РЕПРЕСИВНО ЛИЦЕ ВЛАСТИ
Унеско је узимао податке од надлежних служби и поредио их. Анализе Унеска показују да је Србија била прва по репресији наводним антипандемијским мерама међу свим европским земљама
Војин Ракић
Према анализи Унеска, Србија драстично одскаче од осталих 38 европских земаља, укључујући и Турску и Израел, које су посматране у контексту спровођења репресивних политичких мера, наводно се супротстављајући пандемији, каже Војин Ракић, филозоф, редовни професор, научни саветник, директор Центра за биоетичке студије и шеф Унескове Катедре за биоетику за Европу. „Србија је прва организовала изборе после почетка пандемије и једина је у Европи за коју постоје озбиљне индиције да се воде дупле евиденције о ковиду, једна истинита, а друга за јавност. Једино су у Србији представници власти, понекад фирмирани као „струка“, пре и непосредно након избора давали дијаметрално супротне податке о опасности од вируса, чиме су починили дело угрожавања јавног здравља, са предумишљајем.
Неке друге земље су уводиле ограничења кретања, понеке и ванредно стање, ретко која полицијски час, Израел је електронски пратио кретање ковид позитивних грађана, али се ништа од тога не може принети ограничавању слобода и људских права, непропорционалних ризику по јавно здравље, од власти у Србији. Све друге мере, чак и у државама са ауторитарним обликом владавине, имале су барем некакву везу са сузбијањем пандемије, за разлику од Србије, где поједина ограничења нису имала овакву мотивацију“, изричит је Ракић.
Чему је онда служило увођење ванредног стања у Србији?
Многи правници овај чин сматрају противуставним и практично државним ударом, праћеним ограничењем слободе медија које свакако нема везе
са пандемијом, већ са учвршћивањем диктаторске власти једног човека. Јер, слободни медији и новинари помагали су сузбијању пандемије, док је медијска неслобода распламсава и даље.
Такође, о ковиду -19 се извештавало из једног центра ради омогућавања вођења двојне евиденције, једне лажне за народ, а друге истините, за владајуће структуре. По сличном принципу тврђено је да је „корона побеђена“када је почела „изборна“кампања, а онда одједном, из чиста мира, по затварању бирачких места, један епидемиолог из Кризног штаба обзнанио је народу да је ситуација са короном „претећа“. Такву реакцију предвидео је др Раде Панић, председник Синдиката лекара и фармацеута.
По чему је Унеско закључио да је у Србији дошло до двоструке евиденције оболелих и преминулих од ковида-19?
Унеско је узимао податке од надлежних служби и поредио их. Рецимо, у Белгији је примећен већи број умрлих по глави оболелих од ковида-19 него у околним земљама са сличним здравственим системима. Наша анализа је показала да је објашњење заправо доста једноставно: Белгија је рачунала све преминуле који су имали ковид-19 као преминуле од те инфекције, док су друге земље раздвајале умрле од пратећих болести или је утврђиван непосредан узрок смрти.
У Србији је и у том погледу примењивана двострука евиденција, као што показују истраживања БИРН-а. У случају евидентирања преминулих са пратећим болестима, када се оне узимају као узрок смрти, права и лажна евиденција разликују се за 300 посто. А, ако се рачуна да су они умрли од ковида-19, разлика између лажираних и правих података је око 600 одсто.
Неколико људи из Кризног штаба – Ана Брнабић, Златибор Лончар и Дарија Кисић Тепавчевић - имали су приступ правим подацима, док други нису, па и Предраг Кон признаје да се сад ревносно распитује јер је уочио дискрепанцију у бројкама. Притом су дупле евиденције толико очигледне да
нико није ни покушао да их демантује кад их је БИРН објавио.
