Naše džematlije

Ujednoj predaji se prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., kazao: “Kada (Božijem) robu umre dijete, Allah upita meleke: ‘Jeste li usmrtili dijete Moga roba?’, a oni odgovaraju: ‘Jesmo.’ Allah ih opet pita: ‘Jeste li uzeli plod njegovog srca?’ Meleki odgovaraju: ‘Jesmo.’ On ih opet pita: ‘Šta je rekao Moj rob?’ Oni kažu: ‘Zahvalio Ti je i rekao: Inna lillahi ve inna ilejhi radži‘un (Mi smo Allahovi i Njemu se vraćamo).’ Na to im uzvišeni Allah kaže: ‘Napravite Mome robu kuću udžennetu i nazovite je Kuća zahvalnosti.’” (Tirmizi)

Ako bih bio upitan da li poznajem Allahove robove na koje se odnosi ovaj hadis, onda bih bez razmišljanja rekao da su to hadži Zuhdo i Fida Filan. Nije bilo prošlo ni dvije hefte od mog dolaska u džemat Batuša, kada ih je uzvišeni Allah iskušao možda najtežim iskušenjem koje može zadesiti roditelje, a to je preseljenje djeteta na ahiret. Prvi val iskušenja je najsnažniji i samo rijetke sluge Božije ga izdrže, ali isto tako je i nagrada najveća za sabur pri prvom udarcu. Mnogi ljudi u tim momentima izgube kompas, a neki odu tako daleko da krive Boga za svoj musibet i na taj način se udaljavaju od Njega. Međutim, Zuhdo i Fida su se već naredne godine odlučili da idu na hadž kako bi se svome Gospodaru približili, a uplatili su i bedela za svog rahmetli Adnana. Bedel je bio hadži Nijaz-ef. Keso. Ovo je bio odgovor pravih vjernika na iskušenje koje ih zadesi. Pored toga, porodica hadži Zuhde i Fide Filan je primjer dobročinitelja i hizmećara u svom džematu. Mnogo toga su učinili i čine za imama, džemat, mezarje i imamsku kuću. Njihova dva sina, Miralem i Elmir, snahe Aida i Sanela, unučad Emina i Edah slijede ih na putu hajra i merhametluka. Da se uzvišeni Allah smiluje rahmetli Adnanu Filanu, a hadži Zuhdi i Fidi, kao i njihovoj familiji, podari Svoju nagradu za sabur i dobročinstva njihova, amin.