Охрабрујемо и унутрашњи дијалог о ЕУ

СЕМ ФАБРИЦИ

Nin - - Уводник - ДРАГАНА ПЕЈОВИЋ

На Београду и Приштини је да, уз добре услуге Федерике Могерини, дефинишу шта пуна нормализација односа значи како би обе стране наставиле свој европски пут, уз избегавања да једна другу блокирају

Откад је амбасадор Европске уније у Србији, од јула прошле године, Сем Фабрици први пут представља Извештај о напретку домаћим органима власти. Нову шансу да примети лоше стање у медијима, након што је претходна, октобра 2016, пропуштена, Европска комисија је искористила са закашњењем које је, по мишљењу медијских стручњака, игнорисањем помогло ширењу проблема. Бројни новинари били су разочарани претходним извештајем ЕУ о Србији, који није бележио и тада веома лошу ситуацију. Шта се тачно променило од тад, за НИН одговара шеф Делегације ЕУ у Србији: „Извештај је свеобухватан преглед напретка који је Србија постигла у свим областима процеса приступања, који Европска комисија редовно представља. У овом случају, подразумева период од октобра 2016. до фебруара 2018. Од политичких до економских критеријума реч је о веома свеобухватном документу који нам даје фер и објективну анализу приступања Србије ЕУ. Извештај има два циља. Прво, бележи напредак од претходног извештаја. У том погледу, напредак је постигнут у скоро свим секторима, а у некима, попут економије, и више него у другим. Друго, указује на питања у којима прогрес тек треба да се учини, али – најважније - охрабрује Србију да учини додатне неопходне реформе у одређеним областима. Неке од тих области су правосуђе, борба против корупције и организованог криминала, као и слобода изражавања. Кад је реч о слободи изражавања, извештај примећује да не постоји напредак у стварању боље средине у којој ово фундаментално право може у потпуности да се оствари. Извештај даје и многе препоруке: како побољшати легислативу у медијском сектору, учинити транспарентност већом, заштитити новинаре, одговорити

на изазове оглашавања и бројне друге препоруке, у односу на које ћемо пратити даљи напредак и периодично правити анализе. Од сад, Извештај о Србији, сваког пролећа.

Али шта бисте ви, као дипломата који се свакодневно информише из домаћих медија, рекли да је проблем са медијима у Србији?

Суштинско је питање боље средине за изражавање медија. Ту је питање веће транспарентности власништва, затим и важност начина на који се новац распоређује у медијима и бројна друга питања у вези са којима морамо бити објективни колико год је могуће да би се створио амбијент у коме је свакоме омогућено да јавно изрази своје мишљење.

Медији немају синдикате, права новинара се крше чак и у медијима који су у власништву послодаваца који долазе из земаља ЕУ. Лош економски статус мења структуру новинарства и повратно утиче на подложност притисцима...

Влада ради на медијској стратегији и сматрам да ће то бити добар институционални основ на који се новинари могу ослонити. Дијалог између Владе и удружења новинара је неопходан и

суштински. Поента је да посматрамо будућност од овог тренутка. Сад имамо слику на терену и од сад можемо да посматрамо проблем и извештавамо о његовом развоју. Али се надам да ће се напредак ипак догодити, јер Влада, удружења, новинари и сви који тврде да раде у истом циљу, треба да буду отворени за дијалог.

Унутар ЕУ отварају се полемике о томе шта би прво требало да се догоди - проширење или унутрашња реформа. Шта грађани Србије треба да мисле о тешким одлукама које тек треба донети зарад чланства у ЕУ у тако неизвесној атмосфери?

Не сматрам да је ситуација неизвесна. Напротив. Стратегија за Западни Балкан, усвојена у фебруару, пружа веродостојну перспективу проширења. Комисија је усвојила пакет препорука да се отворе преговори са Албанијом и БЈР Македонијом. То су веома снажни сигнали да је ЕУ одлучна о свом правцу. Проширење је поново у фокусу ЕУ. Питање није или проширење или реформе. ЕУ периодично пролази кроз неопходне реформе да би унапредила начин функционисања, али паралелно ради на проширењу. Не постоји контрадикција, него је реч о паралелним процесима.

Који неће успорити придруживање ЕУ, тврдите?

Да. Као што је председник Жан Клод Јункер рекао у говору о стању Уније у септембру прошле године, перспектива за реформе је 2025. ЕУ је потребна боља влада, боља заштита грађана, боља економија, боља спољна политика, бољи односи са суседима и то је смер у коме ЕУ треба да се креће у наредном периоду. У тој перспективи, казао је да је рок 2025. за приступање Србије разуман. Дакле, питање није ни

Грађани могу бити сигурни да ЕУ инсистира на корацима који од Србије чине земљу у којој се људска права у потпуности поштују, са више демократије и више конкурентне економије

реформа или проширење, нити успоравање проширења - то је шири пакет реформи, цела агенда коју Европа треба да испуни.

