Наш цар није само го него је и ма’нит

ЖАРКО ЈОКАНОВИЋ, ПУБЛИЦИСТА

Nin - - Садржај - ТАЊА НИКОЛИЋ ЂАКОВИЋ

Одавно на Балкану постоји знак једнакости између владајућих структура и мафије, а најстрашније је што Европа толерише балканске диктаторе и мафијаше зато што су им потребни зарад геостратешких интереса

Одавно на Балкану постоји знак једнакости између владајућих структура и мафије, а најстрашније је што Европа толерише балканске диктаторе и мафијаше зато што су им потребни зарад геостратешких интереса

Жарко Јокановић, публициста, у интервјуу за НИН присећа се расправе у Ужицу 90-их око тога да ли да се склони Титов споменик са Трга партизана, када је један човек узвикнуо: „Не, нипошто не! Нека остане споменик! Само да одсечемо Титу главу па да нашрафимо Милошевићеву, па када нам Милошевић више не буде ваљао, одшрафићемо његову главу, нашрафити неког другог“. Као највећи проблем српског друштва Јокановић види потребу за вођом којег ћемо слепо следити, овна предводника који звечи. Јер слобода захтева и мозак, размишљање, одговорност и много је тежа од онога што се зове - следити некога.

„Морамо да искоренимо тај менталитет подаништва и следбеништва, али то је кључни проблем у Србији. Вучић само добро познаје овај народ, и вешто игра на ту карту бројним манипулацијама, лажима, махинацијама, приказивањем да је црно бело, бело црно, извртањем стварности. Да ово друштво нема толико кратко памћење подсетили бисмо се много крупних Вучићевих неистина, али Србија је постала велико трпилиште, губилиште и то је једини резултат Вучићевих речи и дела“.

Ко трпи а ко губи?

Овде су губитници нормални, обични људи који нису ни на који начин повезани са корупцијом, криминалом или било којом махинацијом која подразумева припадност или блискост владајућој гарнитури. А највише трпе кад сагињу главу и попут ноја забијају је у песак. Али поред користољубаца у његовом окружењу, партијских апаратчика, најгора сорта су они који не излазе на изборе, апстиненти. Они су најјаче Вучићево оружје.

Шта би Вучић хтео од Ниша? Шта вам говори умањивање броја оних који тамо демонстрирају против његове одлуке?

Он игнорише стварност, ово сивило боји својим бојама које жели да види. И нормално је онда да се објави да у Нишу није нико протестовао против Вучића, да је цео Ниш изашао за Вучића, да стотине аутобуса није организовано дошло у његову подршку, иако су људи видели те увезене Нишлије. Покушава да створи утисак у јавности да се ништа не дешава, али то није безазлено. Јер када се Београд буни, то буде очекивано, када побуна долази из других центара, то је права опасност за власт. Не кажем да ће се то изродити у нешто велико, али је значајно да су се људи и мимо политичких странака и политичког деловања побунили.

Пресуда у Хагу је изречена, Шешељ је проглашен званично ратним злочинцем, међутим Вучић пажљиво балансира између прошлости и садашњости и одбија да се изјасни о томе?

Он не одбија да се дистанцира толико од прошлости. Вучић је пресвучени радикал. Једном радикал, увек радикал и то је једна од најпогубнијих политичких опција на овим просторима. Шешељ је не само осуђени ратни злочинац, него штеточина за цело српско друштво. Он је Вучићев идејни, политички отац, био и остао. То је нагодба између садашњег режима, заправо Вучића, јер режим је само један човек, остало су само послушници, климоглавци, макете попут Ане Брнабић, они ту ни за шта не служе осим за декорацију. У тој нагодби, Вучић се није одрекао Шешеља, нити се Шешељ одрекао Вучића, они само делују на два паралелна колосека,

синхронизовано, у договору и то је врло јасно. Највеће разочарење је да Европа игнорише чињеницу да овде постоје неки елементарни облици диктатуре. И зарад предаје Косова, они ће му толерисати све, па и то да нас гази, па и да такав опскурни лик на најбестиднији начин вређа посланицу парламента, друге посланике а да се председавајућа Скупштине прави како то не чује. То је права слика Србије. И ја нисам изненађен.

Нисте изненађени када ратни злочинац седи у парламенту?

