Осим ових области, раст у остатку економије је у складу са првобитном пројекцијом владе од три процента за 2017. годину.

Од ова три фактора, слаб род има далеко највећи ефекат, умањујући укупну стопу раста за око 0,6 процентних поена у првој половини године. Овај податак нам говори о временским приликама, али нам ништа не говори о самом здрављу српске економије.

Проблеми у снабдевању електричном енергијом, који су довели до тога да је Србија морала да се ослања на увоз струје, били су мањег обима, али су значајни као индикације ширег проблема: мада су делом били последица неповољних временских услова, такође су били одраз недостатка планирања унапред и других проблема у руковођењу ЕПС-ом. Владин програм се и фокусира на реструктурирање државних предузећа и унапређење њиховог управљања баш у циљу решавања оваквих проблема. Мада је у многим државним предузећима остварен значајан напредак, укључујући и решавање неких од дугорочних проблема у ЕПС-у, поремећаји у снабдевању електричном енергијом

показују да је потребно ићи даље и енергичније у реализацији ових реформи.

Пад грађевинских активности није лако протумачити, с обзиром на друге индикаторе који указују на живу активност у том сектору. Најновија импресивна повећања броја издатих дозвола указују на то да ће успоравање бити само привремено.

Које се поуке у вези са политиком могу из овога извући? Да ли би Влада требало да покуша да подстакне потражњу у економији у циљу подстицања раста путем великих повећања јавне потрошње? То би био адекватан потез да је проблем у ниској потражњи. Међутим, политике Владе већ доводе до солидног раста потражње, при чему су малопродаја и потрошња подржане брзим растом кредита становништву и растом поверења, уз добар раст и приватних инвестиција, посебно из иностранства. Уместо тога, успоравање је проузроковано привременим факторима на страни понуде. Покушај да се подстакне потражња у условима ограничења понуде би вероватно довео претежно до повећања увоза и инфлације, као и пораста јавног дуга.

То не значи да би Влада требало да покуша да обузда потражњу: сматрамо да су у 2018. години оправдана разумна повећања и плата у јавном сектору и пензија, с обзиром на добре фискалне резултате постигнуте у оквиру програма и под условом да се примени нова реформа система плата у складу са планом у циљу рационализације нивоа плата у јавном сектору.

Уместо тога, владине политике треба да се и даље фокусирају на побољшање реаговања економије у области понуде, путем реформи чији је циљ подстицање приватног сектора: унапређење пословне климе, ефикасније јавне услуге и смањење расипања у државним предузећима. Мада је током последњих година остварен напредак, потребни су додатни напори у оквиру економског програма владе да би се повећао потенцијал економског раста Србије.

Уколико постоји једна област у коју Влада треба да улаже знатно више средстава, то би била обнова јавне инфраструктуре у циљу побољшања производног потенцијала економије. То захтева не само новац већ и бољу оцену, планирање и управљање пројектима.

Међутим, одржавање бржег раста не би било могуће без одржавања макроекономске стабилности. У том смислу, Народна банка Србије би требало да настави да пажљиво извршава свој мандат у погледу таргетирања инфлације, а рационалне фискалне политике би требало да обезбеде даљи пад јавног дуга ка безбеднијим нивоима.

Ове политике ће, у међусобној спрези, наставити да утичу на даље јачање економског раста и повећање прихода свих чланова друштва. Увек ће бити флуктуација, поред осталог и због временских прилика, али, уз претпоставку да у 2018. години пољопривредна сезона буде нормална, уверени смо да ће се раст брзо повратити, можда чак и до нивоа изнад наше тренутне пројекције од 3,5 процената.

Иако је раст БДП-а у 2017. нижи него што смо се надали, нема разлога да се мења економска политика. На успоравање су утицала три главна фактора лоши пољопривредни резултати, поремећаји у снабдевању електричном енергијом и пад грађевинске активности Пад производње електричне енергије индикатор је ширег проблема - недостатка планирања и других проблема у руковођењу ЕПС-ом. Поремећаји у снабдевању струјом показују да су потребне енергичније реформе државних предузећа

Није све у новцу: Уколико постоји једна област у коју би влада требало да улаже знатно више, то је обнова јавне инфраструктуре, али то не захтева само новац, већ и боље планирање и управљање пројектима

Само за гледање: Влада не би требало да подстиче тражњу у српској економији великим повећањем потрошње

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.