Значајан напредак у Извештају се примећује у економији, али је фокус увек на конкурентној и функционалној тржишној привреди, добром пословном амбијенту, а истовремено делује да сте потпуно незаинтересовани за права радника, која су свакодневно угрожена и у компанијама из ЕУ које послују у Србији?

Постоје две ствари. Конкурентност је за нас важна, постоје бројне политике које побољшавају конкурентност земље, али радна и социјална права су нам једнако важна. То нису супротстављене ствари. Могуће је бити конкурентан и сачувати ниво радних права. ЕУ и Србија имају читаво преговарачко поглавље посвећено социјалној политици и запошљавању и врло пажљиво се бавимо њиме. У Извештају смо рекли да је Србија умерено спремна и дали смо препоруке: више финансијских средстава, унапређене институције, боље усмерена и јача социјална подршка. Они су део социјалног модела који тражи ЕУ.

Уговор Фијата и државе је тајан, што по принципима транспарентности не би смело да буде, а руководство компаније је безмало уценило Владу да прекрши Закон о штрајку, што је она, на концу, и учинила... На тај бруталан пример кршења радних права није било реакције из Брисела.

Поново, циљ Извештаја није да се бави посебним уговорима, компанијама и тврдњама, то је у надлежности Владе и компетентних институција. Ми посматрамо макроситуацију. Ако ме питате уопштено да ли ЕУ ради у корист радних права - одговор је да. Ако ме питате да ли Извештај сугерише начине да се побољша положај радника у Србији - одговор је да. На пример, да се ојача инспекција рада, већа пажња посвети здравственој заштити на раду, већа једнакост, активнија политика запошљавања, јачи друштвени дијалог. Да ли је Србија на добром путу да постане конкурентна - одговор је да. Ту смо да испратимо легислативу, јер бити делом ЕУ значи и имати одређене прописе.

Међутим, и због тога, у Србији је све раширенији став да је једино што ЕУ

Европска комисија у Извештају охрабрује Србију на додатне неопходне реформе и процењује правац у коме се Србија креће. Али, на крају дана на Србији је да одлучи у ком правцу жели да се креће

занима овде - нормализација односа с Косовом?

Не мислим да Унију занима само то. Напротив. У Извештају се изражава забринутост за правосудни систем. Каже се да још увек постоји много простора за политички утицај на судство. Истовремено, важно је и како приступамо проблему, нисмо ту само да бисмо оцењивали. Због тога што постоји потреба да се смањи или елиминише политички утицај на судство Влада треба да, на трагу претходног Извештаја, мења Устав. Дакле, ако ме питате шта ЕУ чини за грађане да би имали независно судство - то је одговор. Исту врсту одговора добијате и кад је у питању корупција, борба против организованог криминала, слобода медија, прање новца и друго. Грађани Србије могу бити сигурни да ЕУ инсистира на корацима који од Србије чине земљу са више демократије, више конкурентне економије, земљу у којој се људска права поштују у потпуности. Додао бих и то да су сви досадашњи грантови, чија је вредност само у последњих шест година износила 1,5 милијарди евра, за народ Србије. Парадоксално осећају о коме ме питате, Косову су у овом извештају ЕК посвећене пуне две стране. Он покрива бројна питања - права мањина, права Рома, ЛГБТ популације, права из домена социјалне заштите, Скупштину, Владу, стање у предузетништву. Косово је важан део, комплексан проблем у вези са којим политички дијалог треба да доведе до примене договореног и пуне нормализације односа.

Велика је мистерија шта пуна нормализација значи. Шта се од Србије очекује?

Дијалог који се води под покровитељством ЕУ довео је до осетног нормализовања односа између Београда и Приштине у протеклих неколико година. Наредни корак треба да доведе до дефинитивног свеобухватног нивоа у облику правно обавезујућег споразума. Шта нормализација значи, то је на двема странама, на Београду и Приштини да дефинишу, а уз добре услуге високе представнице Федерике Могерини. Јасно је да је неопходан видљив и одрживи напредак односа, што је кључно како би обе стране наставиле свој европски пут, уз избегавања да једна другу блокирају у том настојању.

Зар Брисел није могао да уради више да се формира ЗСО и реши убиство Оливера Ивановића, што су, за опстанак Срба на КиМ, два питања од суштинског значаја?

Анализом ЕК се покушава направити баланс и не може се говорити о појединачним питањима. Извештај о Србији препоручује спровођење преосталих тачака и примећује се да је 4. априла Приштина започела рад на формирању ЗСО. ЕУ потпомаже овај дијалог, саветује обе стране и надзире рад на примени договореног. Наша порука је: останите посвећени, политички предани на обе стране.

