Granice partnerstva bez limita
Zašto je Peking uzdržan u podršci Moskvi i u čemu se pogledi dvije sile na tekuću geopolitičku tranziciju slažu, a u čemu razilaze
Kad su 4. februara u Pekingu predsednici Kine i Rusije obelodanili zajedničko saopštenje koje su proglasili za međaš u međusobnim odnosima, najveću pažnju su privukle formulacije o “partnerstvu bez limita”, međusobnoj saradnji “bez zabranjenih zona” i odnosima koji su “superiorniji” od alijansi iz minule hladnoratovske ere.
Deklaracija posle pekinškog samita Xi Jinpinga i Vladimira Putina pomno je analizirana u zapadnim prestonicama, gde je primećeno da u njoj ima više fraza nego konkretnih novina: kinesko-rusko partnerstvo tako nije prešlo crtu posle koje postaje i savezništvo. Još tada je ukazivano da dve sile imaju različite poglede na sadašnjost i budućnost svetskog poretka čija je tranzicija u toku.
U momentu potpisivanja tog dokumenta Rusija je gomilala svoje trupe na ukrajinskim granicama, ali je preovlađujuća procena bila da će se ipak uzdržati od invazije. Da li je Putin svom domaćinu izneo svoje ratne planove i da li je za njih dobio suglasnost, ne zna se, ali ono što se događalo posle 24 februara – i što, kao najveći oružani konflikt na tlu Evrope od Drugog svetskog rata još traje – jeste upadljiva uzdržanost Kine u podršci ruskoj “ograničenoj vojnoj akciji” u Ukrajini.
JASNE GRANICE PEKINGA: Pokazalo se da u pomenutom “partnerstvu bez limita” za Peking postoje veoma jasne granice. Kina pre svega nije prilikom glasanja u Generalnoj skupštini UN-A osudila rusku invaziju (za koju koristi rusku frazu “specijalna vojna operacija”) niti je dosad povukla neki potez koji bi predstavljao kršenje zapadnih sankcija prema Rusiji, dok je, na opšte iznenađenje, nekoliko vodećih kineskih korporacija kao što su Huawei, Geely i Lenovo svoje poslovanje u Rusiji smanjilo ili potpuno obustavilo. Prema britanskim izvorima, operacije u Rusiji krajem aprila suspendovao je i kineski proizvođač vojnih dronova DJI.
Prema zapadnim medijima, Peking nije prihvatio zahtev Moskve da joj isporuči rezervne delove za civilnu avijaciju. Pominjan je navodni ruski zahtev za kinesku pomoć u oružju, što je u Pekingu demantovano. Taj demanti se čini uverljivim, budući da je roba te vrste dosad išla u obrnutom smeru: oko 80 odsto kineskog uvoza oružja dosad je pristizalo – iz Rusije. Da li će, posle iznenađujuće velikih gubitaka ruske vojske ne samo u ljudstvu nego i u tehnici, tako biti i ubuduće, ostaje da se vidi.
Kina jeste, međutim, pristala da kupovinom većih količina nafte ublaži gubitke zbog naftnog embarga koji je Moskvi nametnula Evropa, što znači da će bilateralna trgovina, koja je pre 24. februara bila u usponu, dostići nove visine. U ukupnom spoljnotrgovinskom bilansu Rusije Kina je prošle godine inače učestvovala sa 18 odsto.
