ПАЛА ОДБРАНА ОД CULEX PIPIENS
РЕКОРДЕРИ У УМИРАЊУ ОД ГРОЗНИЦЕ ЗАПАДНОГ НИЛА – С РАЗЛОГОМ
У Србији је сузбијање комараца погрешно, недоступни су нам тестови за потврду дијагнозе грознице Западног Нила који се користе у Европи, а према речима инфектолога нема ни услова за адекватно лечење оболелих
Поразни рекорд Србије да је европска земља са највише умрлих од грознице Западног Нила (ГЗН) нажалост није само открио да институције нису спреме да се суоче са овом болешћу. Открио је још дубљи проблем - да се у Србији комарци неуспешно сузбијају иако их је Светска здравствена организација прогласила за најопасније инсекте на планети, јер преносе бројне болести од којих годишње умре око 600.000 људи.
Грозница Западног Нила је само једна од тих болести, а према извештају Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” до 11. септембра
2018. у Србији је регистровано 29 смртних случајева и 286 оболела, од којих је скоро половина у Београду - 141. У земљама ЕУ су до 6. септембра забележена 44 смртна случаја и 798 оболелих. По броју оболелих испред Србије је само Италија, која има 10 пута више становника и медитеранска је земља што погодује размножавању комараца. Према истом извештају, прва инфекција у Србији је регистрована крајем јула 2012, док се у појединим европским земљама јављала од 60-их година 20. века, а нагли пораст оболелих креће 2010. Наводи се и да је грозница Западног Нила сезонско вирусно обољење
које је највише заступљено у време највеће активности домаћег комарца „culex pipiens” током три летња месеца. Оно што посебно забрињава је да се у Србији не зна тачан број оболелих, јер како се наводи у извештају Института Батут скоро 80 одсто оболелих нема симптоме, док око 20 одсто има симптоме који су слични грипу, а код мање од један посто долази до неуроинвазивног облика болести - упале мозга и можданица. У извештају се наводи да се инфекција у Србији констатује кад се утврди да пацијент има упалу мозга, а истовремено је потврђено и присуство одређених антитела у ликвору оболелог. То потврђује и професор у пензији, епидемиолог Зоран Радовановић. Он, међутим, наводи да је то само један од бројних тестова.
„Европска комисија предлаже читав низ тестова за потврду дијагнозе који су нама недоступни. Отуда за процену епидемиолошке ситуације можемо да користимо број умрлих од ове грознице, али је поређење оболевања нереално. Ми располажемо само подацима о неуроинвазивним облицима ГЗН и то уз ризик да је промакао понеко коме је ликвор узет сувише рано, пре стварања антитела. Насупрот томе, земље ЕУ откривају како сам вирус, тако и његове нуклеинске киселине, и то и у крви и у ликвору. Следствено, њихови бројеви оболелих обухватају, поред неуроинвазивних, и друге облике испољавања болести”, објашњава професор Радовановић за НИН. Додаје да се остали тестови не раде у нашој референтној вирусолошкој лабораторији у Институту Торлак.
„Разлози тог тужног стања крију се у широком распону, од партијског кадрирања и погрешних стручних одлука, преко последичне беспарице, до отпуштања и бежања најквалификованијих стручњака”, каже др Радовановић.
Он наводи да се ни у чему, па ни у умирању од ове грознице, не постаје случајно европски рекордер, посебно
не са тако надмоћном разликом у односу на остатак континента.
„Понуђено је објашњење да су кривац кише. Било их је, међутим, и другде. Извесно је да по климатским и еколошким условима Србија није предодређена да трпи заражавање вирусом Западног Нила више од околних земаља. Једино логично објашњење крије се у приљежности којом су током претходних шест месеци предузимане мере сузбијања комараца и њихових ларви”, каже др Радовановић. Он напомиње и да према речима самих инфектолога, који раде са оболелима, нема услова за адекватно лечење.
„Не могу се очекивати западне стопе излечења ако се у најелитнијој инфектолошкој установи у земљи Инфективној клиници у Београду, не обезбеђује свим болесницима са упалом мозга боравак на интензивној нези“, каже др Радовановић.
