Bebe se rađaju i iz zamrznutih embrija

Koliko će se embriona zamrznuti, određuje broj onih koji su preostali iz postupka vantjelesne oplodnje. Svaki par dobije različit broj oplođenih ćelija, koje se zatim razviju u embrione, pojašnjava Jovana Markovski. U Bosni i Hercegovini još smo daleko i

Dani - - Zdravlje I Tehnika - Piše: ZINAIDA ĐELILOVIć

Prva beba u Srbiji iz zamrznutog embriona rođena je 1991. godine

Jovana Markovski, diplomirani biolog, molekularni biolog-master na poziciji junior embriologa u Specijalnoj ginekološkoj bolnici Genesis u Novom Sadu, za magazin Dani govori o značaju metode zamrzavanja polnih ćelija, poznatije kao krioprezervacija, te na koji način ta metoda može olakšati put do djeteta.

DANI: Kako zamrzavanje polnih ćelija i embriona olakšava put do potomstva?

MARKOVSKI: Parovi u Srbiji od 15. juna ove godine mogu o trošku države da sačuvaju svoje embrione metodama zamrzavanja, odnosno krioprezervacije, što će pojednostaviti svaki naredni postupak vantelesne oplodnje, te omogućiti da istom metodom pokušaju da dobiju i drugo dete. Parovi o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Srbije moći će da zamrznu šest embriona i čuvat će se na period od pet godina. Na teret redovnog zdravstvenog osiguranja biće omogućeno i zamrzavanje jajnih ćelija i spermatozoida.

Pored supružnika, vanbračnih partnera, novim Zakonom o biomedicinski potpomognutoj oplodnji pravo na zamrzavanje

Zamrzavanje se ne preporučuje kod embriona lošeg kvaliteta, ali ni kod polnih ćelija osoba koje nose genetske predispozicije za teže bolesti koje bi se prenijele na potomstvo, kao i kod pacijenata koji su oboljeli od hepatitisa B, C, HIV-a i stanja koja se prethodno moraju liječiti

imat će i same žene, odnosno muškarci koji su upotrebu svojih polnih ćelija odložili zbog postojanja mogućnosti smanjenja ili gubitka reproduktivne funkcije, kao i maloletna lica. Srbija dobija i nacionalnu banku polnih ćelija i embriona. Postojanje takve institucije predstavlja značajan iskorak srpskog zdravstva, ali i važnu podršku za 10 do 15 odsto pacijenata koji su suočeni sa ovim problemom, a po rešenje su morali da odlaze u inostranstvo, pre svega u Češku, Makedoniju i Grčku i tako su se ogromna materijalna sredstva odlivala iz naše zemlje. Prema nekim procenama struke, reč je o više od deset miliona evra godišnje. Ovu proceduru parovi u Srbiji moći će da obave u nekoj o državnih bolnica, kao i privatnim zdravstvenim ustanovama koje imaju ugovor sa RFZOom Srbije. DANI: Zašto zamrznuti polne ćelije i embrione? MARKOVSKI: Današnji tempo života, sve kasnije stupanje u brak i osnivanje porodice, jurenje karijere, sigurnog posla može da stvori pritisak ženama. Kako bi žena bila, uslovno rečeno, mirna, može da zamrzne svoje jajne ćelije i da eliminiše pritisak biološkog sata. Kod muškaraca stres, alkohol, pušenje, razne bolesti mogu da utiču na kvalitet, brojnost i pokretljivost spermatozoida te i oni imaju mogućnost da zamrznu svoje polne ćelije i da na taj način sebi olakšaju pritisak. Značajno se racionalizuju i troškovi vantelesne oplodnje kod parova koji su imali neuspešan prvi postupak, a pripremaju se za drugi ili treći. Ušteda u sredstvima je u izbegavanju stimulacije skupim lekovima koji nisu potrebni, jer se u prethodnim postupcima dobio zdrav embrion koji je zamrznut i odložen na čuvanje. U svetu odavno, kao polisu osiguranja, mnogi doživljavaju postupak zamrzavanja polnih ćelija. Tehnološki giganti Apple i Facebook ponudili su svojim radnicama da im plate troškove zamrzavanja jajnih ćelija kako bi im omogućili da se usredsrede na karijeru i da ne brinu o tome da li će jednoga dana postati majke. DANI: Kako krioprezervacija izgleda u praksi? MARKOVSKI: Zamrzavanje embriona i polnih ćelija se vrši na sličan način, uz male razlike, u zavisnosti šta se zamrzava. I embrioni i polne ćelije se zamrzavaju određenim krioprotektantima, koji čuvaju vijabilnost embriona i polnih ćelija koji se smeštaju u tečni azot i čuvaju u specijalnim kanisterima, namenjenim upravo za ove svrhe. Uzorak jajnih ćelija i spermatozoida se čuva u tečnom azotu na temperaturi od -196 stepeni Celizijusa, adekvatno obeležen, poreklom, vremenom, datumom i kvalitetom uzorka na dan zamrzavanja. DANI: Koja je procedura za pacijente? MARKOVSKI: Prilikom zamrzavanja polnih ćelija, pacijenti moraju da prođu određene preglede i urade testove na različite bolesti, kako bismo osigurali da je zamrznuti materijal zdrav i jednog dana spreman za upotrebu. Tu se

