Милан Ћулибрк

Ко то тамо нервира власт

Nin - - Уводник -

Већ сам се забринуо да ме председник Александар Вучић, заузет отварањем нових ауто-путева, фабрика и радних места и руковањем са Доналдом Трампом, Емануелом Макроном и Џорџом Сорошем, заборавио. Кад, не лези враже, 26. септембра сетио ме се, иако није био Дан безбедности. Очито га нервира што не мислим да је све савршено као што актуелна власт покушава да прикаже, а тврди и да сам бившу „хвалио и док је Србија имала пад бруто домаћег производа од 3,1 одсто“.

Једини проблем је тај што Вучић не говори истину - свесно или несвесно, сасвим свеједно. Док је он у септембру 2008. још размишљао да ли да остане веран Војиславу Шешељу и његовим радикалима, да ли да се придружи Томиславу Николићу и тек основаним напредњацима или да се скроз повуче из политике, ја сам навукао гнев сваког трећег бирача, јер сам упорно понављао да ће коалициони споразум ДС-а, са једне стране, и ПУПС-а и СПС-а, са друге, скупо коштати пензионере и угрозити јавне финансије земље. „Уколико се реформе зауставе, једнократно повећање пензија за 10 одсто ће се на крају претворити у велики губитак за све пензионере. Они ће добити више динара, али ће ти динари вредети мање, тако да ће сви бити на губитку“. И заиста, након „повишице“просечна пензија је брзо са 217 евра пала на 190. И данас је толика. Ако се пак узме у обзир раст цена у међувремену, пензије су сада за петину мање него 2009.

Многи су пре девет година ћутали, да се не би ником замерили. Не верујем да Вучић то не зна, пре ће бити да намерно мути воду - лакше се подноси критика ако критичара сврсташ у „противнички“табор. При томе, као што професионални новинари не би смели политичаре да деле на „наше“и „њихове“, ни политичари не би смели да деле новинаре. А ако их Вучић већ дели, да сам на његовом месту више бих подозревао од оних који су увек блиски само са оним ко је тренутно на власти. Они као пацови први напуштају брод који тоне.

У првој половини 2008, док је премијер био Војислав Коштуница, а глобална криза још није закуцала на врата Србије, писао сам да ће „због превисоке јавне потрошње државне финансије кад-тад запасти у проблем“и да је „само питање времена када ће буџет доспети до руба банкрота“. Ако се не варам, Вучић је банкрот први пут поменуо 2012. Могао бих тако да ређам унедоглед, али то не би имало никакву сврху.

Управо зато неки мисле да су такви коментари председника врста притиска. И ако јесу, морам признати да на НИН не делују. Као ни изјава премијерке Ане Брнабић да по прес-клипингу зна када је четвртак, јер тада излазе НИН и Време, који критички пишу о Влади. У прилог тврдњи да су медији у Србији слободни упитала је и „да ли се новинари Времена, НИН-а, КРИК-а, Курира, Данаса и Н1 плаше да кажу нешто против Владе“? Више бих волео да је одговорила зашто се власт плаши само шест критичких медија? Тим пре што је бар 666 оних који, како каже, „очигледно мисле да Влада добро ради свој посао“. Они јављају да су баш сви министри гласали да се на чело КБЦ Дедиње после 17 година врати Милован Бојић, бивши функционер ЈУЛ-а, вицепремијер и министар здравља из времена Слободана Милошевића, доскорашњи посланик СРС и лични лекар Војислава Шешеља. Хм, да ли би неким од тих медија било ишта спорно и да министар за регионални развој Милан Кркобабић из фонда за стимулисање нових земљорадничких задруга исплати 50.000 евра власнику ТВ Пинка Жељку Митровићу? Како зашто? Па, побогу, и он је недавно основао Задругу.

Да је неко Србију напустио 5. октобра 2000. и да се данас врати, шта би помислио када схвати да су многи министри из друге владе Мирка Марјановића и данас на важним позицијама? Јоргованка Табаковић је гувернерка НБС, Маја Гојковић председница Скупштине, Вучић председник Србије, Милован Бојић директор КБЦ Дедиње, а Томислав Николић шеф Националног савета за сарадњу са Кином и Русијом. Још када би видео да је Александар Вулин министар војни, Ивица Дачић шеф дипломатије, а Милорад Вучелић главни уредник Новости, вероватно не би помислио ништа. Или би се само зачудио одакле у врху власти и њима потпуно непозната премијерка?

Да је неко Србију напустио 5. октобра 2000. и да се данас врати, шта би помислио када укапира да су многи министри из друге владе Мирка Марјановића и данас на важним позицијама? Вероватно не би помислио ништа, или би се зачудио ко је та њима потпуно непозната Ана Брнабић

Главни уредник

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.