УМЕСТО ГРОЖЂА, ОБРАЛИ БОСТАН

Вршачки виногради

Nin - - Садржај -

Вршачки виногради су национално добро. То је била полазна тачка новог менаџмента, који је 2011. започео програм реструктурирања те компаније. Реструктурирање, међутим, не може да траје вечно. Свако одлагање доноси нове проблеме и кошта скупље. За успешан завршетак тог процеса, ако постоји професионална управа, општа сагласност око суштинских циљева и пасивна подршка државе као већинског власника у виду контролне функције кроз независни Надзорни одбор, довољан рок за то је од две до четири године. Затим се траже коначна решења.

У пословању, свако решење мора да се веже за нечији економски интерес. У овом случају штитио се интерес власника: државе Србије и малих акционара. Показало се да је такав став грешка, која је скупо коштала управу, саму компанију, град Вршац, па и Републику Србију. Јер, заштита власничких интереса Србије није увек намера државе, поготово ако је држава бирократска.

Пре него што се повуче било какав дугорочан пословни потез потребно је сагледати расположиве ресурсе: финансије, тржиште, организациону и кадровску структуру, технологију и механизацију. Након анализе, јасно је било да компанију у затеченом стању нико неће хтети да приватизује. Чињеница да располаже са 1.200 хектара винограда и поседује, после Шпаније и Француске, највећи вински подрум у Европи, остаје у домену констатације ако нема брендове, тржиште и сигурне купце, а ревизор одбија да потпише завршни рачун три године заредом.

Један од проблема били су дугови. А ако си дужан банкарима, они неће да опросте дуг. Сви други углавном траже судску наплату. И имовина дужника се продаје. Без обзира на пословичну спорост, закон се спроводи, па би у том случају виногради и највећи подрум отишли повериоцима.

За Србију и Вршац било би катастрофално да је пропала још једна приватизација Вршачких винограда, па су зато предложена два решења. Прво, непосредно, да се пронађе стратешки партнер, али на другачији начин, неко ко се бави истим послом и финансијски је моћан. Уз прецизне уговоре добио би фирму на управљање, уз задржавање одређеног процента добити за себе. Где наћи таквог партнера? То је био посао за светску маркетиншку агенцију. Природно је да једну винарију, која пролази кроз тешкоће потпомогне друга, успешнија, и да капиталне ресурсе Вршачких винограда придружи својим.

Премијерка Ана Брнабић каже да развој креће са локала, али превиђа да су локални феудалци јачи од „круне“. И она им је исказала част отварајући недавно у Вршцу 60. Дане бербе грожђа, и без бербе, и без грожђа

Друго решење било је дугорочно и сложеније: да се активирају и постојећи, али неактивни привредни ресурси прехрамбене индустрије, чији је власник Србија, а који су лоцирани и створени у Вршцу. Држава је, као власник Вршачких винограда АД у реструктурирању и Вршачке пиваре АД у стечају, требало да размотри спајање те две компаније у једну, да обједини производњу вина и пива. Обе делатности знаменитост су и симбол Вршца од памтивека. Град би сачувао фабрике и удвостручио број запослених, а развој и повратак брендова „Банатски ризлинг“, „Касна берба“, „Шампион“, „Zoffman“, подигао би продају, што би допринело и расту цена акција.

Србија би добила функционалну и профитабилну модерну компанију којој би затим могла да придружи фабрику воде Моја вода, чији је такође власник, и Вршачку млекару, која не ради. Тако би уз остале акционаре, запослене, пензионере, грађане, али и повериоце, имала власнички удео вредан више стотина милиона евра. За такве системске пословне захвате локална власт Вршца није имала разумевање. Из једног разлога – сматрала је да се на тај начин подрива њихова власт. Зато се у целу причу и умешала моћна локална бирократија и спречила да се један добар концепт спроведе у дело.

Вршачки виногради су гурнути у стечај, а поједини менаџери су јавно дискредитовани измишљеним текстовима у таблоидима. Лични интерес појединаца нису надвладале ни пријаве за утају 11 милиона евра у тој компанији. Држава је своја буџетска средства очигледно отписала.

Кад премијерка Ана Брнабић каже да развој креће са локала, у праву је. Превиђа, међутим, да је власт на локалу феудализована и далеко од очију, па и од утицаја републичке власти. Истовремено, локална власт успева да на разне начине утиче на власт у Београду - првенствено тако што обећава немогуће, а заузврат тражи и добија ванредна средства или друге привилегије. Зато се неким локалним властима толерише буџетски дефицит и указује им се част тако што је премијерка Брнабић лично дошла да 15. септембра отвори 60. Дане бербе грожђа, свечаност и без бербе и без грожђа.

Србија је бирократска држава. Али та бирократија није одговорна и безлична машинерија веберовског типа. То су аутократе које управљају средствима за производњу, иако нису њихови власници. Зато су и надрасле државу, којом такође управљају. Последица је да се често и не увек оправдано тврди да је држава лош послодавац. Креативна и иновативна решења у свакодневној пракси нису пожељна зато што ремете мир и удобност окоштале бирократске олигархије. Приватизација се спроводи погрешно због чињенице да би обични грађани, предузимљиви појединци, неоптерећени чланством у партијама или са спорним биографијама, продајом поштено зарађених акција могли да стекну знатни иметак, тиме и материјалну независност, па би даљим улагањима развијали малу привреду, пољопривреду и ИТ сектор.

Политика „привлачења страних инвеститора“путем субвенција изгубила би сврху, као и њени медијски промотери, јер Србија има довољан број домаћих инвеститора: сопствених грађана са безброј одличних пословних идеја, али без новца.

Стога је актуелна политичка реторика о променама, визији, развоју, креативности... у пракси само наставак реторике прошлости која траје. Долазак Александра Вучића 2012. унео је значајан оптимизам, али до промене, бар на локалу, није дошло. Очито, преовлађује законитост да је феуд јачи од круне. Одлагање у међувремену доноси нове проблеме и њихово решавање коштаће нас скупље, док је нерешавање већ узело данак – изгубљено је једно национално добро. МИЛАН ЦВЕТИЋАНИН Члан Управног одбора Вршачких винограда АД у последњем сазиву, пре продаје Свислајону

Баш труло: Вршачки виногради су намерно гурнути у стечај, а лични интереси били су јачи и од пријаве за утају 11 милиона евра

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.