pre svega misli na polne briseve, testove na hepatitis A, B, C i HIV. Kod zamrzavanja embriona ovi testovi nisu potrebni jer su parovi prošli sve te procedure pre samog ulaska u postupak VTO. DANI: Da li zamrzavanje utiče na kvalitet embriona?

MARKOVSKI: Jedna od čestih nedoumica je da li se i po čemu zamrznuti embrioni razlikuju od onih koji su vraćeni odmah nakon oplodnje jajne ćelije, odnosno, da li je njihov genetski kvalitet očuvan uprkos postupku zamrzavanja. Prilikom razvoja embriona, ne budu svi embrioni istog kvaliteta i na istom stadijumu razvoja na sam dan zamrzavanja, tako da su i šanse za njihovo preživljavanje prilikom odmrzavanja različite; ne prežive uvek svi zamrznuti embrioni odmrzavanje. Ali, kvalitetni embrioni, oni koji su dobili najbolju ocenu prilikom zamrzavanja, ne gube na svom kvalitetu samim činom zamrzavanja, niti taj postupak utiče na njihov genetski kvalitet. Medijumi koji se danas koriste za zamrzavanje su rezultat dugogodišnjeg rada različitih timova naučnika i dovedeni su do tačke gde sa velikom sigurnošću možemo u njima da zamrznemo embrione, bez brige da će oni biti oštećeni na bilo koji način prilikom postupka odmrzavanja. Sam dokaz za to su brojne bebe rođene iz odmrznutih embriona. Koliko će se embriona zamrznuti određuje broj onih koji su preostali iz postupka vantelesne oplodnje. Svaki par dobije različit broj oplođenih ćelija koje se zatim razviju u embrione, a kvalitet embriona određuje koji od njih će biti zamrznuti, odnosno oni koji će prilikom odmrzavanja imati najveću šansu da se razviju u vijabilan plod, prilikom vraćanja u matericu, postupkom embriotransfera. DANI: Kolika je stopa preživljavanja zamrznutog materijala? MARKOVSKI: Faktori koji utiču na uspešnost zamrzavanja mogu biti kvalitet embriona koji se zamrzava, medijum u kom se zamrzava embrion, kao i način skladištenja i njihovih čuvanja. Nakon odmrzavanja embriona i postupka embriotransfera, procenat uspešnosti u našoj bolnici je 38,6 posto. Naravno da je uvek bolje raditi sa svežim uzorkom, ali kod parova kod kojih se trudnoća ne ostvari prilikom prvog pokušaja, odmrznuti embrioni su svakako najbolja opcija. Preživljavanje polnih ćelija nakon odmrzavanja varira, od 60 do 80 posto, pri

čemu veliki faktor imaju godine osobe čije se polne ćelije zamrzavaju. Stopa preživljavanja embriona je različita i varira od 69 posto za zamrznute zigote, 88 posto za embrione zamrznute na treći dan od oplodnje, do između 88 i 90 posto za embrione koji su stigli do stadijuma blastociste. DANI: Kada je pravo vrijeme da zamrznete svoje ćelije?

MARKOVSKI: Kako se žene rađaju sa ograničenim (limitiranim) brojem jajnih ćelija, i kako taj broj, kao i kvalitet jajnih ćelija opada sa svakom godinom koja prođe, ukoliko se žena odluči na ovaj korak, preporučuje se da se to uradi do 35. godine. To je samo preporuka, svaka žena koja nije ušla u menopauzu može da zamrzne svoje jajne ćelije. Ona može da sa svojim ginekologom mesečno prati ovulacione cikluse i da se sakuplja po jedna ili dve ćelije, koliko se prirodno same stvaraju ili da uđe u stimulisan ciklus, kada se može očekivati veći broj ćelija u samo jednom ciklusu. Ukoliko se muškarac odluči na zamrzavanje svog uzorka, neophodno je da uradi spermogram kako bi se utvrdili broj, kvalitet i pokretljivost spermatozoida, spermokultura, brisevi, testovi na hepatitis A, B, C i HIV, te se onda može pristupiti postupku zamrzavanja polnih ćelija. DANI: Koliko dugo može da se čuva zamrznuti materijal? MARKOVSKI: Po novom Zakonu o BMPO-u, zamrznuti embrioni mogu da se čuvaju do pet godina, a ukoliko parovi to žele, mogu potpisati saglasnost da njihovi embrioni budu zamrznuti još pet godina ili donirani nekom drugom paru. Pravilno zamrznut i adekvatno održavan biološki uzorak može da se čuva neograničeno. Zakon predviđa i mogućnost da parovi koji su dobili dete u postupku vantelesne oplodnje mogu da doniraju višak svojih zamrznutih embriona drugom paru. Zemlje koje imaju donaciju embriona daju mogućnost parovima da genetski ispitaju embrione pre zamrzavanja i pre nego što se plasiraju u matericu druge žene. U Srbiji za sada ne postoji takva mogućnost. DANI: Da li je prije krioprezervacija neophodno genetsko testiranje? MARKOVSKI: Genetsko testiranje je veoma važno, naročito kod osoba kod kojih genetska predispozicija za određene bolesti ili parova kod kojih ne dolazi do začeća a da, laički rečeno, na prvi

