Велика гужва око Синише Малог

БЕОГРАДСКИ ИЗБОРИ

Nin - - Садржај - ДРАГАНА ПЕЈОВИЋ

У оба случаја, буду ли одржани самостално или заједно са ванредним републичким, избори у Београду биће најмање локалног карактера

Ако истраживачима још не стижу поруџбине за мерење рејтинга странака, како кажу, онда би макар то требало да буде поуздан знак да се превремени локални избори у Београду неће одржати у децембру, него кад по закону и следују - на пролеће. Још поузданији знак су, тврди опозиција, раскопане улице престонице и асфалтирања којима се крај не назире. Ни ти сигнали, као ни неодређена објава садашњег градоначелника Синише Малог да вероватно подноси оставку (а не чека да му истекне мандат) и да се вероватно неће поново кандидовати, нису обесхрабрили већину опозиционих странака у намери да открију, па скоро све адуте, и још приде: да имају проблеме да се уједине и свега један заједнички именилац - надају се да би београдски избори могли означити почетак краја Вучићеве владавине.

Игру је наводно започео Небојша Стефановић, шеф београдских напредњака. Предлог да се избори одрже у децембру саопштио је на седници Градског одбора СНС, на коју је председник странке каснио, да покаже да га та тема не окупира и не плаши. Александар Вучић је наводно слегао раменима, иако није сматрао да је та идеја мудра. Одлучио је да се не меша ни у предлог да листа за Београд носи његово име. Председник Србије поручио је партијским колегама да ће им помоћи још само овај пут, а грађане је подсетио да је он, на првом месту, председник странке.

Додајући локалном питању национални карактер, Вучић је тако легитимизовао до јуче дискутабилан једини циљ већег дела опозиције - да се Београд искористи да би се рушио Вучић. Покрет слободних грађана Саше Јанковића и новооснована (заправо, пререгистрована) Народна странка Вука

Јеремића већ чекају одговор бившег градоначелника Драгана Ђиласа, кога у међусобним дуелима, на биралиштима Вучић никада није победио, да ли би их предводио у том походу. Два поражена председничка кандидата су отворена за повезивање са Ђиласовим ликом и делом ширег круга коме би и ДС могао да се придружи, иако, зарад историје и имена, поручује да има и своје „адуте“- Александра Црквењакова, Срету Малиновића и Тамару Трипић. Радикали најављују кандидатуру Миљана Дамјановића, Нова странка Весне Ракић Водинелић. А све то нема никакве везе с тим што је Покрет снага Србије Богољуба Карића већ почео да чисти приобаље Дунава у Земуну. Не само зато што Карића занима искључиво премијерска фотеља, већ зато што су вреће са опалим лишћем порука Вучићу о онима које ће бити напуњене бирачким листићима.

Последњи пут: Председнику Србије је од почетка мандата прошло таман онолико колико је градоначелнику остало, али је напредњацима из Београда обећао да ће им још само овај пут помоћи у изборној трци

„Велика је моћ бити Вучићев непријатељ. Он у анкетама нема никада мање од 40 одсто грађана који му дају позитивну оцену. За место његовог непријатеља ће се многи борити“, каже Марко Уљаревић, директор истраживања агенције ИПСОС. „Још немам рејтинге, али из искуства могу да кажем да се за београдске изборе атмосфера усијава толико да постаје питање живота и смрти, иако то није. Такав однос је последица кретања у кругу истомишљеника. „Не знам никог ко гласа за СНС“није реченица која означава реалност. Јер резултат СНС у Београду може бити слабији од републичког, али не много. Заборавља се да се не може освојити 55 одсто гласова у Србији, ако се нема барем 45 одсто у Београду“, каже он за НИН.

Уљаревић се ограђује од непознаница попут излазности, расутости гласова, односа младих и пензионера према изборима, кампањи СНС, одлуци да ли ће се покретати националне теме или не... Али тврди да сваки резултат може бити шок ако се посматра из круга истомишљеника, што је, по њему, стратешка грешка опозиције. „Друштвене мреже су најбољи пример. Оне су од глобалног села постале скуп изолованих острва истомишљеника. За оног ко посматра са једног таквог острва сваки изборни резултат је шок. А за грађане није добра све мања толеранција на другачије мишљење. Плашим се да ће атмосфера бити представљена судбоносном, иако је извесно да ће СНС победити“.

