Ta­jans­tve­na cu­ra sa ši­ška­ma in­s­pi­ri­ra­la me za no­vi al­bum

Na­kon ki­ne­ske tur­ne­je po 15-ak gra­do­va i naj­dra­žeg mu kon­cer­ta u ži­vo­tu, onog na maksimirsk­om je­ze­ru na spla­vi, Zvjez­dan Ru­žić nas­tu­pa u Li­sin­skom 8. stu­de­nog

24sata - Cafe 24 - - CAFÉTV MINI INTERVJU -

Pi­ja­nist i skla­da­telj Zvjez­dan Ru­žić (31) ovog je ruj­na svoj kla­vir od 1,5 mi­li­ju­na ku­na čam­cem odveo na splav na­sred mak­si­mir­skog je­ze­ra i, ka­že, to mu je naj­ljep­ši kon­cert. A bi­lo ih je mno­go.

U pres­tiž­nim dvo­ra­na­ma po­put onih u Ki­ni i Ja­pa­nu. Na­kon tur­ne­je po 15-ak ki­ne­skih gra­do­va u za­gre­bač­kom “Va­tros­la­vu Li­sin­skom” 8. stu­de­nog pred­sta­vit će no­vi al­bum “De­lig­h­t­ful F”.

Što pri­pre­ma­te za nas­tup? Ri­ječ je o mom no­vom pro­jek­tu ‘Pi­ano­tron’ u ko­jem spa­jam dva na­iz­gled nes­po­ji­va ins­tru­men­ta - kon­cert­ni kla­vir i mel­lo­tron, pr­vi ana­log­ni sin­ti­saj­zer iz 60-ih go­di­na proš­log sto­lje­ća ko­ji su pros­la­vi­li le­gen­dar­ni Be­atle­si. Zbog mo­jih sa­njar­skih po­gle­da na ži­vot nas­tao je ovaj al­bum ‘De­lig­h­t­ful F’. Iza te sklad­be kri­je se mo­ja fas­ci­na­ci­ja dje­voj­kom ko­ja je uš­la u klub na kon­cert mo­ga ko­le­ge Taj je­dan po­gled, pa raz­go­vor, pa ne­ko­li­ko po­ru­ka i su­sre­ta stvo­ri­li su sklad­bu ko­ja me je odve­la u no­vom smje­ru.

Nas­tu­pi­li ste na

Mak­si­mi­ru na spla­vi, a sni­mi­li ste i nas­lov­nu fo­to­gra­fi­ju pr­vog al­bu­ma

“The Knig­h­tin­ga­le Ca­ba­ret” na ri­je­ci u Ža­klju. Ne bo­ji­te se da će se ne­što do­go­di­ti? Je­di­no če­ga se bo­jim je os­ta­ti u zo­ni kom­fo­ra. Taj kon­cert na Dru­gom je­ze­ru na Mak­si­mi­ru, u parku gdje pro­vo­dim sva­ki slo­bod­ni tre­nu­tak, na pon­to­nu na­sred je­ze­ra, uz či­ta­vu onu ro­man­tič­nu at­mo­sfe­ru pred go­to­vo tri ti­su­će lju­di... to je ipak moj naj­dra­ži kon­cert! Pos­to­ji in­te­res i iz ino­zem­s­tva za ‘Pi­ano­tron’ - no otom po­tom, da ne urek­nem...

Ot­kud vi u ja­zzu?

Za­vo­lio sam ga s

12. go­di­na za­hva­lju­ju­ći ta­ti­nu pri­ja­te­lju Spar­ta­cu Čr­nja­ri­ću ko­ji je jazz gi­ta­rist. On je do­šao ta­ti na ča­šu vi­na, a u autu je imao gi­ta­ru. Oti­šao je po nju u na­di da mi do­ča­ra što zna­či jazz. Ja sam svi­rao te­mu Zvon­či­ća, a on je pre­ko te te­me svi­rao ne­ke le­pr­ša­ve i ra­zi­gra­ne im­pro­vi­za­ci­je. Bio je to tre­nu­tak ko­jeg se dan-da­nas sje­ćam. Tu je sve krenulo. Ni­sam stil­ski ogra­ni­čen, po­seb­no ne vo­lim eli­tis­tič­ke sta­vo­ve i sud ko­ji po­ne­ki glaz­be­ni­ci po­ne­kad zna­ju ima­ti o to­me što je do­bro, a što ni­je. Sma­tram da glaz­ba mo­že bi­ti is­klju­či­vo do­bra ili lo­ša, neo­vis­na o sti­lu.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.