pogled sve deluje u redu. Od izuzetne je važnosti da naša država to prepozna i finansijski podrži takve vrste testova i ispitivanja, kao i ulaganje u opremu, materijal i stručni kadar koji bi se bavio tim problemom. DANI: Mogu li žene oboljele od raka jajnika ili materice sačuvati svoje ćelije?

MARKOVSKI: Žene kod kojih je otkriven rak jajnika ili materice mogu pre agresivnih metoda lečenja i/ili operacija da sačuvaju svoje ćelije postupkom zamrzavanja i imaju jednake šanse kao i žene koje nisu iz tih razloga zamrzle svoje polne ćelije, da ostvare potomstvo. Novim zakonom o medicinski potpomognutoj oplodnji (BMPO) i maloletna lica moći će da zamrznu svoje polne ćelije, odnosno tkiva, uz pisanu saglasnost oba roditelja ili staratelja. Bitno je da država prepozna problem, izmeni zakon i dozvoli surogat majčinstvo kod onih žena koje nakon bolesti nisu u stanju da same iznesu trudnoću. DANI: Imate li pacijente iz BiH koji dolaze u vašu ustanovu da bi zamrzli svoje ćelije? MARKOVSKI: Originalni koncept personalizovane vantelesne oplodnje, kao i najsavremeniji genetski testovi koje eksluzivno koristimo i koji u značajnoj meri povećavaju uspešnost vantelesne oplodnje, posebno kod žena iznad 40 godina, motiv su i brojnih parova iz Bosne i Hercegovine da dođu u našu bolnicu i ostvare jednu od životnih želja ulogu roditelja. Svakom od njih obavezno pojasnimo i značaj metode zamrzavanja, poznatije kao

krioprezervacija i predočimo mogućnosti koje ona pruža u dobijanju potomstva. Parovi u Srbiji od juna ove godine mogu o trošku države da zamrznu svoje embrione u nekoj od državnih i privatnih bolnica, što pojednostavljuje svaki naredni postupak vantelesne oplodnje, te omogućiti da istom metodom pokušaju da dobiju i drugo dete. Na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja zdravstveni osiguranik-žena ima pravo na tri pokušaja vantelesne oplodnje do 42. godine i jedno besplatno zamrzavanje embriona. Parovi o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Srbije mogu da zamrznu šest embriona i čuvaju na period od pet godina. DANI: Imate li podatke da li se ove procedure rade u Bosni i Hercegovini i u kojoj mjeri?

MARKOVSKI: Do informacija do kojih smo došli, pre svega od pacijenata, u Republici Srpskoj parovi imaju pravo na dva besplatna pokušaja vantelesne oplodnje i zamrzavanje uključeno u cenu njihovog Fonda koja je 5.500 KM, dok se u Federaciji ove procedure obavljaju u nekim privatnim klinikama. Ovo pitanje je jako važno, a posledica je i to što na nivou čitave Bosne i Hercegovine još nije donet zakon u oblasti vantelesne oplodnje. Naša država je konačno prepoznala važnost davanja ljudima prilike da zamrznu svoje polne ćelije, bez obzira na razlog, stavljajući akcenat na osobe kod kojih su otkrivene bolesti koje zahtevaju hitan tretman, koje bi ih nakon izlečenja koštale porodice ukoliko bi ih želeli..

Prilikom zamrzavanja polnih ćelija, pacijenti moraju da prođu određene preglede i urade testove na različite bolesti, kako bi se osiguralo da je zamrznuti materijal zdrav i jednog dana spreman za upotrebu

Motivi: Žene mogu da zamrznu svoje jajne ćelije i tako da eliminišu pritisak biološkog sata

Genetika: Testiranje je veoma važno, naročito kod onih koji imaju genetske predispozicije za određene bolesti ili parova koji ne mogu začeti

Starost: Preporučuje se da žene svoje ćelije zamrznu do 35. godine

Newspapers in Bosnian

Newspapers from Bosnia and Herzegovina

© PressReader. All rights reserved.