Осим тога, и просто сабирање доводи до апсурдних закључака. На пример, болница у Новом Пазару јави да је једног дана преминуло 8 људи, Ниш и Крагујевац по три, а Сјеница четири, док се Београд и не помиње. Званични подаци за тај исти дан износе 12 преминулих у читавој Србији од ковида-19, што може и сваки основац да детектује као „математичку грешку“. Ово је потпуна јединственост режима у Србији. Такав гаф нико није ни покушао да изведе, јер кошта живота. При таквим „процедурама“, о пандемији се не могу доносити значајнији закључци, који су овој власти били очигледно далеко мање важни од победе на изборима.
Да ли је Вучићу Кризни штаб стручњака био само параван за испитивање граница нашег трпљења?
„Кризни штаб“је био параван за увођење мера које су имале за циљ учвршћивање на власти његове дружине, а наравно пре свега њега лично. То не значи да поменути тим није доносио и противпандемијске мере које су неретко биле и оправдане.
Да ли су нам повређена људска права у првом таласу пандемије?
Осим драконских, али у неким ситуацијама и оправданих противпандемијских мера, доношене су и мере ограничавања људских права и слобода, као што су ограничавања медијских слобода и слободе изражавања. Уведен је поново и вербални деликт, јер смо читали бројне извештаје да су људи хапшени због наводног „ширења панике“.
Да ли је број умрлих и инфицираних у Србији дозвољавао да се од затварања грађана нагло пређе на „препоруке“о социјалној одговорности?
Трагикомичност „препорука“је у томе што су они који су све то испланирали и лагали нас, на крају изгледа макар помало и сами поверовали у сопствене лажи. Како иначе другачије објаснити оно теревенчење после „изборне победе“?
Подаци о ковиду-19 су лажирани, а избори су били непоштени. Иако је тешко све то прогутати, важно је да се главном кривцу ипак обезбеди поштено суђење.
Зашто сматрате да је председник Вучић одговоран за умрле од ковида-19?
Нагло укидање веома оштрих противпандемијских мера ради организовања предизборних скупова, транспорта несрећника са сендвичом у руци на те скупове у крцатим и непроветреним аутобусима, дербији са огромним бројем навијача на трибинама, и на крају сами избори, довели су до драматичног пораста броја заражених и умрлих.
Пошто је био веома свестан да ће такве његове одлуке распламсати пандемију, може се бранити теза да је животе стотина људи жртвовао са предумишљајем и из ниских побуда.
Када је власт аутократска, увек је најодговорнији онај који је на врху пирамиде власти. Ко нормалан још сумња да је Хитлер одговоран за Аушвиц, Павелић за Јасеновац, Стаљин за логоре у Сибиру, Пиноче, Видела и Трухиљо за нестајање политичких противника без трага, Мао за „културну револуцију“?
Осим драконских, али у неким ситуацијама и оправданих противпандемијских мера, доношене су и мере ограничавања људских права, медијских слобода и слободе изражавања Уведен је поново и вербални деликт, јер смо читали бројне извештаје да су људи хапшени због наводног „ширења панике“
Шта се све постиже репресивним мерама?
Остварује се амбиција једног човека да сам влада земљом. У либералним/ демократским земљама постоји подела власти на законодавну, извршну и судску и те три гране власти се међусобно контролишу, како би се избегла ауторитарна владавина. То је у сржи либералне демократије и демократије уопште.
Шта се код нас догодило? Неуставним проглашењем ванредног стања суспендована је законодавна власт која је постала грана извршне власти.
Затим је један човек узурпирао сву извршну власт и ставио себе на њено чело.
И судска власт је претворена у грану извршне власти, али на један посебно изопачен начин. Јавне тужиоце поставља извршна власт, а судије се уцењују да ако не послушају жеље извршне власти, неће напредовати, док се на њих врше и други притисци. Политички противници се уцењују кривичним пријавама, али и парницама које су им важне, као што су оне које се тичу деце у оквиру бракоразводних парница. Тако се постиже апсолутно самовлашће једног човека уз купопродајне трансакције са сарадницима – ботовима и ботицама.