Био бих изненађен да он то не ради. Био бих изненађен да је председница Скупштине реаговала, да су потпредседници Скупштине реаговали, јер би то значило да ипак постоје и нормални људи у тој екипи. За мене је очекивано то бестијално, бескрупулозно и огавно радикалско понашање. Само се једни и даље зову радикали, а други су се пресвукли у напредњаке.

Када говоримо о прошлости, садашњости и будућности, ту се провлаче Хртковци?

Хртковци су нешто чега се сећамо са ужасом свег тог шешељевског оргијања с почетка 90-их и сада то видимо на делу. Он као хоће да иде у Хртковце, ова власт му као не да. Он хоће као да прави митинг, власт му као не да, и све је то велики игроказ као и ова представа са Хрватима са Вулином, њиховим министром, тај циркус, та позоришна представа, тај невешти сценарио, режија и лоши глумци и свеукупно једна бедастоћа. То само има за циљ да пажњу људи одвуче са главне теме која је дошла на наплату. А то како ћемо живети, људи се више и не питају. Овде је трпељивост попримила облике националне епидемије, укључујући ужасавајућу

и погубну реченицу „само да није горе“. Заправо су се подударила два владајућа лудила, хрватско и српско, свако да забашури своје проблеме. Вучић чињеницу да је дошло на ред да заврши са Косовом, и да је макета премијерке Ана Брнабић рекла да ће потписати што год да треба за наше добро. Мене брине управо то њихово поимање „нашег добра“. Парадоксално је да било ко из ове власти изговори реченицу да ради за добро народа јер резултати свакодневно демантују ту небулозу.

Као глумац глумцу, шта бисте рекли Вучићу с обзиром на то да је прошле године у Немачкој објављена студија под називом „Глумачка техника Александра Вучића“, где пише да су хронични јавни наступи српског председника носећи стуб у његовој архитектури моћи и о томе како каналише своју пасивну агресију, мења тезе, изиграва жртву па прелази у напад?

Ништа ту не би имало да се дода. Све је тачно. Али није ствар у Вучићу. У прошлом броју НИН-а Ђилас је говорио да није суштина променити само Вучића, него цео систем да нам се не би поновио Вучић. Али овај народ и ово друштво дебело су фелерични.

Писали сте о трагичној судбини Јованке Броз и знате са каквом страшћу се обожава митско биће вође и како се истом том страшћу гази када оде са позиције моћи?

Нашу колективну психологију која важи за све можемо да покажемо на примеру Новака Ђоковића. Оног тренутка када је почео његов пад почели су да га пљују и они који су тетовирали његову слику по свом телу. Карактеристично за наше друштво је уздизање до неба и после провлачење кроз блато, та психологија стада и крда, тај социјални дарвинизам, само најјачи се поштују, када посрну ми их черупамо, гриземо, черечимо. Све док не падну, послушно их следимо, трпимо и радимо шта год да нам се каже.

Недостатак морала или питање опстанка?

Недостатак и морала, и васпитања, образовања, цивилизацијских вредности. Одсуство било каквог озбиљнијег демократског васпитања и просвећености нације. И на сваком нивоу друштва људе цене по томе колико су послушни а не колико су квалитетни. А људи на власти не схватају да ће најгори џелати бити њихови највећи послушници. И Вучића ће свргнути његови. Ја сам 5. октобра био шеф центра за комуникацију ДОС-а, и знам да је Милошевић свргнут не зато што је онолико народа изашло на улицу, или што је опозиција била тако добро организована, него зато што су му леђа окренули највернији сарадници. То ће се десити и Вучићу. И мислим да је он тога свестан. А важно је да ми у Србији променимо систем, да се никада више не деси да судбина целог народа зависи од тога је ли један човек устао на леву или десну ногу. И да ли ћемо као идиоти куповати карте за непостојећи метро и чувати их за један дан када метро проради. Понекад не знам да ли смо глупи или се људи претварају, јер данас је свако друго мишљење етикетирано као издаја, непријатељство, продаја националног интереса, уколико се усудиш да кажеш да је цар го. Овај цар не само да је го, него је и ма’нит.

Познавали сте Вучића лично?

