I Mi­le­na Dra­vić je že­lje­la nje­gov film ima­ti do­ma

Proš­lo je šez­de­set go­di­na ot­ka­ko je Velj­ko Bu­la­jić sni­mio du­go­me­traž­ni pr­vi­je­nac ‘Vlak bez voz­nog re­da’. S ‘Ne­re­tvom’ se pros­la­vio u svi­je­tu, a ugled je za­dr­žao do da­nas

24sata - Cafe 24 - - NOSTALGIJA -

že­le za­šti­ti­ti. Čak je, pri­ča, i gos­po­đa Mer­kel shva­ti­la da je po­čeo ne­za­us­tav­lji­vi pro­ces glo­bal­nih pro­mje­na, bi­blij­ski iz­bje­glič­ki tsu­na­mi, a tra­jat će i du­lje od ra­to­va ko­ji su ga po­kre­nu­li. Hr­vat­ski re­da­telj ro­đen u Cr­noj Go­ri je­di­ni je do­ma­ći re­da­telj no­mi­ni­ran za Os­ca­ra za igra­ni film, i to za “Bit­ku na Ne­re­tvi” iz 1969. go­di­ne, za ko­ji i da­nas vje­ru­je da je zas­lu­žio na­gra­du Aka­de­mi­je. Iza se­be ima 13 dje­la, pre­gršt nagrada te mno­go os­tva­re­nih su­rad­nji s le­gen­da­ma eu­rop­ske i ame­rič­ke ki­ne­ma­to­gra­fi­je.

- ‘Ne­re­tva’ je na odre­đe­ni na­čin pos­ta­la fa­tal­na za ov­daš­nju ki­ne­ma­to­gra­fi­ju. Film je pri­ka­zan u go­to­vo svim zem­lja­ma svi­je­ta, s oko 550 mi­li­ju­na gle­da­te­lja. To je je­dan od naj­gle­da­ni­jih europ­skih fil­mo­va u po­s­ljed­njih 30, 40 go­di­na. Od pri­ho­da ko­je je za­ra­di­la ‘Ne­re­tva’ na­bav­lje­ni su no­vi ton­ski ure­đa­ji u Ja­dran fil­mu, ob­nov­lje­ni su la­bo­ra­to­rij, ate­li­jer... No kad je na­kon ‘Ne­re­tve’ zav­la­da­lo lu­di­lo par­ti­zan­skih fil­mo­va po Ju­gos­la­vi­ji, snim­lje­na je ‘Užič­ka re­pu­bli­ka’, ko­ja je bi­la skup­lja od ‘Ne­re­tve’. ‘Su­tje­ska’ ta­ko­đer, ali ni je­dan od ta dva fil­ma ni­je iz­a­šao iz­van gra­ni­ca Ju­gos­la­vi­je - pri­ča Bu­la­jić.

Ia­ko se i da­nas go­vo­ri da je fi­nan­ci­je i os­ta­le “ška­klji­ve” stva­ri rje­ša­vao osob­no s Ti­tom, Bu­la­jić to ne­gi­ra. Tri moć­na stra­na part­ne­ra pla­ti­la su, ka­že, go­le­me ho­no­ra­re stra­nih glu­ma­ca. Sa­mo je Ric­har­da Bur­to­na u “Su­tjes­ci” pla­ti­la sa­vez­na vla­da. Be­smis­le­ne su mu pri­če da se Ti­to pet­ljao u nje­go­ve fil­mo­ve.

- Sa­mo jed­nu je pri­mjed­bu imao i to sam uva­žio. Bi­lo je za­miš­lje­no da par­ti­za­ni uhva­te nje­mač­kog čas­ni­ka, za­ve­žu ga u šu­mi za dr­vo i od­la­ze pje­va­ju­ći. Pad­ne mrak i Ni­jem­ca poč­nu tr­ga­ti vu­ko­vi. Ti­to je re­kao da se u ra­tu na­gle­dao sve­ga, ali da je ta sce­na pres­traš­na. To je bio je­di­ni raz­go­vor s Ti­tom o ‘Ne­re­tvi’. Film je do­is­ta ona­kav kak­vim sam ga za­mis­lio. I da­nas, to­li­ke go­di­ne pos­li­je, pot­pi­su­jem sva­ki ka­dar - ka­že Bu­la­jić, ko­ji je ti­je­kom ka­ri­je­re su­ra­đi­vao s naj­ve­ći­ma, s De Si­com i Fel­li­ni­jem, a o Sop­hi­ji Lo­ren ka­že “ko­li­ko je li­je­pa, to­li­ko je i pa­met­na”. Za Yu­la Bryn­ne­ra, Fran­ca Ne­ra, Har­dyjem Kru­ge­ra i Or­so­na Wel­le­sa ima sa­mo ri­je­či hva­le. “Što ve­ći glu­mac, to ugod­ni­ja su­rad­nja”, ka­že. Te­ma­ti­ka II. svjet­skog ra­ta bli­ska mu je i sto­ga što je u tom pe­ri­odu i sam bio ra­njen, a bra­ta su mu ubi­li. - Imao sam sa­mo 15 go­di­na. Bio sam neo­pre­zan, na­le­tio sam na nje­mač­ku iz­vi­đač­ku pa­tro­lu, ruč­nom bom­bom su me te­ško ra­ni­li, a pri­ja­telj po­red me­ne je po­gi­nuo. Bra­ta mi je u ver­bal­nom su­ko­bu na že­ljez­nič­koj sta­ni­ci Vi­lu­si s ne­ko­li­ko me­ta­ka te­ško ra­nio čet­nič­ki ka­pe­tan Mi­lan Po­po­vić. Umro je od po­s­lje­di­ca ra­nja­va­nja - go­vo­ri Bu­la­jić, ko­ji uži­va to­li­ki ugled da mu je sam Pi­ca­sso ra­dio pla­kat za “Ne­re­tvu”, a pla­ti­li su mu s 12 bo­ca vi­na, od Ma­ke­do­ni­je do Slo­ve­ni­je.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.