ЕК данас указује на притисак извршне власти на судство, али један случај нас подсећа да је можда и најочигледнији пример тог притиска Унија игнорисала. Реч је о јавним захтевима тадашњег председника Томислава Николића и министра правде Николе Селаковића о времену и начину изјашњавања, па и сугерисању самог садржаја одлуке Уставног суда у вези са оценом уставности Бриселског споразума. Шта нам говори тај селективни однос ЕУ?

Опет, није реч о селективном односу. Оцене ЕУ су анализа правца кретања земље. Није могуће покрити сваки случај, али несумњиво се наше анализе праве на основу бројних примера, података и чињеница које се понављају. Извештај има стотињак страна и резултат је напорног рада бројних људи. Процењује се правац у коме се Србија креће, али на крају дана на Србији је да одлучи у ком правцу жели да се креће.

Шта вам је Маја Гојковић одговорила када сте јој изнели замерке на рад Народне скупштине?

Састанак је био део наших активности представљања Извештаја. Изнео сам

јој запажања о раду парламента и и у једној од политичких порука у којима се каже да Скупштина не испуњава у потпуности своју контролну функцију. Препоручује се, на пример, и ревносније извештавање Скупштине о раду министара, потом разматрање периодичних извештаја независних тела. Осим тога, у претходном извештају је примећен превелики број закона који из Владе стижу у Скупштину на усвајање по хитној процедури и сад је тај број позитивно смањен, али је и даље превелик. Тек ћемо видети како ће се парламент опходити према тим препорукама.

Да ли пратите и шта мислите о унутрашњем дијалогу о КиМ, специфично у овим околностима у којима не постоји права дебата ни у Скупштини ни у медијима?

Охрабрујемо сваку дебату за решавање кључних питања. Исто важи и за ЕУ: унутар ЕУ охрабрујемо стално дебатовање о ономе што Унија јесте и што би требало да буде. Иза терминологије - приступања, правне тековине, поглавља - надам се да ће вашим читаоцима и овај интервју помоћи да боље разумеју да суштина идеје придруживања ЕУ за грађане значи: бољи живот, више сигурности и просперитета, веће поштовање права, па и права на непрекидну дебату о тим вредностима. Унутрашњи дијалог о Косову, који је покренуо председник је добра иницијатива која, како је речено, служи и томе да се Косово у српском друштву демитологизује. Очигедно је реч о плодотворној дебати, али будући да је то унутрашњи дијалог није на нама да се мешамо и коментаришемо његов ток. Свакако сматрам да је од суштинске важности за једно друштво да буде у стању да разговара о тешким стварима и једино што можемо је да подржимо такав дијалог свих актера, укључујући цивилно друштво, чија улога је веома важна.

Постоје уверења да је, с обзиром на то да је процес евроинтеграција повезан са преговорима са Приштином, неопходно да паралелно са дијалогом о КиМ тече и дијалог који ће преиспитивати опредељеност Србије за пут евроинтеграција и вредности ЕУ. Мислите ли да је и то добра идеја, која може бити здрава за друштво?

Дебата о приступању Србије ЕУ и њена повезаност са односом према Косову је засигурно корисна, јер је процес повезан и са поглављем 35. То је, дакле, нешто што се већ догађа. Ако се у ЕУ свакодневно разговара о ЕУ, онда, наравно да охрабрујемо, колико год је у нашој моћи, сваку врсту дебате која је у земљама које су кандидати за чланство још потребнија. Ако унутар ЕУ проводимо много времена дебатујући о томе ко смо, шта чинимо и шта још можемо да урадимо да би ЕУ постала снажнија, свакако поздрављамо и сваку дебату у Србији у којој ћете разговарати о вашем путу ка ЕУ, о томе какво друштво Србија жели да изгради и где је ваше место у свету.

Када ће бити отворена нова поглавља у преговорима са Србијом?

Могуће је у јуну, јер технички није било изводљиво да се то учини раније због Стратегије и овог извештаја који је објављен прошле недеље. Ваша Влада је приложила бројне документе као доказ спремности за отварање још пет поглавља. Ми смо ту да помогнемо реформе и оне су фокус. Отварање поглавља није по себи догађај, али кад се поглавља затворе значи да је посао завршен. Да би била затворена морају претходно да се отворе.

У ком тренутку ће Србија морати да се придружи санкцијама против Русије?

Приступање Унији значи придруживање нечему, а не против некога. Придруживање је за снажну економију, друштво, међународну заштиту, вредности и интересе ЕУ широм света. Део приступања је заједничка безбедносна и спољна политика, која подразумева бројне иницијативе и одлуке. Србија се обавезала да ће до краја приступања у потпуности ускладити своју политику са свим тим одлукама.

Унутрашњи дијалог о Косову, који је покренуо председник је добра иницијатива која, како је речено, служи и томе да се Косово у српском друштву демитологизује. Очигедно је реч о плодотворној дебати

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.