Дуго година смо били посланици у Скупштини и он се ништа није променио. Какав је био манипулатор тада, такав је и сада, само му је та функција појачала осећај да је много битан. Он је био апсолутни Шешељев верник и поданик, безлични Шешељев пајац, без икаквог свог ја. Он је креатор политичког живота у који се пренело таблоидно лудило, сензационализам, ријалити. И то је канцер. Нисмо ни свесни да је наш политички друштвени живот дебело оболео и да се догодила вулгаризација и обесмишљавање свега. Више немамо озбиљних институција којима се може веровати, на које се можемо ослонити, иде се ка свеопштем разарању. Увлачење људи у то живо блато има за циљ да се сви честити, фини, поштени људи који би могли да допринесу нормалности у овој земљи, повлаче од тог живог блата. Зато се људи повлаче.

Видели сте да медији доводе у везу Михајловића и МИ-6? Виђате се са Михајловићем?

Нисам га дуго видео. Он је на Повлену, потпуно се повукао и живи пензионерским животом. А сви ти наводи су фарса. И те приче треба да забашуре догађаје као што је овај у Нишу. Ситуацију у којој власти тврде да грађани Ниша који нису за то да се аеродром преда, раде за стране силе. Сулудо! Ако су стварно толики људи непријатељи државе и раде за стране силе, па треба да се распустимо као држава, ми не треба да постојимо! Али, ни они не верују у то што причају, то је баљезгање. А то трућање је, нажалост, постало званична политика. Ова власт је обесмислила сваку врсту конструктивног политичког разговора. Нама требају конструктивни разговори у којима ћемо сучељавати мишљења, али милионима светлосних година удаљени смо од дијалога и могућности да дођемо до најбољег решења. И тако ти прође живот у земљи која корача уназад. Зато никада нећу опростити Борису Тадићу и оној власти јер су они креирали овог монструма који се зове СНС. Они су урадили многе друге грешке, али уз све те грешке ипак нисмо имали овакву страховладу. Људи су толико уплашени да крију нека осећања, размишљања, ућуткују децу да не би били егзистенцијално угрожени. У медијима није у питању само цензура, већ самоцензура, гора од цензуре. Направио је такву атмосферу да људи сами себи навлаче окове, јер могу остати без посла. Страшно ми је да живимо у земљи где радници носе пелене, где се успехом сматра да даш страној фирми 10, 15 милиона евра да би запошљавала раднике из твоје земље који ће имати плате 200 евра и да они за тих 200 евра купују пелене јер не смеју да оду у тоалет у радно време. Па извините, за мене је то фашизам. Али сами смо одговорни, нисмо се променили као народ, као друштво. И даље ћемо уздизати у небо, некритички проглашавати неког буђавог лидера да бисмо га, кад мало нањушимо рану, као пиране, раскомадали.

Милошевић је свргнут не зато што је онолико народа изашло на улицу, или што је опозиција била тако добро организована, него зато што су му леђа окренули највернији сарадници. То ће се десити и Вучићу

Да ли сте очекивали да ће слом социјализма резултовати овако неправедним друштвом?

Не, нисам очекивао овако неправедно друштво. Мислио сам да поседујемо неку вишу друштвену свест, да се људи који су имали многе погодности у том систему, који нису били преплављени дрогом, мафијом, криминалом, оволиком количином деструкције, неће вратити не седам корака уназад, него хиљаде светлосних година уназад, што се тиче цивилизацијског нивоа, у стање које се ни не може назвати цивилизацијом. То није жал за Титом, то је жал за нормалношћу. Јер сада имамо прогресивну друштвену патологију, свакодневну. Не знате више шта ненормално још може да вам се деси, које су то вредности којима треба да васпитавате дете а да не буде дебил или Алиса у земљи чуда у друштву, да не буде неприлагођено. Ми смо учени, васпитавани у школи систему вредности, а сада су школе изгубиле васпитну функцију, родитељи више немају васпитну улогу. Данас је чудо да вам се деси нешто нормално. Скривену сам пронашао неку вест, као да је у питању порнографија, да су неки наши млади људи победили на Олимпијади, имамо момка који је најбољи биолог на неком светском такмичењу… Па, уместо да их на билборде ставимо, ми те вести једва успевамо негде да пронађемо. Имамо националну телевизију за коју плаћамо претплату на којој “Културни дневник” иде у термину после поноћи, у ком су некада ишли порно филмови. Па, то је перверзно! Е, у шта смо се претворили, сад је велико питање. У сваком случају, ми смо дисфункционални за критичко размишљање.

