Како не разочарати председника

ЕКОНОМСКА ОБЕЋАЊА И РЕЗУЛТАТИ ПРВЕ ПРЕМИЈЕРКЕ

Nin - - Политика - М. Ћулибрк

Иако је најавила да ће економски развој, уз дигитализацију и образовање, бити кључни приоритет нове владе, Ана Брнабић није успела да дочека ни првих 100 дана свог кабинета, а ММФ јој је већ покварио славље, јер је очекивану стопу раста бруто домаћег производа Србије за ову годину смањио са три на 2,3 одсто. Та корекција је и нека врста коментара инаугурационе беседе, у којој је премијерка поручила да је „сигурна да ће влада имати такве резултате да ни они који су о њој говорили с подсмехом неће моћи о њих да се оглуше“. Испаде да о њене резултате није могао да се оглуши ни ММФ, а ни неки економисти за које ће успех бити ако раст буде већи од два одсто. Да невоља буде већа, пре само три месеца премијерка је очекивала „стални годишњи раст БДП-а од 3,5 одсто, кроз повећање инвестиција, извоза робе и услуга и смањења удела јавних расхода“.

Додатни проблем за Ану Брнабић је што не може, попут њених претходника Ивице Дачића и Александра Вучића, да сву кривицу свали на претходну владу. А имала би реалног основа за то, јер је у првом полугођу, у време Вучићевог вакта, Србија, уз Македонију, имала убедљиво најнижи раст БДП-а у Европи, тек нешто већи од један одсто. Црна Гора је у исто време повећала БДП за 4,2 одсто, Румунија за 5,7 а европски рекордер Малта за 6,4 одсто. Како онда разумети њену недавну изјаву да ће њен кабинет и даље ићи „храбро напред у континуитету са претходном владом“.

Иако није крива за успоравање, сама сноси део одговорности, јер се хвалила да „ниједна влада у последњих десет година није оставила тако добро стање новој влади, као што је то учинила влада Александра Вучића“. Па, ако су јој већ оставили тако добро наслеђе...

„Велики потенцијал брзог развоја економије је у дигитализацији традиционалних грана привреде, попут пољопривреде“, рекла је Брнабић, као да су српским њивама „сензори и беспилотне летелице“потребнији од система за наводњавање, а баш је суша ове године десетковала род многих култура и допринела успоравању привредног раста.

Неке ствари из експозеа нису спорне – вишак у буџету на крају августа био је чак 66,5 милијарди динара, раст цена је у предвиђеним границама, а јавни дуг пада, додуше пре свега због јачања динара, а не зато што се држава раздужује. Добра вест за премијерку је и што је индустријска производња у августу за 7,3 одсто већа него у истом месецу 2016. Лоша вест је што су у исто време нето зараде реално порасле за само 1,8 одсто, на 47.220 динара или 395 евра. То јој је вероватно и највећа ноћна мора, јер је Вучић обећао да ће до краја године достићи 450 евра. Да ли ће премијерка први пут разочарати председника? Или ће, ипак, пронаћи формулу по којој плате могу да расту пет пута брже од БДП-а?

Ана Брнабић не може, попут њених претходника Ивице Дачића и Александра Вучића, да сву кривицу свали на претходну владу. А имала би реалног основа за то, јер је у првом полугођу, у време Вучићевог вакта, Србија, уз Македонију, имала убедљиво најнижи раст БДП-а у Европи

Вулинове странке и цео скандал са министром у главној улози свела на „сукоб једне странке и једног портала“. Накнадно је, потом, упитана о спекулацијама о могућој смени Вулина због откривене афере, још једном потврдила да нема простора за оцене о њеном несналажењу, јер је већ подужем списку вучићевски арогантних наступа препуних замена теза, додала и изјаву: „Притисак медија или било који други притисак свакако неће убрзати ни нечију смену ни нечије ангажовање“.

Наставак третирања свих који имају критичку примедбу на власт као непријатеља државе праћеног интензивним клеветањем преко јавних гласила, за Бакића је „скандалозан и криминалан“, али га не изненађује. „Ана Брнабић то не може да промени, све и да хоће, а, с обзиром на то како је говорила, испада и да неће. А не може да промени јер су средства масовног општења у непосредној власти господара који непрекидно прати шта ко о њему говори. Из његове личне опседнутости медијима произлази њихова контрола“, каже наш саговорник.

Јесте да је формална премијерка, нарочито након начина на који је допринела „регулисању“штрајка радника Фијата (од тврдњи да „иза штрајка постоји политички интерес и озбиљно лоша намера“до споразума у коме се радници на три године одричу права на штрајк) била у фокусу јавности, али није баш да није било и других истакнутих ликова и потеза чланова актуелне владе. Свачег смо се нагледали: од бруталног начина на који је министар просвете згазио протест родитеља деце испровоциран сменом омиљеног директора земунске школе, преко драматичног повлачења свих чланова амбасаде у Скопљу и смиривања страсти након телефонског разговора српског председника – а не премијера – са македонским премијером, до предлога измена Закона о БИА који је Скупштина усвојила по хитном поступку - можда да би се створили услови за праћење Драгана Којића Кебе и оцену да његова нова песма „није погодна за национални интерес“?!

Чланови Савета за борбу против корупције размишљали су, тврдило се, о колективној оставци због одлуке Владе да именује два нова члана тог тела без икаквих консултација – супротно досадашњој пракси да Савет упути Влади списак кандидата са кога она одабере оне које сматра најбољим (да ли је, у таквој ситуацији, потребно додати да нови чланови Савета у биографијама немају ничег што би могло представљати препоруку?!). Према наводима неких медија, једнако незадовољство влада и у Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње у коме је, одлуком Владе, за директора постављен незаборавни, али ипак неосуђени некадашњи челник те установе и јуловски министар здравља Милован Бојић...

Ипак, једино по чему ће актуелна влада остати уписана у историју, према мишљењу Бакића, јесте чињеница да је реч о првој влади коју је водила жена, „плус томе припадница сексуалне мањине“. Све друго, уверен је он, биће заборављено – осим ако се, што не би требало искључити, не деси „нека нова идиотарија већег опсега“. Али тешко да то може бити неки од „сукоба“попут оних који тренутно „тресу“Владу – у којима је некако увек Зорана Михајловић: Александар Вулин тражи њено избацивање из Владе, Зоран Ђорђевић је стопирао Закон о родној равноправности на коме је радила, а иста министарка истакла се и примедбом да је чувени транскрипт интервјуа Блумбергу требало да виде чланови Владе, а не страни амбасадор. За Бакића је све то само забава за таблоиде, од које ни најмање не зависи судбина Владе: према његовој прогнози, заједно са београдским, биће расписани и парламентарни избори, што значи да ће Влада трајати до децембра или марта. Одлуку ће, као и до сада, донети Вучић. А он уме да буде непредвидљив.

Последњи, оштар наступ према Бриселу намењен је домаћој публици - баш онако како смо навикли и од далеко искуснијих политичара, нарочито оног који је већ пола деценије већи и важнији од свих

Без увијања: „Мени је ауторитет дат од неког ко је добио 56 одсто подршке директно од грађана“, рекла је

својевремено Ана Брнабић

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.