Povratak srbovanju iz ratnih 90-ih
Iako ideja o preseljenju Tita u Kumrovec i pretvaranju Muzeja istorije Jugoslavije u muzej srpske istorije nailazi na osude, pa i podsmijehe ljudi iz struke, Šapić ne odustaje
U trci za još jedan mandat na čelu Beograda bivši gradonačelnik Aleksandar Šapić je rešio da zaigra na kartu srpstva, a mnogi bi rekli i manjka ličnog obrazovanja, ako ne i obraza. Jer, njegovo insistiranje da se Fudbalski savez Srbije zove srpski fudbalski savez, a da se Muzej 25. maj, gde je sahranjen nekadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito, pretvori u muzej iako to već jeste, u najmanju je ruku, vele ljudi od struke, neznanje iliti nepoznavanje osnovne istorije glavnog grada Srbije. Dakle, sadašnji, decenijski Muzej istorije Jugoslavije Šapić bi pretvorio u muzej srpske istorije, a Tita bi, kako kaže, vratio u Kumrovec. Ako je ko pomislio da će diskretne sugestije istoričara i akademske zajednice da u Beogradu već postoji Muzej istorije Srbije biti dovoljne Šapiću da se okane ove ideje, prevario se jer glavni pretendent vlasti na mesto prvog čoveka Beograda nastavlja i to punom parom.
Slobodan grad
On juče ide korak dalje, pa objašnjava svoju intenciju i to na sledeći način:
“Niko ne želi da uništi Kuću cveća, ali ovde se radi o simbolici. Mislim da nikad ne smemo da zaboravimo taj period naše komunističke istorije zato što je on bio najpogubniji za srpski narod.”
U razgovoru za televiziju Pink Šapić dalje navodi da se bori za to da “konačno tom komunističkom periodu skinemo oreol koji je decenijama lažno predstavljan” i da “počnemo našu decu u školama da učimo istinu”.
“Zato je simbolički važno da Broz gore više ne počiva”, ponavlja.
“Na Dedinju može da bude muzej u kome ćemo mi da učimo o tom periodu na istinit način, muzej koji ćemo posvetiti velikanima srpske istorije, koji su branili srpski narod kroz mnoge ratove ili bilo šta drugo,
Nikad ne smijemo da zaboravimo period naše komunističke istorije zato što je on bio najpogubniji za srpski narod, poručuje bivši gradonačelnik Beograda
šta se dogovorimo, samo je važno da Josip Broz gore više ne počiva, jer samo tako ćemo jednom zasvagda staviti tačku na pogubnu komunističku politiku”, kazao je Šapić, dodavši na sve to da je Beograd kosmopolitski grad, slobodan grad, da je uvek bio slobodan grad i u njemu uvek “treba da se osećaju slobodno pripadnici svih nacija i vera”.
“Ali oni koji ne poštuju državu u kojoj žive, koji ne poštuju našu tradiciju, našu Srpsku pravoslavnu crkvu, koji nemaju elementarno poštovanje prema društvu u kome žive, tu me ne interesuje koje su vere ili nacije, u tom slučaju su još gori ovi koji su naši”, naglasio je Šapić.
Prema njegovim rečima, ne postoji taj Hrvat, Bošnjak, Rusin, Slovak ili bilo ko drugi u ovoj zemlji, u ovom gradu ko zbog toga što ne pripada srpskom narodu treba da se oseti ugroženim.
“Ja ću prvi da ga branim bude li mu falila dlaka sa glave. Takođe, izuzetno je važno naglasiti da ne smemo ustaše da povezujemo sa Hrvatima. To sam rekao i kada su se u medijima pojavili snimci Gruhonjića i ostalih proglasovaca iz Dubrovnika, kada su neki pokušali da izjednače ustaše i Hrvate”, rekao je Šapić.
Podsetimo na samo neke od komentara istoričara na Šapićevo insistiranje da sve jugoslovensko u naslovu postane srpsko. Danilo Šarenac, istoričar i viši naučni saradnik na Institutu za savremenu istoriju, pre nekoliko dana konstatuje da Šapić insistira zapravo na “poimanju istorije isključivo kroz našu vizuru kao srpskog naroda, tumačenje prošlosti na naš način”.
Tužna priča
“On uporno potencira ograđivanje od Jugoslavije i čišćenje Beograda od tog nasleđa, pa verovatno misli i šire, da se cela istorija posmatra onako kako nama odgovara. To njegovo ponašanje me podseća na srpstvo 90-ih iz blokova, tako ja doživljavam tu njegovu vrstu silovitosti bez ikakvog pokrića i obrazovanja. Aleksandar Šapić se uporno drži tog vremena i to je, čini mi se, i tužno jer je on ipak relativno mlađi čovek. On je rođen u Beogradu i veoma insistira na Novom Beogradu, od bazena 11. april je napravio kult, da je on tu naučio da pliva, da je to jako bitno mesto i ima taj lokalpatriotizam, a ovo sada je kako se taj lokalpatriotizam odnosi prema srpstvu i jugoslovenstvu na baš ekstreman način. Baš onako tužna priča”, zaključio je istoričar u razgovoru za dnevni list Danas.