Зашто смо изгубили свест да смо ми ти који креирамо наше друштво? Последица суровог капитализма?

Јесте, али то није оправдање. У систему још окрутнијег капитализма јавили су се јаки раднички покрети са паролом осам, плус осам, плус осам. Можете ли појмити да људи у Србији имају осам сати за културно уздизање? Па то је утопија. Криви смо јер највећи број нас би волео да се нешто промени али да ми не будемо ти који ћемо урадити нешто на тим променама. Ми лајемо али не уједамо. И то је симбол нашег времена. Зашто смо сами одлучили да суспендујемо наша уставна права?

Зато што је тако лагодније. Људи неће да се замерају. Срби су генерално кукавичка нација. Можемо да се уљуљкујемо у митовима и да се адаптирамо на све лошије услове живота. Као када жабу кувате на тихој ватри па не искочи одмах. Е, ми смо скувани без отпора. Овде влада заразни кукавичлук, заразно трпљење. Овде влада епидемија трпљења и кукавичлука, е, то је нас задесило, и надамо се да ће се десити чудо. Ми немамо грађанство, многи су као разочарани странкама, лидерима. Јесте, када се сетите да сте 2006, 2008. могли да дижете кредите, и да их некако враћате, није вам свеједно, али то разочарање није оправдање, јер не, нису сви лидери исти, ни странке. И најгори опозиционар је бољи од Вучића и његове клике.

Како се догодило да се одбрана уставно гарантованих права на сваком нивоу сматра дисфункционалним понашањем, неприлагођеним, патологијом?

Знате шта, ми имамо на делу гебелсовску пропаганду, безочну, лажљиву пропаганду. Да је Гебелс данас жив он би се зачудио.

Имао би шта да научи?

Да. Имамо на делу језиво спиновање, које се калеми на непросвећени слој становништва и на неке који имају крајње конкретне интересе. Језиво је да ми као друштво нисмо научили елементарна људска права проистекла из Конвенције УН, из нашег Устава. Данас си прокажен ако се буниш. И то није чудно ако имаш председника државе који назива тупавим људима оне који користе Уставом гарантовано право на протест и изражавање свог мишљења. Председник државе треба да је председник свих грађана, а он неке назива тупавим. Па, чекај, шта си онда ти, Вучићу?

Немају разлога они који имају храбрости да устану да узмичу пред овим цунамијем примитивизма, простаклука, бестијалности и свега што доживљавамо од власти, и остатка друштва које је цивилизацијско посрнуће. Посао интелектуалца је да се бави и проблемима који га се директно не тичу.

Али и они ћуте. Ту и тамо можете да прочитате о врло храбрим људима који не пристају да буду део тог следбеничког стада иако пролазе кроз ужасне ствари. И даље се боре. Нисам ни песимиста ни оптимиста, само знам да оволико пумпање Вучићевог балона мора да доведе до пуцања. То је закон физике а не политике.

Хоћемо ли дочекати тужиоца као што је румунска тужитељка Коваси?

Под претњом смрћу сада да питате грађане како се зове председник Уставног суда или главни тужилац Србије, људи не би знали. Иако одлучују о кључним стварима данашњице, ти људи раде у илегали. Власт треба да направи уставне промене како би омогућила већу независност судства по поглављима придруживања ЕУ, а они ће обезбедити већу зависност.

Док ми разговарамо о овим стварима, испод површине се одвијају крупни послови и трансферишу милиони. Шта ми знамо о томе?

Одавно се за цео Балкан може рећи да постоји неки знак једнакости између владајућих структура и мафије, а оно што је најстрашније таква Европа толерише балканске диктаторе и мафијаше зато што су им потребни зарад геостратешких интереса. И зато су затворили очи на кршење свих принципа на којима почива ЕУ. Европа је наша највећа омча око врата тренутно. ЕУ је спонзор диктатора на Балкану. ЕУ држи балканске диктаторе у шаци и диктира им шта да раде. Зато је главни посао опозиције да се уједини на мењању система и докаже ЕУ да греши.

Наша колективна психологија је да се само најјачи поштују, када посрну ми их черупамо, гриземо, черечимо. Све док не падну, послушно их следимо, трпимо и радимо шта год да нам се каже

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.