Ogledalo naše i evropske bruke

ne znam kako se zvanični briselski prevodilac uspio iskobeljati iz škripca, u koji ga je doveo Milorad Dodik, kad je prošlog utorka, tokom njegovog i suočavanja Šefika Džaferovića i Dragana Čovića s Odborom za spoljnu politiku Evropskog parlamenta, nepristojno upao u riječ Džaferoviću s prostačkim “da zaj .... ate Srbe”. Uz pretpostavku da prevodilac nije navikao/la na takav kočijaški model komunikacije, možda je evropskim parlamentarcima dočarano s kim imaju posla.

Nama, dok smo s pažnjom iščekivali i pratili informacije o raportu dvojice članova Predsjedništva BIH (plus Željko Komšić videolinkom) i Dragana Čovića, odavno je sve jasno. Osim odgovora na pitanje u kom svojstvu je tu bio Čović. Falično je i zrakoprazno objašnjenje da je tamo bio kao trenutni čelnik Doma naroda Parlamenta BIH, jer bi se onda neko mogao upitati a gdje je Denis Zvizdić, koji je na čelu Predstavničkog doma. Cinična odgonetka - da je Čović tamo bio kao “legitimni Hrvat”, što “fali” Željku Komšiću - na granici je dobrog ukusa, iako ne i netačna. Što se, bar između redova, dalo čitati i tokom višesatnog bliskog susreta naših čelnika sa europarlamentarcima, koji su, uz ostalo, iskazivali i znakove razumijevanja suprotnosti, problema i razlika u vezi s našom krizom, ali i zbunjenosti, nejasnoća, a povrh svega nejedinstva, čak i u timu predstavnika iste zemlje (čitati: Željana Zovko i Tonino Picula).

U svakom slučaju, poslije “egzotičnog” izleta naših lidera u glavni evropski grad, nije nam se desilo nešto novo, niti smo dobili bar tračak vedrine. S izuzetkom jedine koristi, i to na dnu spiska utisaka, kao kakve-takve utjehe: naša reprezentacija je briselski dan efektno upotrijebila za to da nas frontalno osramoti, transparentno obruka i definitivno