НЕПРИЈАТНА БУКА И ГЛУВИ ТЕЛЕФОНИ

Драган Шутановац

Nin - - Садржај -

Модерна друштва нису унисона и зато људи, институције и различите групе разговарају и на крају долазе до компромисног решења. Предуслов дијалога је разумевање и уважавање, без осуда и напада на другачије ставове. Да ли дијалог на који Вучић позива испуњава те предуслове? Нити постоји платформа о којој се разговара, нити зрнце жеље за разумевањем другачијих ставова. Напротив. Данас у Србији не постоји дијалог у циљу подстицања и размене међусобних ставова како би се дефинисала стратегија доласка до заједничког циља. Уместо дијалога имамо гласну, непријатну и непрекидну буку која, по правилу, служи да се дезавуише туђи став и медијски оптужи свако ко другачије мисли.

Вучић фингира друштвени дијалог кроз разговор глувих телефона са омиљеним уредницима, заслужним за никад шаренију медијску ријалити понуду, док је Србија суштински у мраку.

Дијалог који Вучић покреће има унутрашње дневнополитичко значење и спољнополитичку сврху. Најбољи пример је „дијалог“пре номиновања Ане Брнабић за мандатарку. У тој представи апсурда, нико ниједном није поменуо њено име, а Вучић је на крају саопштио оно што

је још на почетку одлучио - на изненађење свих коалиционих партнера и људи из његове странке. Овај медијски игроказ доказао је да је питање избора премијерке, министара и других функционера небитно, јер је Вучић и председник, и премијер, и министар, и директор, и начелник, и управник и портир...

Одличан пример Вучићеве верзије дијалога је и начин на који се дошло до подршке за владу Рамуша Харадинаја. Да је прави лидер, државник и визионар, не би се крио иза наводне одлуке Српске листе, чији су представници прво ишли код његовог емисара Марка Ђурића, већ би објаснио зашто је ту сарадњу иницирао, наложио, а касније и подржао.

Несумњиво да је једино горе од Харадинаја као премијера, неучествовање Срба у заштити својих интереса. Међутим, ти интереси нису ни на један начин дефинисани. Нисмо чули ни речи о томе шта је платформа, програм партиципације у влади са човеком кога српска влада сматра ратним злочинцем, већ смо само сазнали колико ће напредњака бити запослено на разним функцијама у косовским институцијама.

Држава је у метежу, а дијалога већ шесту година нема, чак ни о правцима развоја Србије, њеном правном и друштвеном формату. Скупштина се упорно унижава са циљем да грађанима огаде и политику и политичаре, а једини начин да институције тријумфују над самовољом једног човека је управо борба за интересе грађана у парламенту. ДС зато и инсистира да се у парламенту расправља о свим проблемима који нас муче, о ЗСО, безбедности, правосуђу, здравству, школству и свим темама из поглавља 35.

Које су чињенице о Косову којих морамо да будемо свесни када говоримо о могућем решењу? Формално, Србија је изгубила право да врши власт на КиМ након рата који је Милошевићев режим водио против читавог западног света, али је суштински оно изгубљено када се пре тога тенковима одговорило на жељу Албанаца за аутономијом и равноправношћу.

Срби на Косову су таоци режима у Србији и локалних криминалаца који су господари живота и смрти. Истовремено, они који су Косово довели у данашње стање све време су у прошлости водили бесомучну кампању против демократа као издајника. Та кампања не престаје чак ни кад се власт залаже за дијалог. И на којој год страни идеолошког спектра се налазили, сви постајемо таоци размишљања једног човека, што је недопустиво, ма колико он био важан себи и својој околини.

Због тога Вучић, прво, мора да каже шта се све договорио у Бриселу и обећао у Вашингтону. Друго, неопходно је да изнесе своју плаформу, или да јавно каже да је нема, јер разговори ad personam, без јасно предоченог плана и програма немају никаквог смисла. Треће, права адреса за дијалог је Народна скупштина, а не Андрићев венац. И коначно, у решење би требало укључити и стручну јавност и цивилно друштво. Само тако се може доћи до стратешког решења. До сада смо имали само тактичка решења, по којима смо водили 5:0, а губили смо углавном све.

Убрзане промене и растућа неизвесност у међународним односима Србији не остављају довољно простора. Општи је интерес да се коначно реше отворена питања, али постоје и велики интереси оних који заговарају status quo кроз замрзнути конфликт, који деценијама исцрпљује и друштво и државу.

Председник Демократске странке

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.