U glu­mi je težio pri­rod­nos­ti Fa­bi­ja­na Šo­va­go­vi­ća

Šo­vo mu je, bio uzor i idol jer je imao naj­ve­ću glu­mač­ku ču­des­nost. Obo­ža­vao je nje­go­ve fil­mo­ve

24sata - Cafe 24 - - IN MEMORIAM -

Do­nja Ma­ha­la i Ora­šje”. - Glu­mac, čim pro­či­ta tekst, zna što mu je jas­no, a što ne, što ga priv­la­či, a što od­bi­ja. Iako je to te­ško objas­ni­ti ka­ko glu­mac na­pra­vi lik - jer for­mu­le ne­ma i to te nit­ko ne mo­že na­uči­ti ni na jed­noj ško­li, pos­to­ji ne­ki fe­no­men ko­ji ne po­sje­du­je svat­ko - ali to je sre­ća, jer bi se svi mo­gli ba­vi­ti s ti­me što se zo­ve umjet­nost, a ovo što se mo­že na­uči­ti na aka­de­mi­ja­ma su teh­nič­ke stva­ri ko­je glum­cu po­ma­žu pra­vi­ti ulo­gu, ali glum­ca ni­kad nit­ko ni­je na­čio glumiti ni­ti će. Ve­li­ki re­da­te­lji, ipak, pri­po- ma­žu glum­cu - svo­je­dob­no je re­kao Gre­gu­re­vić. Do kra­ja si­ječ­nja tre­bao je sni­ma­ti film “Do­pun­ska nas­ta­va” re­da­te­lja Iva­na Go­ra­na Vi­te­za. Film, naj­av­ljen “kao pr­vi hr­vat­ski su­vre­me­ni bloc­k­bus­ter”, opi­su­je ta­lač­ku kri­zu u os­nov­noj ško­li, a po­čeo se sni­ma­ti pri­je ne­ko­li­ko tje­da­na u Za­gre­bu. Ivo je ne­ko­li­ko dana pri­je smr­ti sni­mio po­s­ljed­nje ka­dro­ve.

- Što ti je sud­bi­na! Po­čeo je i za­vr­šio u mo­jim fil­mo­vi­ma. A ni­je još tre­bao oti­ći. Mlad čo­vjek, 21 go­di­nu mla­đi od me­ne - ko­men­ti­rao je An­tun Vr­do­ljak (87), re­da­telj i pri­ja- telj Ive Gre­gu­re­vi­ća. Za­jed­no su su­ra­đi­va­li na “Me­ća­vi”, “Kik­lo­pu” i “Du­goj mrač­noj no­ći”. Re­da­telj za­vr­ša­va film o ži­vo­tu Ante Go­to­vi­ne. U mon­ta­ži je, ka­že, ci­je­le da­ne, a ovih dana po­seb­no mu je te­ško jer je u fil­mu glu­mio i Gre­gu­re­vić. Is­tak­nuo je ka­ko Ivi ni­šta ni­je bi­lo te­ško odra­di­ti, a da je sva­kom li­ku pris­tu­pio jed­na­ko pro­fe­si­onal­no. Za glav­nu ulo­gu u fil­mu Bran­ka Sc­h­mid­ta, “Ime­na viš­nje”, Ivo Gre­gu­re­vić je 2015. pri­mio jed­nu od naj­pres­tiž­ni­jih hr­vat­skih na­gra­da ko­ja se do­dje­lju­je glum­ci­ma či­je je dje­lo­va­nje os­ta­vi­lo trag u po­vi­jes­ti hr­vat­skog fil­ma - Na­gra­du “Fa­bi­jan Šo­va­go­vić”. Ti­je­kom bo­ga­te ka­ri­je­re su­ra­đi­vao je s ve­li­kim glu­mač­kim ime­ni­ma, me­đu ko­ji­ma je bio i po­koj­ni Šo­va­go­vić. Ivo je čes­to is­ti­cao ka­ko je upra­vo on nje­gov naj­ve­ći uzor jer je, ka­ko je re­kao, imao glu­mač­ku ču­des­nost. - Fa­bi­jan Šo­va­go­vić. On je moj idol i naj­bli­ži pri­rod­nos­ti ko­ju nas­to­jim pos­ti­ći. Bez ob­zi­ra na to što vi­še ni­je živ, on mi je i da­lje uzor. Svi su nje­go­vi fil­mo­vi do­bri i vo­lim ih gle­da­ti. Šo­vo je u se­bi imao glu­mač­ku ču­des­nost, ne­što što uvi­jek zra­či i priv­la­či. Na­ro­či­to je ta­kav bio u ka­za­liš­nim pred­sta­va­ma u ko­ji­ma ke, i kad ni­je znao tekst, kad ga je mum­ljao ili za­bo­ra­vio, uvi­jek do­bi­vao po­se­ban plje­sak pu­bli­ke - re­kao je glu­mac pri­je tri go­di­ne za Ma­ti­cu hr­vat­sku. Za­jed­no su glu­mi­li u fil­mu iz 1988. “So­kol ga ni­je vo­lio”.

