КАКО ПОБЕДИТИ СИВУ ЕКОНОМИЈУ

Драган Ђуричин

Nin - - Садржај -

Ипоред очигледних макроекономских побољшања после 2014, нарочито после фискалне консолидације у 2016, пирамида ангажованости становништва у Србији „дуби на глави“у односу на ЕУ. Од 2,2 милиона радно активног становништва 1,4 милиона је у приватном, а 0,8 милиона у јавном сектору. Од исто толико неактивног становништва 1,7 милиона су пензионери, а пола милиона је незапослених, док 600.000 људи ради у сивој економији. Са рациом зависности (однос активних и издржаваних лица) од 51 одсто нема одрживог економског развоја, а управо је он приоритет нове владе.

За одржив развој, уз инвестиције и запошљавање, потребне су и мере за смањење сиве економије, јер су оне начин да се смањи пореско оптерећење привреде и грађана. Ефекти су раст конкурентности привреде и повећање платежно способне тражње становништва. Борба против сиве економије је озбиљан проблем економске политике који се, заједно са другим мерама, решава развојем безготовинског плаћања и елиминисањем зависности од готовог новца.

Замена кеша електронским плаћањем је интерес свих учесника ланца који чине: банке издаваоци платних картица, потрошачи, трговина и банке прихватиоци платних картица. У питању је сложен поступак чије се функционисање базира на информационом систему који треба да обезбеди

евидентирање свих трансакција и управљање ризицима. Иновативност у примени нових технолошких решења смањује трошкове, повећава бенефите за кориснике и унапређује заштиту безготовинског плаћања.

Регулаторна тела у развијеним земљама се дуго нису бавила међубанкарским накнадама за трансакције платним картицама, али у последње време, уместо тржишта, прописују висину тих накнада, што је и најосетљивије питање нове регулације. Тренд је да накнаде буду што мање, уз објашњење да ће од тога највеће користи имати потрошачи и трговци, док ће за банке накнаде остати на разумном нивоу. Клатно, међутим, не може да стане у средини и отишло је превише у другу страну, тако да прениска међубанкарска накнада може да угрози развој картичарства, нарочито на малим тржиштима са неразвијеном дигиталном инфраструктуром.

ЕУ се уредбом из 2015. придружила тренду значајног смањивања међубанкарске накнаде, али су очекивани ефекти те уредбе упитни, пре свега то важи за јачање електронског плаћања у малим и средњим трговинама и већу заштиту интереса потрошача и трговина. То потврђују и емпиријске студије. У Шпанији су, на пример, ниже међубанкарске накнаде за плаћање картицама смањиле и корист за потрошаче - повећани су приступни трошкови и редуковане неке погодности које су раније има- ли – јер су финансијске организације губитак прихода због нижих накнада компензовале повећањем годишње чланарине за 50 одсто. Повећане су и провизије за прекорачење лимита и кредитирање корисника.

Ако од смањења накнада потрошачи немају никакву корист, ко има? И студија у Шпанији и последње истраживање у Естонији показују да то нису ни мала и средња предузећа из области трговине и услуга, већ велики трговински ланци. То потврђују и емпиријска истраживања у САД, Аустралији, Великој Британији, Словачкој и другим земљама.

Србија у процесу приступања ЕУ нема обавезу усклађивања своје регулативе по овом питању, а преурањено доношење таквог закона не може се правдати аргументом компатибилности система. Посебно што ефекти тих решења у ЕУ још нису проверени, а зна се и да је и њихово преиспитивање предвиђено за 2019. Уз то, емпиријска истраживања ефеката ове мере дају недвосмислене сигнале да би се требало уздржати од примене ове мере.

У регулаторном оквиру финансијског система не би требало правити грешке као са трговинском либерализацијом почетком претходне деценије. Ако регулатор већ инсистира на примени, можда би постепено смањење међубанкарске накнаде, уз праћење ефеката, било боље решење. У супротном, постоји опасност да се развој електронског плаћања заустави и преусмери у другом правцу. У том случају борба против сиве економије, као један од циљева економске политике, изгубиће смисао.

Задатак регулатора је да својим мерама обезбеди поштовање начела да су „само смрт и порез извесне ствари у економији“. А ако заустави развој картичарства због повећаних трошкова за крајње кориснике, сива економија ће поново добити простор за експанзију.

Професор Економског факултета Универзитета у Београду

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.