Bre­go­vi­ća je ma­ma plju­ska­la na po­zor­ni­ci

Pri­je 45 go­di­na os­no­va­no je Bi­je­lo dug­me, a vo­đa ben­da pri­sje­tio se ka­ko su od sa­ra­jev­skih man­gu­pa pos­ta­li naj­po­pu­lar­ni­ji ro­ke­ri, le­gen­de pas­tir­skog roc­ka

24sata - Cafe 24 - - CAFÉTV NOSTALGIJA - Pi­še: TATJANA PACEK

Te­ško su pro­fe­so­ri ko­ji su Go­ra­na Bre­go­vi­ća iz­ba­ci­li iz dru­gog raz­re­da glaz­be­ne ško­le, kao li­je­nog i ne­ta­len­ti­ra­nog, mo­gli slu­ti­ti da će tad frč­ka­vi osmo­go­diš­njak iz­ras­ti u naj­ve­ću zvi­jez­da ovih pros­to­ra. Bre­ga za glaz­bu ni­je mario sve dok ni­je vi­dio ka­ko mu se cu­ra odu­šev­lja­va svir­kom i glaz­be­ni­ci­ma. Tad je pos­tao so­list gru­pe Izo­hip­se, ali ka­ri­je­ra mu ni­je bi­la du­gog vi­je­ka jer su ga opet iz­ba­ci­li iz ško­le. Ti­je­kom prak­se pro­vo­zao je je­dan od dva­ju sta­rih mer­ce­de­sa na ko­ji­ma su se đa­ci uči­li. U nji­ma ni­je bilo ni ka­pi ben­zi­na pa ga je vo­zio uz po­moć “anla­se­ra” i - uni­štio. Ma­mu su po­zva­li u ško­lu baš kad je Bre­go­vić svi­rao na ple­s­nja­ku s Izo­hip­sa­ma. Ni­je mogla do­če­ka­ti da se nes­ta­ško vra­ti ku­ći. Pro­du­ži­la je na ple­s­njak, po­pe­la se na bi­nu na ko­joj je Go­ran ma­hao gi­ta­rom i “stis­nu­la” mu ne­ko­li­ko “vru­ćih” ša­ma­ra.

Bre­go­vić je po­tom svi­rao

u Be­šti­ja­ma. U to vri­je­me Želj­ko Be­bek već je bio poz­na­ti glaz­be­nik. Svi­rao je u Ko­dek­si­ma i tra­žio bas gi­ta­ris­tu. Upu­ti­li su ga na “onog” iz Be­šti­ja. Smjes­tio se u ćo­šak oma­njeg pros­to­ra i pro­uča­vao Bre­go­vi­ća. Na­kon svir­ke mu je re­kao: “Ma­li, do­đi da te ne­što pri­upi­tam”. Vr­lo br­zo Bre­go­vić je za­svi­rao u Ko­dek­si­ma. Zo­ran Re­džić i Mi­lić Vu­ka­ši­no­vić tad su svi­ra­li u Čič­ci­ma. Pu­te­vi svih bu­du­ćih “dug­mi­ća” su se is­pre­ple­ta­li. Gru­pi Ju­tro pris­tu­pi­li su Ipe Ivan­dić i Vla­do Prav­dić. Sni­mi­li su “Kad bi bio bi­je­lo dug­me”, “U su­bo­tu ma­la”, “Na vrh br­da vr­ba mr­da” i “Hop-cup”. Ka­ko ih je pu­bli­ka zna­la po pje­smi “Kad bi bio bi­je­lo dug­me”, grupu su 1. si­ječ­nja 1974. služ­be­no na­zva­li Bi­je­lo dug­me. No­ve snim­ke “Top” i “Ove ću noći na­ći blu­es” po­nu­di­li su sa­ra­jev­skom Di­sko­to­nu. Od­bi­li su ih i rek­li da će morati če­ka­ti bar po­la go­di­ne do objav­lji­va­nja sin­gla.

- Za šest mje­se­ci mo­žda

ću pos­ta­ti zvi­jez­da pa vam on­da si­gur­no ne­ću do­ći - obrec­nuo se Bre­go­vić. Nes­trp­lji­vi, is­tog da­na su pot­pi­sa­li pe­to­go­diš­nji ugo­vor s Ju­go­to­nom, a lo­ša pro­cje­na Di­sko­to­na bi­la je naj­ve­ći pos­lov­ni ne­us­pjeh u po­vi­jes­ti ju­gos­la­ven­ske di­sko­gra­fi­je. Pu­ni­li su sta­di­one, obo­ža­va­te­lji­ce su ih če­ka­le pred ku­ća­ma, bi­li su pr­vi ko­ji su se u biv­šoj dr­ža­vi obo­ga­ti­li svir­kom. Nji­ho­ve bi­ogra­fi­je pra­te svi po­ro­ci, ali i ta­jans­tve­ne smr­ti.

- U knji­ga­ma me­đu ra­ču­ni­ma Bi­je­log dugmeta iz Lon­do­na ve­li­ke svo­te za­ve­de­ne pod ime­nom ‘flowers and swe­ets’. Moj ko­ka­in se fak­tu­ri­rao u Ju­go­to­nu kao ‘cvi­je­će i slat­ki­ši’ - is­pri­čao je Bre­go­vić te do­dao da su stal­no ima­li po­li­ci­ju za vra­tom.

- Sa­ra­jev­ski od­sjek za nar­ko­ti­ke bio nam je stal­no za pe­ta­ma - pri­sje­tio se.

Naj­po­pu­lar­ni­ja pos­ta­va ben­da: Ipe Ivan­dić, Zo­ran Re­džić, Go­ran Bre­go­vić, Želj­ko

Zbog njih je izmišljena ‘dijamantna plo­ča’ jer su pr­vi ima­li go­le­me tiraže

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.