Ovaj porast teško da će Moskvi nadomestiti gubitak tržišta EU koje je apsorbovalo dvostruko više njene nafte od kineskog. Rusko okretanje na istok bilo je, inače, u toku i pre ukrajinske krize: izvoz nafte i gasa u Kinu u poslednjih pet godina rastao je po stopi od devet odsto. Potvrda da u ovom pogledu postoje obostrane ambicije jeste 3.968 kilometara dugačak gasovod “Snaga Sibira” koji je kompletiran 2019, preko kojeg Kini može da se isporučuje 38 milijardi kobnih metara gasa godišnje (poređenja radi, tržište EU je apsorbovalo pet puta više, oko 200 milijardi kubnih metara). Sibirski gasovod je koštao 55 milijardi dolara i finansiran je u okviru 30-godišnjeg sporazuma Moskve i Pekinga čija je ukupna vrednost 400 milijardi…
Geopolitički, Kina i Rusija dele stav o neophodnosti promene svetskog sistema zasnovanog na “svetu jedne sile”, odnosno hegemoniji SAD. Ono po čemu se razlikuju, to su metode kojima do te promene treba da se dođe. Ruski pristup je “što gore to bolje” – i što pre – dok Kina i u “prelaznom periodu” insistira na poštovanju principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Primenjeno na sadašnju situaciju, to podrazumeva podršku Rusiji kao strateškom partneru, ali i zadržavanje odnosa sa Amerikom koji su naročiti koktel rivalstva i saradnje.
Sa BDP-OM od 18.000 milijardi dolara – desetostruko većim od ruskog – Kina je danas druga ekonomija sveta, s neskrivenim ambicijama – i realnim izgledima – da u dogledno vreme postane prva, zbog čega joj je stalo da se očuvaju kakvi-takvi svetski mir i stabilnost (pa i ono što je preostalo od do juče sveprisutne globalizacije), što ima i konkretne posledice i za njene odnose sa Rusijom.
Kina bi da zadrži svoje trgovinske suficitesaevropomiamerikom,pajoj je sa tog stanovišta rat u Ukrajini “loš za biznis”. Prioriteti predsednika Sija svakako su drugačiji od Putinovih: želi da bez velikog spoljnog talasanja sebi obezbedi treći uzastopni mandat, ali su mu, istovremeno, ruske nevolje u Ukrajini dobre za kalibrisanje hijerarhije u “partnerstvu bez limita”.
To, u kontekstu paradigme da u međunarodnim odnosima nema ljubavi, pa ni iskrenog prijateljstva, već samo interesa, Kini daje poziciju da naplati i svoju retoričku podršku Moskvi. To je precizno objasnio australijski diplomata Bobo Lo, bivši zamenik ambasadora svoje zemlje u Moskvi, dijagnozom da “dugoročnim interesima Kine pogoduje Rusija oslabljena ratom i sankcijama, ali ne i haotična i nestabilna” jer će, gurnuta u izolaciju, povećati ekonomsku i stratešku zavisnost od Kine – i biti gurnuta u poziciju “mlađeg brata”.
RASTUĆA ZAVISNOST RUSIJE OD KINE: S tim u vezi ima indicija da Peking Moskvi već “isporučuje fakture” za podršku: vašingtonski portal Politiko u svojoj analizi pominje da je jedan od ciljeva Kine da Rusija smanji prodaju oružja svojoj velikoj mušteriji Indiji, s kojom Peking spori oko granične linije na Himalajima.
”Davno je prošlo vreme kada je Sovjetski savez bio ideološki i ekonomski superiorniji od komunističke Kine. Huawei danas postavlja infrastrukturu za rusku 5G mrežu, dok se kineska saradnja traži i u gotovo svim drugim oblastima, pogotovo što sankcije nisu nametnule samo EU i SAD nego i vodeće azijske ekonomije kao što su Japan, Južna Koreja i Singapur”, predočava Politiko, citirajući i Andreja Kortunova, generalnog direktora provladinog Saveta za međunarodne odnose u Moskvi, koji konstatuje da iako ruska elita, sa jedne strane, nema apetita za podređenu ulogu u odnosima s Kinom, sa druge nema izbora nego da pomoć traži od Pekinga.
Na rastuću zavisnost Rusije od Kine ukazuje i geopolitička analiza njihovih odnosa sačinjena u australijskom Lowy institutu, koja polazi od premise da je Putinov rat u Ukrajini s jedne strane ukazao na vitalnost bilateralnih odnosa Rusije
Sibirski gasovod je koštao 55 milijardi dolara i finansiran je u okviru 30-godišnjeg sporazuma Moskve i Pekinga ukupne vrijednost 400 milijardi