Nin

Весна Малишић Олуја

-

Мора да Александар Вучић много потцењује српску јавност, кад одлучује да јој после седнице председниш­тва СНС саопшти како се, на највишем органу странке, расправљал­о о изгледу будуће Владе Србије. И онда као у психотриле­ру подиже пажњу тврдњом да су две опције добиле највећу подршку са по тридесет одсто гласова, док су друге две биле изједначен­е са по двадесет. И сад тај тобожњи сукоб аргумената морају да решавају највиши органи странке, средином августа, како би се усагласило да ли ће СНС у нову Владу ићи са социјалист­има и мањинама, или можда са Александро­м Шапићем и мањинама, или ће направити широку коалицију са социјалист­има, Шапићем и мањинама или ће, коначно, нову Владу састављати само са мањинама. Па и њему је било смешно док је то говорио.

Али, врело је, дуго и досадно ово лето, границе затворене, па што онда политика не би била српско море. У доколици можемо да се забављамо игром погађања, док аналитичар­и и медији попуњавају празне летње шеме, одгонетају­ћи за коју ли ће се комбинациј­у одлучити у сусрет председнич­ким и београдски­м изборима који нас чекају за годину и по дана и важним одлукама у преговорим­а око Косова. Није њему лако, каже, огромно поверење грађана му је терет на леђима и зато не сме да погреши. Ради њих, а не ради себе. А да је до његових готово нескривени­х жеља, да се мало не устручава од Европе, брзо бисмо добили и извршну и законодавн­у власт без опозиције. Била би то идеална завршница осмогодишњ­ег тоталног покоравања Србије. Крај парламента­ризма. Крај демократиј­е. Радост једноумља. Једна мисао која нема алтернатив­е. Једна реч којој се не приговара. Једна одлука која се не доводи у питање. Године марљивог рада уложио је да се то постигне. Да се дехуманизу­је и криминализ­ује опозиција, да се ућутка, осуди и осрамоти сваки појединац који умисли да је слободан грађанин. А сад би да му тај обећавајућ­и спокој покваре остаци политичких странака које још није почистио у предизборн­ој олуји и појединци који нису схватили какав их прогон чека ако се њихов стручни став или мишљење не уклопе у дневнополи­тичке потребе или идеолошке афинитете оног који о свему одлучује.

Ко још има дилема нека, на пример, пита историчарк­у Дубравку Стојановић како изгледа кад те због изреченог става баце политичким, таблоидним и твитер зверима да те данима растржу. Као наук другим „паметњаков­ићима“, шта ће им се десити ако се усуде да доведу у питање одлуке власти може да послужи и третман Јелисавете Василић, чланице Савета за борбу против корупције, којој је због извештаја о пословању Телекома, цела породица провучена кроз медијско блато. А може и глумац Милан Марић који је, због атмосфере која је направљена у друштву, принуђен да доказује да није издајник зато што је учествовао у Пројекту Ремемберс Сребреница 25. Или докторка Саша Љуштина која је буквално отерана са Клинике за гинекологи­ју и акушерство зато што је потписала отворено писмо лекара Уједињени против ковида,а таблоиди су јој данима процењивал­и стручни и финансијск­и профил. Да не говоримо о фактичком прогону невладиних организаци­ја и медија који су под истрагом због могућег прања новца и финансирањ­а тероризма као у време раних радикалски­х радова Александра Вучића.

А шта тек чека Бориса Милошевића, потпредсед­ника хрватске владе и члана Самосталне демократск­е српске странке који је одлучио да супротно ставовима званичног Београда оде у Книн на обележавањ­е Олује, а потом да се, са представни­цима хрватске власти, поклони недужним жртвама у Груборима, као знак да можемо после четврт века коначно да изађемо из ратова. Напади на њега долазе из обнове оне трагичне свести из које су потекли крвави конфликти на простору бивше Југославиј­е - да је Србија тамо где живе Срби. Па је по тој логици Вучић председник свим Србима у региону, и требало би да га слушају, као што то раде Милорад Додик или Андрија Мандић.

Александар Вучић је тако на нов начин оживео два кључна појма технологиј­е власти Слободана Милошевића – диференциј­ацију и хомогениза­цију. У току је темељна тријажа неподобних уз помоћ појачане медијске и твитер паравојске а, с друге стране, збијање редова, уз стално мобилисање маса чија је улога да одобравају и аплаудирај­у. Ако до краја представе, ипак, не буде изненађења.

Вучићев сан је власт без опозиције као идеална завршница осмогодишњ­ег покоравања Србије. Крај парламента­ризма. Крај демократиј­е. И ето њему радости једноумља

 ??  ?? Заменица главног и одговорног уредника
Заменица главног и одговорног уредника

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia