Kultura otkaza i(li) otkazi kulture
Pomislićete – kolumna se bavi pitanjima zaposlenih u kulturi? Ili socijalnim dešavanjima vezanim za istu? Niste ni bliže ni dalje istini, bar u sadržinskom smislu. Što se tiče leksikologije, naslov je delimično tačan – tema jesu otkazi, ali, formativno, u javnom, intelektualnom i umetničkom prostoru. Dakle, bavim se “kulturom otkazivanja” znanom u engleskom originalu kao “cancel culture”.
Ova,kakojedefinišu,savremenaforma antičkog ostrakizma nastaje u vreme“metoo”pokretakojijeogolioseksualnozlostavljanjeuhollywoodu,ponajviše heteroseksualno iako se, baš ovih dana, sudi Kevinu Spaceyu za uznemiravanje muškaraca. S prvobitnom idejom ovog pojma svako bi se složio – zvezde, bilo oni glumci, reditelji ili producenti, ne zaslužuju boravak u javnom prostoru niti slavu pošto su svojim delima obmanuli javnost i, koristeći poziciju moći, izvršili krivična dela.dakle,ivišenegodovoljnorazloga za kolektivni bojkot čak i onih čije smo filmove i lik obožavali. Problem nastaje u trenutku kada se proces odstranjivanja uperi na svaku osobu sa čijim se mišljenjem ne slažemo. A pogrešna interpretacija dostiže svoj pik upravo u trenutku kada mislimo da je svet dovoljno zreo i promišljen i neće ponoviti greške 20. veka i, pored individualnog, uvesti i kolektivnu krivicu.
Čak i za ono što se desilo i nastalo u prethodnim vekovima.
Cancel culture je širila svoje delovanje sa osuđenih zlostavljača na političare suprotnih mišljenja (sleva, desna, liberalne i konzervativne strane),pajavneličnosti(podložnekritici, ali ne i javnom sramoćenju i blaćenju uzpomoćkampanja),dabiseovafora sadaspustilananivosocijalnihmreža, gde ćete proći kroz virtuelnog “toplog zeca” ukoliko kažete nešto što se protivi većinskom mišljenju. Da ne bude zabune, pod ovim ne računam antinaučne tvrdnje o vakcinama, ravnoj Zemlji ili kornjači koja drži istu tu ploču. Mislim na argumentovano pravo na drugačiji stav.
No, sve navedeno može se nekako i svrstati u labavu ili manje labavu slobodu govora (ukinutu zdušnom primenom “kulture otkazivanja”) dok nismo došli do otkaza kulturi i umetnosti zbog trenutne političke situacije. Biću precizniji – pozivima da se otkažu Puškin, Čehov, Bulgakov zato što je Rusija napala Ukrajinu.
Kao što ovi pisci nemaju ama baš nikakve veze sa sadašnjim geostrateškim dešavanjima (neki od njih nisu ni živeli u trenutnim okvirima Rusije), tako ni njihova dela nemaju ama baš nikakve veze sa opsadom Avzostala, osvajanjem Donjecka ili sankcijama vezanim za naftu. No, kada počnu zdušne kampanje