Uvi­jek je ža­lio što s kće­ri, si­nom i ze­tom ni­je igrao u is­tom fil­mu

Po­nos hr­vat­sko­ga glu­mi­šta zbog ‘So­ko­la’, ko­ji sla­vi 30 go­di­na od ka­ko je snim­ljen, s Bran­kom Sc­h­mid­tom bio je u za­tvo­ru. Taj­ne služ­be za­ni­ma­lo je ko­je su us­ta­ške or­ga­ni­za­ci­je fi­nan­ci­ra­le film

24sata - Cafe 24 - - NOSTALGIJA - Pi­še: TATJANA PACEK

Pri­je ne­go što je za­vr­šio Aka­de­mi­ju dram­skih umjet­nos­ti u Za­gre­bu, Fa­bi­jan Šo­va­go­vić je ra­dio kao gra­đe­vin­ski teh­ni­čar. In­že­njer, go­vo­rio je, ni­ka­ko ni­je mo­gao pos­ta­ti jer je imao dvoj­ku iz sta­ti­ke. Za­to bi se, po­jaš­nja­vao je, nje­go­ve ku­će ru­ši­le.

Kad je do­šao u Za­greb, lu­tao je i tra­žio stan. Baš u Mes­nič­koj uli­ci, gdje je kas­ni­je ži­vio, na­le­tio je na gaz­da­ri­cu ko­ja je iz­da­la so­bu sa se­dam kre­ve­ta. Na stro­pu je žmir­ka­la ža­ru­lja, a po­kraj le­ža­ja spa­vao pas.

- Ni­sam za­pam­tio kre­vet, sa­mo se sje­ćam tog psa. Zgro­zio sam se na to­li­ki jad. Ja to ne­ću pre­ži­vje­ti, za­klju­čio sam. Vra­tit ću se ku­ći. On­da sam sreo Želj­ka Blan­ka ko­jeg sam poz­na­vao iz Osi­je­ka - go­vo­rio je Šo­va­go­vić. Želj­ko ga je pri­mio k se­bi i po­mo­gao mu. Šo­vo je 1957. za­vr­šio Aka­de­mi­ju. U grad je po­nio svo­je La­di­mi­rov­ce i go­di­na­ma ih no­sio u se­bi. - Htio sam pi­sa­ti o to­me, sa­mo ni­sam znao ko­jim obli­kom umjet­nič­kog iz­ra­ža­va­nja da to os­tva­rim – re­kao je svo­je­dob­no Šo­va­go­vić. Pr­vu oz­bilj­ni­ju ulo­gu, u Kr­le­ži­noj dra­mi “Gol­go­ta”, do­bio je još kao stu­dent. Iza se­be je os­ta­vio go­lem opus. Iz­dva­jao je “Li­si­ce” kao pr­vi pr­kos­ni hr­vat­ski film. Čes­to je po­le­mi­zi­rao sa sce­na­ris­ti­ma, re­da­te­lji­ma, a na sni­ma­nji­ma je do­pi­si­vao sce­na­ri­je, iz­ba­ci­vao, do­da­vao. Mo­gao je, ka­žu re­da­te­lji s ko­ji­ma je ra­dio, glu­mi­ti sve. Imao je ve­li­ku od­go­vor­nost za sva­ku na­pi­sa­nu i iz­go­vo­re­nu ri­ječ. Pu­no je či­tao, bio je vrhunski in­te­lek­tu­alac.

- Čes­to se pra­vio pi­jan da iz­bjeg­ne ne­ke lju­de ili da ka­že ne­što što ni­su htje­li ču­ti - ka­že Bran­ko Sc­h­midt. Velj­ko Bu­la­jić, u či­joj je “Ne­re­tvi” Šo­va­go­vić igrao lu­dog Bo­ška, pam­ti ga kao iz­nim­no­ga glum­ca. S Ton­či­jem Vr­do­lja­kom sni­mio je “Pro­sja­ke i si­no­ve”, “Dep­sa” i mo­lio ga da mu na­pi­še “pra­vu” ne­ga­tiv­nu ulo­gu. Ne­kog, go­vo­rio je Šo­vo Vr­do­lja­ku, raz­boj­ni­ka, Sta­ljin. - Že­lim pro­ka­za­ti što je to zlo i daj mi takvu ulo­gu - na­go­va­rao je Vr­do­lja­ka. Na film­skom se plat­nu pr­vi put po­ja­vio 1957. go­di­ne u cr­no-bi­je­lom fil­mu “Svo­ga te­la gos­po­dar”, pre­ma is­to­ime­noj knji­zi Slav­ka Ko­la­ra, a 1963. go­di­ne glu­mio je u ju­gos­la­ven­skoj dra­mi “Jed­na od onih go­di­na”. Is­te go­di­ne ože­nio se Ma­jom Bla­škov, pro­fe­so­ri­com hr­vat­sko­ga je­zi­ka, s ko­jom je do­bio kćer Anju i si­na Fi­li­pa. Anja i Fi­lip kre­nu­li su oče­vim sta­za­ma, no Fa­bi­jan ti­me u po­če­ci­ma ni­je bio odu­šev­ljen.

- Kad se Anja od­lu­či­la za glu­mu, ni­je mi to sme­ta­lo, sa­mo sam bio ma­lo lju­tit što je pri­lič­no na­glo od­ba­ci­la vi­olon­če­lo. A Fi­lip je mis­lio da ne­će mo­ra­ti ra­di­ti ode li u glum­ce! Ne­pres­ta­no sam mu go­vo­rio da mo­ra či­ta­ti jer se pred ka­me­ra­ma toč­no vi­di ko­li­ko tko ima u gla­vi. On je na­da­ren, to je is­ti­na, i zgo­dan na dje­da, a i baš sam mu za­to go­vo­rio da ima us­ta kao la­va­bo. Da raz­bi­jem nje­go­vu fas­ci­na­ci­ju sa­mim so­bom - re­kao je Šo­va­go­vić. Za glu­mu je go­vo­rio da je za­ni­ma­nje te­ško po­put ora­nja. A Fi­lip je, go­vo­rio je Šo­vo, bje­žao od te­škog pos­la. I re­kao ocu: ‘Znaš, ta­ta, za­što se me­ni za­pra­vo ne da ra­di­ti s to­bom? Ja sam mlad!’ - go­vo­rio je Šo­va­go­vić, no vr­lo br­zo je po­ža­lio jer ni­je glu­mio s nji­ma.

- Žao mi je što do­sad ni­šta ni­sam sni­mio s dje­com, kće­ri Anjom, si­nom Fi­li­pom i ze­tom Dra­ga­nom Des­po­tom. Ba­rem da se kao Hit­c­h­cock sa­mo pro­še­ćem kroz ka­dar – re­kao je Šo­vo.

6

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.