U “Od­mo­ri se, zas­lu­žio si” svo­jim je na­mr­go­đe­nim sta­vom i ša­la­ma za­bav­ljao gle­da­te­lje. Za tu je ulo­gu do­bio naj­ve­će kom­pli­men­te. Gle­da­te­lji su ne­ri­jet­ko go­vo­ri­li da se ne osje­ća­ju kao da gle­da­ju se­ri­ju, ne­go kao da im je Ivo u dnev­nom bo­rav­ku. To­li­ko je bio uvjer­ljiv. Glu­mio je i u se­ri­ja­ma po­put “Ma­mu­ti­ca”, “Sti­pe u gos­ti­ma”, “Pro­vo­di i spro­vo­di”, “Pe­ri­fe­ri­ja city”, “Zo­ra du­bro­vač­ka”...

Žr­tvo­vao se za fil­mo­ve pa je jed­nom pri­li­kom pus­tio br­ko­ve i us­pio ski­nu­ti de­se­tak ki­lo­gra­ma. U re­mek-dje­lu Raj­ka Gr­li­ća iz 1991., “Ča­ru­ga”, igrao je sla­von­skog raz­boj­ni­ka Jo­va­na Sta­ni­sav­lje­vi­ća Ča­ru­gu. Film opi­su­je is­ti­ni­te do­ga­đa­je iz Ča­ru­gi­na ži­vo­ta, a Ivo je ta­ko uvjer­lji­vo do­ča­rao lik raz­boj­ni­ka da su ga go­di­na­ma kas­ni­je zva­li Ča­ru­ga. I u omi­lje­nom mu ka­fi­ću u Ga­vel­li ne­ri­jet­ko bi ga ko­le­ge baš ta­ko os­lov­lja­va­li. Jed­na od naj­dojm­lji­vi­jih ulo­ga sva­ka­ko je ulo­ga Ma­jo­ra iz fil­ma i se­ri­je “Du­ga mrač­na noć” An­tu­na Vr­do­lja­ka iz 2004. Igra pri­mi­tiv­nog, pri­glu­pog, ali i okrut­nog ofi­ci­ra ko­ji ne pre­za ni pred či­me da do­đe do ci­lja. Spre­man je ne­mi­lo­srd­no mu­či­ti glav­nog li­ka, pa i la­ga­ti mu da mu je sin mr­tav.

1 1) Po­s­ljed­nja Ivi­na fo­to­gra­fi­ja snim­lje­na na Sta­ru go­di­nu - bio je u druš­tvu Ve­dra­na Mli­ko­te, Ne­na­da Cvet­ka, Kse­ni­je Ma­rin­ko­vić, So­nje Ko­va­čić i Ma­ri­ne Vuj­čić 2) Ni­je do­če­kao no­vu ki­no­dvo­ra­nu u Ora­šju 3) ‘Ne mo­gu si opros­ti­ti što ni­sam oti­šao s Ivom na pi­će tog jutra’, ne­utje­šan je re­da­telj Bran­ko Sc­h­midt, ko­je­mu je Ivo bio vjen­ča­ni kum

3

2

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.