СЛОН У СПОРТСКОЈ РАДЊИ

Доналд Трамп и протест спортиста против расне дискриминације у САД

Nin - - Садржај - ВЛАДАН МАРЈАНОВИЋ

Увреде на рачун играча који дижу глас против полицијске бруталности чија су мета Афроамериканци само додатно распаљују страсти у ионако све оштрије подељеном друштву

Америка је у сукобу са самом собом. Опет; уколико је то икад и престајала да буде. Никад непрочишћена од свог изворног греха, расизма - с геноцидом над староседелачким индијанским становништвом и робовласништвом као његовим најстрашнијим манифестацијама самопрокламована „најбоља земља на свету“поново се носи с демонима свог туробног историјског наслеђа које, у новој инкарнацији, прети да, барем у очима света, потре све оно истински вредно и сјајно с њом у вези. Као да се деценије борбе за људска и грађанска права Афроамериканаца никад нису десиле, и као да последњих осам година нису имале свог првог црног председника - или, пре ће бити, једним делом управо због тога

- Сједињене Државе су још једном поприште нечега што, уз напор, можда још некако може да се стави у шири контекст такозваних културолошких ратова који се тамо периодично воде, али почиње да личи на нешто много гадније: раздор у коме линију поделе у великој мери одређују расне и етничке разлике. А у средишту тог мање или више драматичног, али у сваком случају узнемирујућег развоја догађаја је, неизоставно, актуелни станар Беле куће.

Трајало је и постојало све то, наравно, и много пре Доналда Трампа. Један насумичан пример: у Алабами, по свим мерилима међу најзаосталијим савезним државама, брак између припадника различитих раса био је нелегалан све до - да се не поверује - 2000.

године! Али је с Трамповим уласком у политичку арену и потоњим доласком на власт то што је дуго било потискивано или неутралисано експлодирало на начин на који се чинило да, у данашње време, више није могућ; и наставило да готово свакодневно детонира, поготову након што је њујоршки тајкун крочио у Овални кабинет.

Наизглед бескрајни низ случајева прекомерне употребе силе у којима се на удару полиције у несразмерно великом броју у односу на удео у укупном становништву налазе Афроамериканци, те масовни нереди који су после неких од тих инцидената с фаталним исходом захватали америчке градове, обележили су последње године мандата Барака Обаме. Појава покрета Црни животи значе и друге

Борба се наставља:

Колин Каперник (у средини), док је још носио дрес Сан Франциско Фортинајнерса манифестације нарасле спремности припадника афроамеричке популације да се активније боре против полицијске бруталности и других видова дискриминације већ тада су изазвали очекивану контрареакцију, осуде и оптужбе - укључујући и ону бизарну да је такво инсистирање на заштити црначког становништва од државног насиља такође својеврстан расизам.

Управо против таквог стања ствари у августу прошле године јавно се побунио тадашњи квотербек Сан Франциско Фортинајнерса Колин Каперник. Он је на једној припремној утакмици за нову сезону америчког фудбала током интонирања америчке химне - уобичајеног на спортским догађајима у САД - остао да клечи на једном колену; био је то, испоставиће се, ма колико тек симболичан, и екстремно храбар гест.

Уговор с Фортинајнерсима Каперник у сваком случају не би обновио, јер је већ наумио да постане слободан играч и из тог статуса одлучује о даљем току каријере - ту одлуку озваничиће у марту ове године; околност да је, као и многи други играчи у НФЛ, већ одавно вишеструки милионер свакако је утицала да је лакше донесе. Чињеница да је и дан-данас без новог ангажмана, међутим - иако познаваоци кажу да је сигурно бољи од барем половине стартних квотербекова у лиги с 32 тима, од којих сваки има по два играча за ту позицију - недвосмислено указује да је цена коју Каперник плаћа већа од оне изражене у новцу. Одијум „патриотског“дела америчке јавности - а та јавност је, кад је о државним симболима реч, највећим делом таква, карикатурално буквална и бомбастична - према Капернику, због тобожњег непоштовања заставе и оружаних снага (појављивање припадника војске пред почетак мечева такође је неизоставни део НФЛ иконографије), такав је да га многи Американци с вишком родољубног заноса данас сматрају ни мање ни више него издајником. Упркос томе што је у потоњим месецима читава та прича с клечањем кад се зачује химна полако почела да пада у заборав, и без обзира на то што су неки други играчи који су се придружили Каперниковом протесту прошли без последица које су њега снашле.

Пре две седмице, међутим, Трамп је - неким случајем баш у Алабами - усред говора на митингу подршке једном од републиканских кандидата на унутарстраначким изборима изненада кренуо с причом о протесту играча у НФЛ и власнике клубова позвао да оне играче који клечањем или на неки други начин изражавају свој протест - те „кучкине синове“, рекао је - моментално отпусте; а публику, попут његове у том тренутку (доминантно белачке) да напусти стадион уколико „ти људи“(дискретно расистичка формулација која је овде, дабоме, имала да означи афроамеричке спортисте) наставе с протестом. И још констатовао да телевизијски рејтинзи НФЛ падају и због тога што људи радије гледају његове наступе.

Потом је Трамп на Твитеру, као напаљени тинејџер који нема паметнија посла (Северна Кореја? Хуманитарна катастрофа на Порторику? Тја!), наставио с простачким нападима не само на НФЛ играче, него и на једну од две највеће звезде кошаркашке НБА лиге, Стефона Карија, изванредног бека Голден стејт Вориорса, након што је овај изјавио да му не пада на памет да иде на пријем у Белу кућу, који се иначе традиционално организује за шампионске тимове у водећим америчким спортовима.

Реакција великог броја врхунских спортиста - тих, је ли, наводних празноглаваца који немају појма ни о чему осим о ономе чиме се баве и којима је стало једино до њихових мултимилионских уговора - била је импресивна. Тог викенда на теренима широм Америке за време интонирања химне на мечевима НФЛ клечало је, укрстило руке (још један симболични гест протеста) или остало у свлачионицама на стотине играча, а многи од власника клубова, међу којима чак и неки који су давали новац за Трампову кампању, осудили његово понашање; поједини играчи дали су промишљене, па и дирљиве изјаве у којима су бранили своје, али и свачије људско достојанство од председника - силеџије. А најбриљантнији је био одговор који је на Трампову објаву да повлачи позив Карију за пријем у Белој кући упутила, такође на Твитеру, она друга највећа звезда НБА - крило Кливленд Кавалирса Леброн Џејмс. Обраћајући се директно Трампу, написао је „Еј, пропалице @Стефон Кари30 је већ рекао да не долази. Значи нема ни повлачења позивнице. Посета Белој кући била је велика част док се ти ниси појавио!“

Истина, није потрајало. Прошле седмице је на теренима протестовало знатно мање играча НФЛ, део публике им је опет звиждао, а анкета коју је спровела телевизија Си-Би-Ес показала је да се већини Американаца не допадају Трампови коментари на рачун спортиста, али ни њихов протест током интонирања химне. С тим што, предвидљиво, већина Афроамериканаца и већина демократа држи страну играчима, а већина белаца и већина републиканаца Трампу. И, да: продаја карата за мечеве НФЛ, као и њени телевизијски рејтинзи, у последње време заиста падају - мада то, наравно, нема никакве везе с Трампом.

Али зато Колин Каперник - за ову причу није неважно: дете из расно мешовите везе које је усвојила белачка породица - наставља путем који је изабрао. И није једини.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.