ЕТИКЕТА РЕЗЕРВИСАНА ЗА СТРАНЦЕ

Зашто масакр у Лас Вегасу није тероризам

Nin - - Садржај - МАРКО ЛОВРИЋ

Стивен Крег Педок је у Лас Вегасу за собом оставио 58 мртвих, 489 рањених, 23 комада оружја, 23 килограма неупотребљеног експлозива, 1.600 неискоришћених метака, али ниједно парче папира којим би нам објаснио шта му је било на памети док је 1. октобра са прозора хотелске собе стрељао распеване љубитеље кантри музике. Једини папир који су истражитељи нашли у Педоковом апартману, испуњен бројкама које су испрва обећавале

некакав кључ за дешифровање пуцачеве свести, заправо је балистички прорачун оптималне путање метака узимајући у обзир даљину мета и снагу ветра те ласвегаске вечери. Будући да то о убици не говори ништа осим да је и масакру приступио хладноћом ревизора и инвеститора, што је некада био, вреди послушати и мишљења која нам инстинктивно звуче одбојно.

Једно такво је у Њујоркеру изнела Маша Гесен. У кабасто именованом, али интересантном тексту „Зашто би требало да се одупремо томе да ласвегаску пуцњаву назовемо `,тероризмом’”, Гесен се позива и на оксфордског политиколога Луизу Ричардсон и на ФБИ, којима је политички циљ једна од кључних карактеристика терористичког чина. А никакво парче политике, рекосмо, није за сада нађено у пустоши коју је за собом оставио Стивен Крег Педок.

„То што су људи престрављени не значи нужно да је посреди терористички чин. Ово је важно јер је језик важан. Када се термини користе прешироко или офрље, губе значење”.

Када бели амерички аутор каже да белац који је убио педесет осам цивила није терориста, инстинктивно ћемо помислити да убице разликује по боји коже. Маша Гесен – Марија Александровна Гесен у претходном, руском животу – никако, међутим, није очигледан кандидат за такву етикету. Гесенова је из Русије морала побећи због статуса водећег борца за геј-права и жестоке критике Владимира Путина, коју не двоји од критике Доналда Трампа. Њен текст у Њујоркеру након одбојног увода врло брзо скреће у осуду америчког

рата против тероризма, малтретирања ухапшеника, па и у подсећање да је за Америку наоружани белац већа претња него „муслиман, имигрант, па чак и исламски ратник”. Маши Гесен се изгледа може веровати да жели прецизне термине ради срећнијег света.

„Ако нељудско, нелогично и често незаконито оружје рата против тероризма уперимо против још више непријатеља, само ћемо даље срозати нашу правну и политичку културу”, закључује Гесенова.

Њој се може веровати, али се, авај, многима другима не може никако. Да ли заиста треба веровати да Џо Ломбардо – шериф округа Кларк, коме припада Лас Вегас – ни у једном обраћању јавности, чак ни спонтано, у почетном хаосу, Педоков покољ није крстио терористичким само зато што још није прочитао све уџбенике политикологије из локалних библиотека? На ту га тешку реч није приморало чак ни то што прописи државе Неваде – којој такође припада Лас Вегас – тероризам дефинишу као „било који чин или покушај чина саботаже, принуде или насиља којим се општој популацији намеравају нанети тешке телесне повреде или смрт“, без икаквог помена „виших циљева“.

Да ли заиста треба веровати да су се сви новинари који су Педока ословљавали технички („пуцачем“), описно („бившим рачуновођом“), морализаторски („коцкаром“), поетскиполицијски („усамљеним вуком“), па и таблоидно („дедом“), али никако терористом, водили тиме шта о тероризму мисле оксфордски професори? Чак и ако поверујемо у ту немогућност, шта се онда збивало пре шест година, када је Андерс Беринг Брејвик у Норвешкој убио 77 и ранио 319 људи, и у манифесту од 1.500 страна објаснио да то чини баш зато што је белац, хришћанин и десничар, а медији га свеједно масовно звали „лудаком“? Шта се збивало, за лондонски Гардијан је подсетио њујоршки писац и професор Мустафа Бајуми.

„У САД имамо двоструке стандарде разговора о тероризму. Та оптужба готово увек иде уз муслимане. Стивен Крег Педок је убио најмање 58 људи и ранио више од петсто. Ако то није

За сад без политичког циља: У САД се полемише да ли је Педоков злочин чин чистог зла или домаћег тероризма књишка дефиниција Невадиних прописа о тероризму, не знам шта јесте. Па ипак, када су га на конференцији за штампу питали да ли мисли да је пуцњава била терористички чин, шериф Џо Ломбардо је одговорио: `Не. Не у овом тренутку. Верујемо да је реч о локалцу`, имплицитно тврдећи да је сав тероризам иностраног порекла. Овај превид није само Ломбардов. Ни градоначелница Лас Вегаса Керолин Гудман није назвала Педока терористом, већ `лудаком пуним мржње’. Нема сумње да ће и многи други понављати тај дојам наредних дана. И Доналд Трамп, који жуди за сваком приликом у којој може да изговори `радикални исламски тероризам’, пуцњаву је назвао ’чином чистог зла.’“

Бајуми додаје да би се Педоково беснило морало уклопити и у савезну, строжу дефиницију „домаћег тероризма“, која захтева да терориста „масовним уништењем“намерава утицати на „управљање државом“, јер је, вели Бајуми, тешко замислити да Педок једном од најгорих масовних пуцњава у америчкој историји није намеравао да утиче на управљање државом. Тешко је, али није и немогуће, и треба подсетити да би Маша Гесен – сасвим по страни од још једном доказаног белог расизма и исламофобије – могла бити у праву, те да Педок није терориста већ „само“масовни убица. Постоји, међутим, у терминолошкој збрци ласвегаског јада важан детаљ који прелази чак и расне и верске зидове. „Морамо да сазнамо шта му се догодило; нешто се догодило мом брату”, рекао је Ерик Педок. На страну што се белим хришћанима који убијају увек „нешто догоди“, и то нас занима све до таблоидног дна, а мало нас интересује или нимало не занима шта се „догодило“већ заборављеном Абделхамиду Абауду, организатору париског покоља из 2015 – јер је он муслиман, и то је довољно објашњење – Си-Ен-Ен, питајући се зашто су Педокови мотиви уопште важни, закључује да копајући по мотивима можда највише покушавамо да задовољимо људску знатижељу. Томе треба додати – и да се утешимо. Маша Гесен управо тврди да се речју „тероризам“дистанцирамо од

У САД имамо двоструке стандарде разговора о тероризму. Та оптужба готово увек иде уз муслимане Мустафа Бајуми, њујоршки писац и професор

несхватљивог ужаса, замишљајући терористу као надљудско чудовиште. Но не важи ли то још више за реч „лудак“? „Терориста“би и даље могао бити људско биће, можда чак и са легитимним јадима који су га учинили злочинцем, али назвати некога „лудаком“значи дефинитивно га изопштити из нашег света. Можда, дакле, изнад свег белог лицемерја, расизма и исламофобије, по ко зна који пут потврђених у Лас Вегасу, стоји бојазан да би и Педок и Брејвик, ако не би били „лудаци“, били људска бића којима је разлоге за злочин, колико год били бизарни, могло дати само друштво у коме живе, дакле ми сами.

Дан после: Неки од водећих америчких медија питали су се да ли су „пуцачеви“мотиви уопште важни с обзиром на број жртава

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.