O ковиду-19 се извештавало из једног центра ради омогућавања вођења двојне евиденције, једне лажне за народ, а друге истините, за владајуће структурe
На шта се затварање грађана полицијским часом касније може одразити?
О томе можемо спекулисати. Вероватно на додатно отуђење и затварање у своје љуштуре. Но, то су само претпоставке. Ја се бавим науком и етиком и избегавам да доносим закључке без научне евиденције, као и да користим етичке рефлексије без стриктне логике.
Да ли постоји начин да се вратимо етици у медицини након свега што смо видели у „струци“?
Лекари су дужни да се понашају у складу са деонтолошком етиком, с којом је у сагласју Хипократова заклетва. То значи да је дужност лекара да сваком пацијенту поклони максималну негу, а да се разлика у лекарским приступима може заснивати само на медицинским критеријумима. Но, шта бива ако потражња за медицинским ресурсима надмаши њихов капацитет? Онда је неминовна приоритетизација пацијената, односно тријажа. То отвара бројна етичка питања и уводи утилитаристичку етику у медицину, која се заснива на „највећем добру највећег броја људи“. То имплицира да се по одређеним критеријумима неким пацијентима даје предност, на пример, кревет у интензивној нези, или респиратор. Зато је важно да држава буде одговорна и обезбеди неопходне медицинске ресурсе на време. Одабир пацијената који ће бити „пуштени низ воду“једна је од најгорих ноћних мора за лекара који лечи пацијенте током пандемије.
Каква је била реакција председника на ваш телевизијски позив на дуел, где бисте му предочили закључак Унеска да су противпандемијске мере биле у великој мери усмерене ка консолидацији његове аутократске владавине?
Имам поуздану информацију да је коментарисао мој позив пред најближим сарадницима, и да је на крају изнео идеју да се инструишу његови таблоиди да нешто пронађу против мене и да крену у клеветање. Изгледа да он није свестан да га дијалог штити, а да је игнорисање позива или клеветање - манир кукавице.
Неке кризе нас чине бољима, у које ова не спада, упркос позивима на солидарност и чување других. Шта би све требало да власт промени да не посрнемо у морални амбис?
Бесмислена је и тврдња да та власт није аутократска јер у „парламенту“има више странака. Било је и у Хонекеровој Источној Немачкој такође неких сателитских странака у парламенту, али ко би могао да тврди да Хонекер није био аутократа?
Но, и Калигула, са ким Вучића пореди Љубодраг Стојадиновић, као и поменути Хонекер, имали су неку идеологију, док је СНС-овска идеологија „сендвичизам“, као метафора за лоповлук, корупцију и друге облике криминала. Нијансе су следеће: минорни сендвичизам мученика који бивају возани на митинге, а велики - трговаца оружјем (Крушик), дрогом (Јовањица), информационим технологијама, грађевинским подухватима... Осим минорних сендвичара, сви остали ће морати да одговарају за своја недела и да буду праведно кажњени. Опција 5. октобра, да им се прогледа кроз прсте, више није опција. Показало се докле нас је тај млаки приступ довео.
Да ли је све тако црно?
Није, пандемија је код великог броја људи покренула моралне капацитете који као да су негде били сакривени. Избила је на површину људскост, хуманост. Лекари су се борили за животе пацијената, ризикујући своје, и живећи у изолацији од својих породица. Неки студенти нису желели да иду кући из Студентског града како не би заразили своје родитеље, а затим су изашли на улице, излажући се могућности да добију ковид-19 или да буду жртве полицијске бруталности. То је за мене било потресно. Они су јунаци нашег доба, као и сви грађани који су дигли глас против садистичког иживљавања власти, и сви они који су се на друге начине супротставили перспективи живота у мучилишту, бојкотујући изборе, између осталог. Све то указује на аутентичне назнаке моралног успона, а не моралног пада.
Одабир пацијената који ће бити „пуштени низ воду“једна је од најгорих ноћних мора за лекара који лечи пацијенте током пандемије