ИЗАЂИ НА ЦРТУ - ТРЖИШТУ

Синиша Крнета

Nin - - Садржај -

За значајније стопе привредног раста Србији je потребно битно развијеније тржиште капитала. Уосталом, више пута доказано је да земље које имају недовољно развијено тржиште капитала, а посебно тржиште акција, континуирано бележе испотпросечне стопе раста националне економије

Изађи на Берзу! Као: изађи на црту! Тако звучи, зар не? Тако, у ствари, и јесте. Последњих десетак дана пројекат Београдске берзе „Изађи на Берзу!“привукао је неуобичајено велику пажњу и стручне јавности и медија, али, оно што је најважније, и оних којима је доминантно усмерен - власницима средњих и великих компанија из приватног сектора.

Кључни циљ пројекта је да у наредних годину дана дођемо до три успешне, данас приватне компаније које ће донети одлуке о изласку на тржиште, односно одлуке о спровођењу поступка иницијалне јавне понуде и листирања акција на Београдској берзи. За економски развијени део Европе и света пројекат са оваквим циљем не доноси ништа ново, но Србији би могао да донесе много тога. Наиме, лична економска моћ представљала је и представља, нарочито грађанима земаља источне Европе, највреднији индикатор успеха транзиције ка тржишној привреди. Уколико би међусобно поредили те земље, у том смислу би их свакако могли разврстати у барем три групе. У првој су земље у којима је стандард грађана значајно порастао и приближио их стандарду грађана земаља западне Европе, у другој су државе које су још далеко од тога, а у трећој су оне између.

Прва, најуспешнија група, између осталог, има једну заједничку карактеристику: развијено тржиште капитала, које је таквим постало не нечијим декретом, већ чињеницом да је приватизациони процес у тим земљама отпочео приватизацијом најчешће највећих и највреднијих компанија. Оне су имале улогу ледоломаца који су прокрчили пут осталима, а пре свега приватном сектору, којем тржиште капитала ионако није потребно зарад приватизације, већ зарад капитала. Примери за то су у првом реду Пољска, а добрим делом и Мађарска.

Србији се то није десило. Када је постало јасно да више није могуће очекивати приватизационог ледоломца, Београдска берза се репозиционирала у својој пословној стратегији, фокусиравши се на приватни сектор. У свом репозиционирању, Београдска берза се у великој мери ослонила на налазе Европске уније која идентификује развој тржишта капитала као предуслов развоја њене економије. У том смислу, Европска комисија у својој стратегији раста „Европа 2020“закључује да су дугорочни извори финансирања кључни за развој и побољшање конкурентности Европске уније и да у условима ограничених могућности банкарског финансирања, услед регулаторних промена изазваних последњом економском кризом, могућност обезбеђивања капитала на тржишту капитала постаје доминантно важно питање.

Такође, у циљу убрзавања привредног раста, подстицања иновативности и подизања стопе запослености, ЕУ је новембра 2014. усвојила стратегију Capital market union. Базирано на претпоставци да Србија дели ове циљеве Уније, да се закључити да је Србији потребно битно развијеније тржиште капитала како би успела да оствари значајније стопе раста економије. Овим тим пре јер је до сада више пута доказано да оне земље које имају недовољно развијено тржиште капитала, а посебно тржиште акција, континуирано бележе испотпросечне стопе раста националне економије.

С тим у вези, нова стратегија Берзе, чији је пројекат „Изађи на Берзу!“важан део, има за циљ откључавање замрзнутог домаћег и привлачење иностраног капитала, те њихово активирање у функцији економског раста креирањем нових, инвеститорима привлачних инвестиционих алтернатива, а приватним компанијама новог, до сада некоришћеног извора финансирања.

Посматрајући доступне алтернативе на српском финансијском тржишту, уочљив је снажан парадокс. Наиме, у времену историјски најнижих каматних стопа, кредити привреди стагнирају или расту тек маргиналним стопама, док, истовремено, апетити приватног сектора за екстерним финансијама расту. Са друге стране, десетине милиона евра инвестиција у хартије од вредности се на месечном нивоу извози из Србије на развијена тржишта капитала, на којима се и капиталом из Србије, посредно, финансира развој иностраног приватног сектора у, по природи ствари, већ развијеним економијама.

Нудећи одговор на овај парадокс, Београдска берза, заједно са

Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) и Прајс-Вотерхаус-Куперсом, има амбицију да приватном сектору приближи и демистификује до сада неуочену алтернативу која му стоји на располагању, тежећи да мотивише приватни сектор да „изађе из кутије“у којој доминира став да екстерне финансије представља само и искључиво дуг, да у страху од баласта дуга у тржишној утакмици не одлаже раст и развој, већ да стратегијске визије раста и развоја финансира прикупљањем капитала на тржишту.

Циљ је амбициозан, али остварив јер је крајње једноставан: алокација капитала из тачака недовољне динамике и оплодње у тачке ефикасне упослености. Берзине адуте у намери да се коначно и тржиште капитала уврсти у националну економску једначину чини дуо: приватни сектор и иновативност.

Пројекат „Изађи на Берзу!“усмерен је, дакле, на средње и велике компаније приватног сектора. Како би фокус ове Берзине стратегије на приватни сектор био свеобухватан, паралелно се, другим пројектом, приступило још осетљивијем сегменту приватног сектора: микро и малим предузећима.

Микро и мала предузећа представљају данас у свету „основне ћелије иновативности“. Најчешће, посебно стартап, односно микро- предузећа, из објективних разлога регулације, готово да немају приступ ниједном сегменту финансијског тржишта, нарочито не банкама. С обзиром на то да проблем није локалан, већ глобалан, глобалан је и одговор на овај изазов и назива се – краудфандинг (crowdfunding). Он је у много чему налик берзанском тржишту, али је ипак карактерисан детерминантама које га остављају испод радара регулације тржишта капитала, чинећи га нарочито флексибилним за прикупљање капитала у обиму знатно мањем од оног уобичајеног на конвенционалним берзама. Технолошки, реч је о глобалним, физички неадресираним платформама.

Управо са једним од глобалних лидера, Београдска берза је почетком ове године потписала споразум којим су отворена врата иновативним српским стартапима, али једнако важно, и српским инвеститорима, те ће им карактеристике, процедуре, предности и ризике овог концепта ускоро и активно представити у хабовима иновативних компанија.

И краудфандинг пројекат има вишеструке циљеве. Пре свега, омогућавањем приступа капиталу на тржишту, најиновативнијим стартапима биће омогућено да расту, производе и запошљавају у земљи, што осим економске, истиче и демографску димензију овог пројекта. Надаље, сама Берза има амбицију да промовише концепт јер на тај начин креира групу изузетности међу најиновативнијим компанијама, која пролазећи кроз процесе краудфандинга, практично стиче искуство које се лако конвертује у иницијалне јавне понуде на берзанском тржишту, у наредној итерацији. Тиме се активно креира потпуно нова генерација предузетника којој транспарентност у пословању представља потребу, а не препреку.

Дакле, „Изађи на Берзу!“јесте позив да се изађе на црту. Тржишту!

Циљ пројекта „Изађи на Берзу!“је да се „откључава“замрзнути домаћи и привуче страни капитал како би се креирале нове, инвеститорима привлачне инвестиционе алтернативе, а приватним компанијама нови, до сада некоришћени извор финансирања

Директор Београдске берзе

Српски парадокс: У време када су камате на историјски најнижем нивоу, кредити привреди стагнирају, апетити приватног сектора за финансијама расту, а десетине милиона евра се инвестирају на развијеним тржиштима

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.