С том извесношћу се не слаже народни посланик и уредник Нове српске политичке мисли, Ђорђе Вукадиновић. Он, напротив, мисли да су београдски избори први неизвесни у петогодишњој владавини напредњака, који се плаше једне и малог броја колона у којима би наступила опозиција. „Без обзира на ширину идеолошког захвата, немам сумње да је једна колона најбоља ствар за опозиционе партије. Као што немам сумњу да је Ђилас најбољи кандидат за то. Имао је добре резултате у граду, а и прошао је негативу кампању Вучићевих медија и стекао дозу имунитета. Ти медији би свакога провукли кроз блато, а ефекат тога видео се на председничким изборима, јер на Јанковићев резултат то медијско урнисање није негативно утицало колико на резултат Јеремића, који пре тога није имао негативну кампању у тим медијима. Јединствен наступ опозиције не гарантује победу, али гарантује неизвесност, а и то је велика ствар после пет година у којима је резултат сваких избора био познат и пре него што су они расписани. За то јединство Ђилас има идеолошку ширину, једни му замерају геј параду а други расељавање Рома, али је прихватљив свима.“

Вукадиновић каже да неколико истраживања показује да само Јанковић и Ђилас имају „неки“резултат код Београђана. „Јединствени фронт потребнији је свима чак и пре него јак кандидат. ДС врло вероватно самостално остаје испод цензуса, тако да верујем да ће, уз гунђање, и они на то пристати“, сматра Вукадиновић.

Као потенцијални кандидат СНС-а Никола Селаковић се, такође, није изјаснио против те могућности, али су изгледи генералног секретара председника све мањи што се у медијима више шири инвазија теорије о ирелевантности кандидата за градоначелника на локалним изборима. Формално посматрано, градоначелник није изабран директно него посредно кроз гласове изабраних одборника, али је питање демократичности и политичке културе да се грађанима унапред саопшти ко би, у зависности од њиховог избора, могао бити трећи најмоћнији човек у држави.

Вукадиновић сматра да ни за опозицију то не би било лоше решење, уколико Ђилас не би пристао да буде њихов кандидат. Уљаревић пак сматра да је за Ђиласа добра ствар то што га дуго није било у политици, али да су околности данас неупоредиве са онима у којима је побеђивао Вучића „Пре пет година Ђилас је био други најмоћнији човек у земљи, али је у међувремену био изложен критици и нападима штампе и имао је јасан пад на националном нивоу. Вучић је данас и даље позитивно оцењен у анкетама. Заправо, никада нисмо имали никога ко је толико дуго био тако високо позитивно оцењен. Јанковићевих 16 процената на председничким изборима, долазило је у великој мери од ДС, али кад се пређе на терен странака та подршка је мања. Истина је да смо склони гласању за лидере и тешко је кад неко од лидера има велику подршку да се у његовом табору нађе други који ће да трчи са истим успехом. Тај проблем имају сад и ДС и Саша Јанковић. Верујем да ће СНС освојити највише гласова без обзира на то да ли ће кандидовати тим или кандидата за градоначелника“, каже Уљаревић.

Из намера једних и других све је јасније да локалне теме неће бити у фокусу кампање, без обзира на то да ли ће заједно са београдским изборима бити расписани парламентарни, који би подигли резултат СНС у престоници, где је странка најслабија и приде би обезбедила власт још у једном изборном циклусу на свим нивоима, док је још у напону снаге. Преокрети су могући, јер нема прецизног одговора на питање да ли су напредњацима веће шансе да заједно са парламентарним (или евентуално референдумом о Уставу) осигурају власт у граду или да расписујући и републичке изборе, осим на локалном, уједине опозицију и на том нивоу и тако угрозе већину у Народној скупштини.

За београдске изборе атмосфера се усијава као да је то питање живота и смрти, иако није Марко Уљаревић

Коалициони партнери у власти и сами отварају рукавце у вези са локалним изборима. Док Ивица Дачић најављује републичке заједно са београдским, Расим Љајић помиње могућност да се кандидује на листи са Дачићем. А и Вучић и Дачић добро знају да се Љајићев домашај - то, наравно, зна и он сам - не приказује реалним кад се самостално мери његов рејтинг. Партије попут његове или ПУПС-а истраживачи називају вегетом - зачином који вредност добија и даје мешањем.