Професор Душан Петрић, са Пољопривредног факултета у Новом Саду и шеф Лабораторије за медицинску и ветеринарску ентомологију, каже за НИН да се комарци у Србији обично не сузбијају на време, те да у већини случајева сузбијање није прилагођено начину живота комараца и није довољно.
„У Војводини, Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине финансира сузбијање ларви комараца у свим локалним самоуправама које додатно издвајају средства за сузбијање одраслих јединки. У осталим деловима Србије целокупну акцију финансирају локалне самоуправе. Прецизне податке о ефикасности третмана немамо јер свега неколико локалних самоуправа финансира праћење резултата - успешности сузбијања комараца”, каже др Петрић и додаје да према препорукама Европског центра за превенцију и контролу болести оцењивања успешности третмана сузбијања комараца не треба да раде установе које се баве сузбијањем комараца.
Он напомиње да мало извођача сузбија ларве кућног комарца који преноси ову болест, а одрасле често сузбијају на потпуно погрешан начин.
„Сузбијају се из авиона што је потпуно погрешан приступ јер су предвече, када авион може да лети, ови комарци сакривени од дејства инсектицида, често у собама или другим просторијама”, указује др Петрић и додаје да се ни речни комарци такође не сузбијају довољно и да је њихов број често нетолерантан.
Професор Жељко Томановић, декан Биолошког факултета у Београду, каже за НИН поводом сузбијања комараца, да пре свега треба третирати ларве у водама где се ови инсекти развијају. „Ови третмани треба да буду посебно интензивни у пролеће и то треба чинити провереним биолошким препаратима који имају минималан ризик по животну средину а ефикасно сузбијају ларве комараца. Ово је посебно важно јер се у самом старту развића може смањити њихова бројност, односно број излежених одраслих комараца, против којих је борба много тежа. Наравно, ларве комараца треба третирати и током читаве године”, наводи професор Томановић.
Др Петрић напомиње да је у случају када вакцина или лек против проузроковача изазивача не постоје, као у случају ове ГЗН, једини начин за спречавање ширења болести је борба против преносиоца (вектора) у којој треба да се ангажују државни органи, експерти, предузећа и грађани. Професори Томановић и Петрић грађане саветују да ставе мреже на прозоре, да користе средства која одбијају комарце, да се исуши сва стајаћа вода око домаћинства, чак и тамо где је има минимално, а ако то није могуће звати надлежне службе за сузбијање комараца. „Кућни комарац који изазива ГЗН лети максимално 100 до 200 метара око насеља и проналази начине да се развија у посудама које садрже и најмање количине воде. Ови комарци улазе у куће где се хране углавном у затвореним просторима”, напомиње др Томановић. Др Петрић указује да грађани не треба да избегавају изласке у природу где ризик да их убоде комарац који преноси ГЗН не постоји.
„Кућни комарац, вектор ГЗН, храни се крвљу од заласка сунца до раног јутра у објектима становања и баштама кућа и ресторана”, објашњава др Петрић.
За државне органе др Петрић каже да је препорука да у 2019. што пре сачине програм деловања у случају појаве трансмисивних болести, а до његовог доношења у евидентираним угроженим подручјима са активностима да почну чим се посумња на први случај у хуманој популацији и напомиње: „Треба паралелно сузбијати ларве и одрасле комарце на истој површини”.
Професор Зоран Радовановић истиче да је кључно да буду извучене поуке, да се донесу делотворни програми, обезбеде средства и кадар за њихову примену, те да се од марта 2019. озбиљно крене у акцију, како се не бисмо идућег лета поново изненађивали.
„Ако се не откривају стварни разлози великог броја умрлих, осуђени смо да се стално суочавамо са епидемијама сличног или већег обима”, напомиње др Радовановић.
Коинциденција је да је први случај грознице Западног Нила у Србији забележен када су данашњи властодршци преузели власт. После шест заједничких година грознице Западног Нила и СНС, Србија је најугроженија европска земља, када је у питању ова болест. Да ли ће власт и даље сматрати да је најважнија мера за овај проблем скривање истине од грађана, нећемо знати за „две до три, максимално четири године“него већ догодине када би се поновна неуспешност у сузбијању комараца мерила умрлима и оболелима.
У Србији се комарци неуспешно сузбијају иако их је Светска здравствена организација прогласила за најопасније инсекте на планети, јер преносе бројне болести од којих годишње умре око 600.000 људи