ЗРНО ПО ЗРНО ЕСКАДРИЛА

Зоран Кесић и екипа Njuz.net-a

Nin - - Садржај -

МИГ-ови су се вратили кући. После толико година и деценија, а сасвим сигурно први пут у новијој историји, најзад ћемо моћи без икаквог страха да Хрватима кажемо: „Шта је, бре, Хрвати“?

А долетели су из Русије. Не Хрвати него МиГ-ови. Не својим крилима, додуше, већ у огромном „антонову“, али то није спречило један број грађана да им уприличе неформални свечани дочек на војном аеродрому.

Ако сте тог понедељка поподне били заглављени у свом ауту или градском аутобусу, ако сте сатима путовали од тачке А до тачке Б, а иначе вам за ту релацију треба двадесетак минута, ако сте закаснили на посао, важан састанак или почетак омиљене серије, то није зато што су сви похрлили да дочекају МиГ-ове, већ због неколико службених посета страних званичника већ довољно, па и превише раскопаном Београду.

Они грађани који су желели да дочекају авионе, већ су увелико били тамо, стрпљиво су чекали са „запетим“прстима на камерама мобилних телефона и смишљали какав патриотски коментар да напишу на Фејсу кад буду шеровали фотографије. Можда се питате како су уопште ти спонтано окупљени грађани знали када ће слетети МиГови, али то нико не пита ни фанове Епла док данима унапред кампују испред продавница чекајући да „слети“нови модел њиховог омиљеног телефона.

Иако су многи очекивали да одмах мобилишемо оба авиона и искористимо их за напад на неког од бројних комшија који нам раде о глави и територијалном интегритету или да макар превозе Београђане док трају радови и гужве, то се ипак неће десити. МиГови нису стигли цели, већ расклопљени, у деловима. Нешто попут Вулиновог кеша из Канаде. Али хајде, поклону се у зубе не гледа, битно је да су ту! Добро, није то баш ни поклон, платићемо их неких 185 милиона евра, али све то постаје потпуно неважно у светлу чињенице да сада са нама буквално нико више не сме да се зајебава. Мислимо бар нико ко има више од два МиГ-а.

Дакле, ако се покачимо са Чадом, Сри Ланком или Доминиканском Републиком, добијамо их сигурно, док би са Демократском Републиком Конго било егал, али ми смо оборили невидљиви Ф117, што ће рећи да је искуство ипак мало на нашој страни.

Иако су многи очекивали да одмах са оба МиГ-а нападнемо неког од комшија, то се ипак неће десити, јер су авиони стигли у деловима. Нешто попут Вулиновог кеша из Канаде. Најважније је, ипак, да са Србијом више неће смети да се зеза нико ко нема бар два МиГ-а

Умеђувремену, најмање што можемо да урадимо је да приредимо МиГ-овима макар један мали, мајушни свечани дочек, такорећи дочечић испред Супштине. Симболични. Чисто да осете традиционалну српску гостопримљивост. Јер нема топлијег геста од тога да им окупљени грађани отпевају „Игра рокенрол цела Југославија“и да им доделимо медаље. После тога могу мало да обиђу град, да пробају праве српске ћевапе у Скадарлији, да оду мало на сплавове у провод, да се одушеве лепотом српских девојака и да се запитају како су то кафићи у Србији пуни чак и усред радног времена?

После можемо да успоставимо пар градских и приградских авионских линија, да мало растеретимо саобраћај док не добијемо метро. Или бар док не нападнемо Хрвате.

ЗОРАН КЕСИЋ

и екипа Njuz.net-а

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.