Уљаревић не види разлог за расписивање ванредних избора за Скупштину Србије, а Вукадиновић у томе да се националне теме - борба против републичке власти - отворе као најзначајније на изборима у престоници. Првак СНС Марко Ђурић свакако је потенцијално уједињену коалицију назвао „карневалом непринципијелних и браком из интереса“, реферишући се на идеолошка питања од националног значаја. „Али, не објашњава откуд у власти Ненад Поповић и Вук Драшковић,

Расим Љајић и Муамер Зукорлић и са њима Вулин заједно“, одговара Вукадиновић. „Пораз Слободана Милошевића је почео у Београду. Други пар рукава је да је Београд лоше вођен, без плана и са једином визијом да буде туристичка и пословна „мека“. То није визија града за грађане. Осим тога, ако Вучић успе да још једном утера СПС на заједничку листу, морао би да освоји 56-57 одсто да би СПС дао 10 процената власти у граду“, истиче Вукадиновић.

Малу шансу да се ванредни републички избори одрже заједно са локалним у престоници повећава њихово све извесније одржавање у марту (спекулише се 11. марта). А изборе за пролеће одлажу и радови широм Београда, на које ће сећање бити још свеже у децембру све и да се заврше овог месеца. Следи повећање плата и пензија од Нове године, као важан и неизоставан предизборни атрибут.

Директор ИПСОС каже да би истовремено одржавање више избора помогло странкама које имају добру инфраструктуру и новац. „СПС, рецимо, тренутно нема препознатљиво лице у Београду, па би републички избори могли да повуку њихов резултат нагоре. Свакако би то усложњавало комбинаторику. Фокус би странкама био цензус за парламент, а не локал. Велику штету од тога имао би, на пример, Александар Шапић, који се бави локалним темама, па би га кампања за парламент поклопила и зато би добио мање простора у медијима. За уједињење опозиције, која нема јединствен став готово ни о једном важном питању, на парламентарним изборима не би био довољан разлог бити против Вучића, јер то, ипак, није исто као што је било бити против Милошевића. С друге стране, само локални избори би омогућили груписање опозиције, иако лидери нису ни сагласни око главних тема, ни благонаклони један прама другом. Добар део опозиције, нажалост, не види ништа изван сопственог окружења, не гледа шире и не размишља о људима изван тог круга као о потенцијалним бирачима. Не видим да је само бити против Вучића довољно да уједини све антагонизме, који су очигледни само ако се осврнете на историју ДС-а из које су изашли и Чедомир Јовановић, Ђилас, Јеремић, Шутановац. Свако од њих има листу преференција која искључује друге.“

Да потврди Уљаревићеве тезе, лидер Покрета слободних грађана искључио је, баш пре неки дан, Покрет Двери као могућег партнера у будућем ДОС-у. Ни СНС не може лако да придобије неопредељене у Београду, па тако ни да повећа сопствени резултат. Зато ће једна од стратегија сигурно бити да се распу гласови конкуренције, тако што ће се подупирати сродни ривали. Пошто је чак и за Ђиласа, колико пре само неколико месеци, важило да ће бити „Вучићев кандидат“линија поделе на праву и лажну опозицију делује као да се исцртава право из бунара жеља. Вукадиновић каже да лакмус тест те поделе треба да буде однос према уједињењу опозиције и према Београду на води, уз писмено обавезивање да нико неће ући у коалицију са напредњацима након избора. Тај тест не пролазе ЛДП, чији ће кандидат за градоначелника бити Чедомир Јовановић, ни ДСС, али ни Александар Шапић, нестраначка личност са великом наклоношћу Новобеограђана, јер се већ отворено изјаснио да је за договор са свима „У том случају он би био тас на ваги, прихватљивији, ипак, опозиционим бирачима и могао би да профитира из тога. Али, кад се створе услови велике поларизације, био би, такође, неко ко не припада нигде. Попут Шешеља и Вука Драшковића 2000. Шапић нема шансе да не пређе цензус, а велике су шансе да буде и дебело двоцифрен“, каже Вукадиновић.

Истраживачи немају недоумица да ће још неизвестан наступ Иницијативе Не давимо Београд утицати на резултат, као и да Љубиша Прелетачевић Бели неће више поновити успех са председничких избора. За бираче неминовна је једино неизвесност у којој ју је власт или боље рећи њен први човек држала претходних година, с потребом и без ње.

Предстоје први неизвесни избори у петогодишњој владавини СНС-а, који се плаши једне и малог броја колона у којима би наступила опозиција, која нема бољег кандидата од Ђиласа Ђорђе Вукадиновић

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.