Алиса у Пироту

Nin - - Панорама -

Зверао сам из лигештула у облаке изнад Видова, и, гле, учинило ми се, за трен, да се Непобедиво Сунце креће од запада ка истоку!?Ах, небеса, није се, ваљда, примакао крај људском роду? Али, чак, и ако је дотле дошло, треба се понашати тако као да ће овај свет још дуго трајати. И пожурио сам, у тај прошли четвртак, са купањем у мокранском врелу, да не бих закаснио на проглашење победнице „Изађи ми на теглу“доле у Белој Паланци. Наравно да је и овај ајварски турнир одржан испред кафића градоначелника Миљка Прелетачевића не би ли се и од ајварки имала нека вајда. Рецимо да се, мешајући шерпе, освеже у његовом „МГМ“.

Још док се жири домунђавао ко ће бити белопаланачка краљица ајвара, мој сестрић Марко, иначе гурман на ујака, пробавши све ајваре на такмичењу, рекао ми је да ће да победи Лила из Центра за културу. Тако је и било. А зашто је Лила победила? Па, зато што није само домаћица већ чита и –књиге. Прочитала је Лила свих мојих петнаест романа и у њеном ајвару јасно се, рецимо, види утицај мог Безбожника, па ако хоћете, чак, и Леонарда на Дунаву. Лила је, пак, и лепа жена која, већ, има и унуку, а подсећа ме на Ирену Папас, ако се још увек сећате, бар ви старији, те сјајне грчке глумице.

Него још сам под утиском Алисе у земљи чуда коју је за пиротско позориште режирао Давид Алић, а постављање на позоришне даске ове бајке за децу и одрасле лично ме, и те како, охрабрује. Јер, управо сам себи ставио у задатак да напишем хиљаду и једну бајку о лепотици Тари и змају Драгону. Ако се иоле разумете у двадесет и први век у коме, бајаги, живите, онда ћете схватити да наше преполућене душе не могу више да се закрпе романима или холивудским хорором, већ само бајкама за одрасле. Сем ако сте постали ружичаста публика мог Алека, али ту вам онда, заиста, нема спаса. На то нас управо упозорава пиротска Алиса у земљи чуда, а у тој бајци, јелда, „нико није нормалан“. Највише ми се свидео Шеширџија Сашка Стојановић. Она је, налик на Чарлиja Чаплина, некако, владала

Дугогодишњи колумниста НИН-а

сценом вешто уплићући чаплиновске трикове у улози Шеширџије. А када се Чарли Чаплин појави, то значи да се у његовој близини налази неки Диктатор, свеједно да ли је мали или велики.

У пиротској сам „Еуфорији“срео сликара Јоцу који ми је, још лане, урадио мозаик српске „свастике“, а њу сам поставио одмах изнад огњишта у мом Видову. Уз еспресо, поведе се разговор о томе како је још римски цар Константин Велики оскрнавио српску „свастику“која је била – осмокрака. Он је, дакле, први српску „свастику“осакатио избацујући јој четири крака и од ње направио кукасти крст, који ће седамнаест векова касније, присвојити – Адолф Хитлер! Сликар Јоца ми на мобилном показује „хитлеровске свастике“из мозаика Константинове летње резиденције у Медијани крај Ниша. Зато међу археолозима и кружи прича да су ископавања у нишкој Медијани почела још пре Другог светског рата, а онда су, по изричитој наредби Фирера, заустављена даља археолошка истраживања да би свакој будали било јасно чија је то „свастика“.

К. Г. Јунг, мој гуру из Швице, срчући еспресо у „Еуфорији“каже: „Сада ти је, ваљда, јасно да Срби и данас плаћају кармичку казну зато што је цар Константин осакатио српску ’свастику’. Зато је Ниш и до данас уклет град јер у њему се цар Константин одрекао аријевске ’свастике’, па је још престоницу из Ниша преселио на Босфор. И све док Срби у свој грб и заставу не врате осмокраку ’свастику’, они ће бити на дну Европе, заједно са двоглавим орлом, том наказном птичурином, на свом државном грбу!“

Иначе, нема више дивљих коња у мом Видову. Иза њих је остала само њина коњска балега. Чујем да су „удомаћени“на Малом Курилу, што ће рећи, да ће ускоро на кланицу све са ждребадима.

Ту се и моја Црна брине за коње, али се, ипак, враћа ајвару: „Кладим се да би твоја Биља била краљица ајвара јужног Врачара. Сем ако у жирију не би седеле Брнабићка и Вулинова тетка. Јер, не би јој опростиле што је дивна и лепа.“

Или: ако се иоле разумете у двадесет и први век, онда ћете схватити да наше преполућене душе не могу више да се закрпе романима или холивудским хорором, већ само бајкама за одрасле ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.