ДРЖАВНА БАНКА, ТУЂА СРЕЋА
Михаило Гајић
Када се спомене рад банака у Србији, велики број коментара је негативан. Да ли сте чули да банке добро зарађују на зеленашким каматама, да све паре износе у иностранство, да високим каматама намерно убијају привреду и да су нам зато потребне - домаће државне банке?
Један од честих ставова је да су приватне стране банке у Србији ту само да креирају профит, али не и да развијају привреду. То је у потпуности тачно - као што је тачно да нас фризер не шиша јер жели да истакне нашу лепоту, већ да би могао да заради. Али то никако не значи да пословање банака са профитним мотивом на неки начин има негативне последице по привреду или грађане. Финансијске институције су веома важне за функционисање економије: оне сакупљају вишак средстава (штедњу) од великог броја штедиша, и пласирају их у виду кредита предузетницима и грађанима. Без банака ситуација би била далеко тежа - ако не верујете, пробајте да купите ауто или стан позајмљујући новац од пријатеља и родбине.
Тачно је да иностране банке профит који остваре у Србији могу да извуку из земље и преселе га негде у иностранство. Али заборавља се да су ове банке унеле велику количину капитала у Србију - док је десетогодишњи просек (од 2007. до 2016) бруто штедње у Србији износио 11,9 одсто БДП-а, у истом периоду су укупне инвестиције износиле 21 проценат БДП-а - дакле скоро дупло више. Због тога би ниво каматних стопа био значајно виши када би се инвестиције заснивале само на домаћој штедњи, а последично би и економски раст био нижи. Ово је вин-вин ситуација: аустријски пензионери имаће већу пензију јер је Рајфајзен банка њихову штедњу пласирала у Србији где су камате више, док наши грађани плаћају ниже рате кредита због ниже камате. Али до овога не би дошло да је страним банкама забрањено да послују код нас, или да им је забрањено да остварени профит износе у иностранство.
На ниво камата значајан утицај има и ризик пословања. У случају да дужник не може више да враћа кредит, банка мора да своја потраживања наплати путем суда, што је опет отежано уколико правну заштиту не гарантује ефикасно и независно судство. Стога стање у правосуђу, селективна примена закона од стране државних органа као и лош квалитет регулативе утичу на то да камате у Србији буду више него у окружењу.
Чест је и коментар да је неопходно да постоје јаке државне банке, које ће путем нижих каматних стопа да финансирају пројекте од економске и друштвене важности које приватне банке не желе да финансирају. Међутим, да су ти пројекти заиста добри финансирале би их приватне банке које много боље могу да оцене ризик пословања и профитабилност инвестиционих пројеката, јер им је то основна делатност. При томе се заборавља да уз Фонд за развој већ постоје и државне банке у већинском власништву државе, које заједно имају 16,5 одсто укупне нето билансне активе (око 4,4 милијарде евра).
Такође, полази се од претпоставке да државне банке могу да буду ефикасне колико и приватне, али то случајеви Агробанке и Развојне банке Војводине, које су пре неколико година пропале, прилично јасно демантују. Ово није случај само у Србији, већ и широм света, како један недавни преглед досадашњих истраживања (Cull et all, Bank Ownership: Trend and Implications) и показује: државне банке у земљама у развоју мање су профитабилне и имају вишу вероватноћу да банкротирају него приватне банке.
Узроци за лоше пословање државних банака леже у проблемима подстицаја, знања и управљања, као и код државних предузећа која послују у другим гранама. У земљама које имају низак ниво владавине права и висок ниво корупције, међу које нажалост спада и Србија, вребају додатне опасности за државне банке - што код нас илуструје и то да је политички утицај на пословање Фонда за развој заслужио и посебно истраживање Савета за борбу против корупције 2014.
Због свега овога државна банка пословаће системски лошије него приватна, што ће на крају платити порески обвезници, као што су много пута већ платили.