У се и у своје кљусе

БУДУЋНОСТ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Зашто би сада ствари могле да се одвијају другачије, ако је савремени капитализам успео да преброди све досадашње кризе и из сваке само наставио убрзано богаћење малобројних и стагнацију готово свих осталих

Да би се добио добар увид у економско здравље једне земље, за почетак је потребно сагледати какво је здравље њених грађана, а Америка је ту на зачељу међу развијеним земљама. Јер, иако и данас многи корпоративни босови говоре о континуираном расту БДП-а и берзанским рекордима, ни БДП, ни индекс Дау Џонс не говоре ништа о животном стандарду обичних грађана Америке... Лавовски део

економског раста одлази онима на врху пирамиде, а са друге стране, није дошло до значајне промене у висини медијалног расположивог прихода домаћинстава, писао је нобеловац Џозеф Стиглиц, у једној од својих критика владавине Доналда Трампа, пре избијања пандемије ковида-19, указујући на неодрживост постојећег система, који не води рачуна ни о чему другом до о интересу и профиту оних 0,1 одсто најбогатијих.

Вирус је, у међувремену, додатно угрозио и здравље, али и раст свих економских индикатора. Пандемија је успела да заустави до сада незаустављиви проток робе, капитала и људи, значајно покида глобалне ланце набавке, успори производњу и доведе планету на руб не само бриге за сопствено здравље, него и за будућу економску егзистенцију. Хоће ли се критике практично јединог постојећег система сада заоштрити, пошто је сада и пандемија показала да он у много чему не функционише у интересу обичних људи? Да ли ће ковиду-19 поћи за руком оно што није глобалној финансијској кризи - да „свргне“са трона либерални капитализам и устоличи хуманију расподелу између шачице најбогатијих и остатка планете? Је ли ово тај преломни тренутак на који већ годинама, а нарочито од избијања финансијске кризе 2008, указују економисти попут Стиглица, да је свету потребан нешто другачији систем, социјално, економски али и еколошки праведнији од постојећег, или ће се, пак, чим пандемија успори, све ово заборавити и наставити по старом?

Британски новинар Пол Мејсон у тексту под називом Како замислити смрт капитализма, садашње економске прогнозе пореди са оним што се дешавало у Британији након Велике депресије 1929. и говори о новом Њу дилу, закључујући да данашњи глобални економски модел није функционисао ни пре пандемије, а тек сада следе тешка времена. „Ако је читаво друштво посвећено начину живота који више није одржив, једина ствар која ће га уверити да са таквим начином не може да настави је нека дубока криза, а ковид-19 јесте та криза.“Мејсон каже да пророчанства која се тренутно нуде о нашој будућности нису радикална, зато што макроекономија није у стању да замисли смрт капитализма. „Метафора капитализма као организма који је способан да се прилагођава и опстаје, али и да изабере погрешан пут и нестане,

економистима није прихватљива. Овај дисфункционални систем они виде као машину која се мора поправљати, а не пролазни производ друштвене историје који је достигао крајње границе онога што планета може поднети“, пише Мејсон, верујући да садашњи покушаји и британске, али и других влада у свету да пакетима помоћи сачувају економију, није ништа друго до покушај да се спаси постојећи поредак, односно да се убацивањем новца у економију обезбеди брз узлет након оштрог пада до ког је пандемија довела. Али, нико са сигурношћу не може да тврди ни колико ће пандемија трајати, ни шта ће бити њене коначне економске последице, где су границе пада и колико брзо може да уследи опоравак. Ако и уследи. „Вирус је показао сву крхкост модерног капитализма - систем прекарног рада, ланаца снабдевања и испоруке „тачно на време“, предузећа која послују на ивици солвентности... Сада тај систем мора да функционише у свету који је пандемија учинила још опаснијим и нестабилнијим“. Зато Мејсон и његови истомишљеници верују да би се из кризе могло изаћи са неким новим, еколошки одрживијим обликом капитализма, док са друге стране финансијске перјанице постојећег система још увек говоре само о величини пада

Могућ је повратак на природну, самодовољну економију, што је сушта супротност глобализацији. Ако би се криза наставила, глобализација би могла да се распадне Бранко Милановић

БДП-а и могућностима да се он што пре врати на претпандемијске стазе.

За сада је једино сигурно да се криза неће завршити за два-три месеца како се веровало и на шта су креатори економских политика рачунали почетком пролећа када се вирус из Кине муњевито ширио целим светом. Економска предвиђања се ревидирају све учесталије, по правилу надоле, а као одговор на њих стижу обећања влада широм