Milivoj Bešlin

Dani - - Intervju - Razgovarala: TAMARA NIKČEVIĆ

Pokušavajući da objasni ideju razgraničenja sa Kosovom oko koje se posljednjih mjeseci lome koplja i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je kazao da “niko u svetu danas ne zna gde su granice” zemlje čiji je izabrani predsjednik i da je, predlažući takav model, samo pokušao da utvrdi činjenično stanje. Svega nekoliko minuta kasnije, predsjednik Vučić oštro je kritikovao ambasadora SAD-a u Beogradu Kylea Scotta zbog toga što se američki diplomata usudio da kaže da za njegovu zemlju “Vlada u Prištini nije takozvana”. Ova igra može da bude, al’ ne mora da znači, na kojoj jednako insistiraju i predsjednik Vučić i predsjednik Kosova Hašim Tači, cio region zapadnog Balkana drži u stanju konstantne napetosti i iščekivanja. Regionalnu nestabilnost dodatno pojačavaju ne samo neuspješni referendum o promjeni imena Makedonije i nedavno održani opšti izbori u Bosni i Hercegovini, nego i uspavana i inertna EU, nesposobna - ili nezainteresovana - da se odlučnije angažuje u rješavanju brojnih problema na zapadnom Balkanu.

“Pregovori između Srbije i Kosova trenutno se nalaze u nekoj vrsti blokade i ćorsokaka. Ideja o razmeni teritorija i stanovništva koju žele da sprovedu predsednici Aleksandar Vučić i Hašim Tači, očito nema podršku ključnih međunarodnih adresa. Ovom eksperimentu se najoštrije protive Berlin i London, koji najbolje poznaju situaciju na Balkanu i svesni su svih opasnosti koje iz navedenog rešenja proizlaze. Svaki pokušaj etničkog zaokruživanja granica neminovno bi otvorio Pandorinu kutiju, izazivajući domino-efekat i težnje da i druge nacije na Balkanu sebe zaokruže i stvore homogene celine. U takvim okolnostima balkanizacija kao pojam ponovo bi potvrdila sve stereotipe koje nosi”, kaže Milivoj Bešlin. Razgovarati o političkim stanovištima Johanesa Hahna ili Federice Mogherini uzaludan je posao, verujte

DANI: Sudeći po raspletu koji gledamo posljednjih mjeseci, da li je predsjednik Vučić ikada suštinski bio zainteresovan za ozbiljne pregovore sa Kosovom?

BEŠLIN: Ne mogu nikome da ulazim u glavu, ali prema onome što je bila javno proklamovana politika, mislim da je postojala volja da se ide ka trajnijem rešenju kosovskog pitanja. Ne ulazim u to da li je bio posredi neki

deal sa Zapadom u vreme dolaska naprednjaka na vlast. Naravno, drugo je pitanje u kakvom ključu je Vučić tražio taj dogovor. DANI: U kakvom ključu, šta mislite?

BEŠLIN: Apstrahujući realnost, stvarni život i potrebe Srba na Kosovu, Vučić očito nije uspeo da se distancira od posmatranja tzv. srpskog pitanja kao teritorijalnog. To je kontinuitet delovanja srpskih političkih i intelektualnih elita. Uostalom, upravo je otvaranje srpskog pitanja kao teritorijalnog dovelo do krvavog raspada Jugoslavije. U dijalogu sa Kosovom i šire, u rešavanju kosovskog problema, zaista je potrebno traganje za novim formulama, a ne reprodukovanje onih ideoloških matrica koje su dovele do poraza i sloma. DANI: Šta bi definitivno odustajanje od pregovora sa Kosovom značilo za Srbiju? Da li bi to bio znak da Srbija odustaje od EU i da se okreće Rusiji? BEŠLIN: Mislim da je trenutni prekid pregovora sa Kosovom više u funkciji pritiska na Zapad da prihvati rešenje koje podrazumeva razmenu teritorija severa Kosova za jug Srbije. Kada je reč o poziciji Rusije, Vladimir Putin je Vučiću jasno rekao da neće podržati bilo kakvo rešenje između Beograda i Prištine, jer je Rusiji potreban status quo, odnosno zamrznuti konflikt i nestabilnost. DANI: Zašto je to potrebno Rusiji? BEŠLIN: Da bi preko nerešenog kosovskog problema vršila uticaj na Balkanu i uslovljavala Zapad. Takvu poziciju Rusije otvoreno je nedavno potvrdio i visoki ruski zvaničnik Konstantin Kosačov. Ipak, mislim da greše svi koji iščekuju nekakvo definitivno okretanje Srbije Rusiji. Vučić nije političar velikih poteza. Preko

svojih medija, on odavno rusifikuje javni prostor, antizapadna i proputinovska retorika davno je normalizovana u Srbiji. I u spoljnopolitičkom smislu Srbija u međunarodnim institucijama prati rusku politiku - odbila je da uskladi svoju politiku sa EU, iako je na to obavezna, u odnosima u regionu Beograd prati ne svoje interese, a to bi moralo biti dobrosusedstvo, već ruske interese izazivajući stalne čarke i nestabilnost. Sa druge strane, Srbija živi od zapadne pomoći i investicija. Rusija ovde ne ulaže ništa, osim što eksploatiše naftna, gasna i druga prirodna bogatstva Srbije. Hoću da kažem da ne vidim kakvo bi još okretanje Rusiji moglo da se izvede. Uostalom, pred svako sastavljanje vlade Srbije, Vučić je odlazio u Moskvu i u veoma netransparentnim okolnostima tamo razgovarao o sastavu novih kabineta. Ne vidim, dakle, kakvo još okretanje Rusiji je moguće! Rusija je osetljiva na NATO, a Srbija je danas dalje od Severnoatlantskog saveza nego što je bila 1999. posle bombardovanja. Mislim na raspoloženje javnosti, medija i elite. DANI: Beograd, kažete, izaziva čarke u regionu, istovremeno, evropske birokrate ponavljaju da je Srbija “faktor mira i stabilnosti u regionu”. BEŠLIN: Razgovarati o političkim stanovištima Johanesa Hahna ili Federice Mogherini uzaludan je posao, verujte. Biće zaboravljeni i pre nego što odu, a odlaze ubrzo. DANI: Zašto se Srbija tako otvoreno miješala u izbore u Bosni i Hercegovini? Tokom predizborne kampanje, bivši član Predsjedništva BiH Mladen Ivanić zamolio je zvanični Beograd da toliko ne favorizuje Milorada Dodika. BEŠLIN: Prvo, Ivanić je samo manje otvoreni čuvar velikosrpskog “projekta” u BiH od Dodika. DANI: To je jasno. BEŠLIN: Ko se uhvati u kolo sa Dodikom i sa njim takmiči u nacionalizmu, zaslužio je da izgubi izbore. Najzad, Ivanić je otvoreno lagao čak i na svom predizbornom bilbordu.

Newspapers in Bosnian

Newspapers from Bosnia and Herzegovina

© PressReader. All rights reserved.