Рецепт за љубав

Nin - - У Фокусу - В. Дидановић

Да ли Ердоган долази да учи? Варијацијама те опаске којом се алудира на аутократски стил владавине турског и српског лидера, на (још увек слободним) друштвеним мрежама пропраћена је вест о доласку председника Турске у дводневну посету Србији.

Оне друге, преовлађујуће, провладине медије, с друге стране, преплавио је талас егзалтације због чињенице да је у Ердогановој пратњи било чак 175 представника турских компанија, што би, заједно са најављеном централном темом доласка – причом о месту Србије у пројекту „Турски ток“- требало да буде доказ тврдње о „златним годинама“које у Србију само што нису стигле. У извештавању о бројним економским благодетима које би будућа „сарадња“са неупоредиво већом и моћнијом земљом требало да нам донесе, није било ни трунке резерве чак ни због чињенице да је у Новом Пазару, где је турски председник планирао други дан боравка у Србији, за Ердогана припремљен дочек као за најрођенијег, такорећи као за председника сопствене државе (центар града красио је огроман билборд са Ердогановом фотографијом и поздравом на турском језику). Изостале су спекулације о могућим империјалним намерама велике регионалне силе, иако је, не баш давне 2013, влада тадашњег премијера Александра Вучића тражила од Турске државно извињење због речи изречених на Косову („Турска је Косово, а Косово Турска“).

Ништа чудно – у предизборно време далеко боље звуче приче о оснивању Високог савета за сарадњу Србије и Турске и потписивању различитих споразума, који ће, вероватно у уобичајеном року од две-три године, додатно унапредити ово благостање у коме увелико уживамо. Кад је циљ тако велики, размена рецепата је драгоцена, а прича о ауторству постаје бесмислена.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.