СТРАТЕГИЈА ЗАМРЗНУТОГ КОНФЛИКТА

Милош Јовановић

Nin - - Садржај -

Дијалог о будућности јужне српске покрајине који је, додуше, помало магловито и у, још увек, неодређеној форми, покренуо председник републике Александар Вучић, изузетно је важан али је у великој мери и лажан.

Лажан је утолико што одбрана територијалне целовитости државе као ни постизање историјског компромиса, којим би подједнако биле незадовољне обе стране, нису могући све док се Србија буде налазила на безалтернативном европском путу. На том путу је Србија условљена постепеним одустајањем од КиМ, а своје евентуално чланство у ЕУ ће морати да плати потпуним прихватањем сецесије дела своје територије. О тој, неретко понављаној и очигледној чињеници, довољно сведочанство пружа све што је на том путу до сада урађено а што би могло да се сажме у речи „предаја“: од реконфигурације Унмика (2008) и отпочињања „техничког дијалога“(2011), до бриселског споразума и његове, истина споре, али ипак сигурне примене (2013-2017).

Утолико је дијалог о КиМ одлична прилика да се коначно покрене и расправа о европском путу Србије коју никада до сада нисмо имали, што, узгред буди речено, говори о озбиљној интелектуалној и демократској

незрелости српских елита. С друге, значајније стране, дијалог о КиМ важан је јер је реч о судбоносном питању за српски народ и његову будућност. Од Косова се једноставно не сме одустати. Не само зато што се ради о српској историји, идентитету, националној култури и завету. Не само ни због чињенице да би тиме одустали од значајних природних ресурса и економских добара. Од Косова се не сме одустати баш зато што, као што је с правом истакао Душан Ковачевић, немамо „народа и деце за још један рат“. А одустајање од Косова и Метохије би управо значило то: отварање низа геополитичких проблема – на првом месту питања Велике Албаније – који би дестабилизовали читав регион и извесно довели до нових оружаних сукоба.

Разлози „унутрашње геополитике“нису ништа мање значајни, као што нам казује наше скорашње историјско искуство. Сва је прилика наиме да се, као што се некада Република Српска Крајина бранила у Словенији, а Косово у Крајини, данас Рашка брани на Косову, а Војводина у Рашкој.

Због свега наведеног је идеја о одмрзавању косовског конфликта у тренутку када Србија још увек није у позицији да проблем реши у своју корист, дубоко погрешна. Шта нам онда ваља чинити?

Прво, држати косовски проблем у стању „замрзнутог конфликта“, у стању у којем нема рата, али нема ни коначног политичког решења. Толико је примера замрзнутих конфликата у свету – од источног Јерусалима и целокупног палестинског питања, преко Придњестровља, Јужне Осетије Абхазије или Кипра, до источне Украјине и Западне Сахаре – да би косовски проблем представљао само један случај у низу.

Друго, мора се коначно направити важна дистинкција између права Срба на КиМ и права државе Србије над КиМ (и запамтити, једном за свагда, да се Срби у јужној покрајини никада не могу заштити тако што ће Србија ишчезнути са Косова). Наведена дистинкција би захтевала да се, када је реч о правима Србије као државе, бриселски процес заустави и реафирмише улога међународног права и Резолуције 1244 као једине важеће и правно обавезујуће међународне норме. Разговори би се могли наставити под окриљем поновно успостављеног министарства за Косово и Метохију, али на начин којим се не би угрозила суверена права Србије над својом покрајином.

Када је реч о Србима на КиМ, одредио би се modus vivendi њиховог опстанка и развоја. Да ли би они учествовали у сецесионистичким институцијама или би их бојкотовали; да ли би се понашали на исти начин јужно и северно од Ибра; да ли би Србија преко правних лица које контролише посредно или непосредно била активна на КиМ (кроз куповину земље, некретнина, предузећа, утицаја на медије и сектор НВО, итд.) – све би то било дефинисано у државној стратегији чији елементи суштински нису за јавност. Ова стратегија јесте комплексна, али је једина могућа јер би нас свака даља предаја водила у дубљи суноврат.

Председник Демократске странке Србије

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.