Ni­smo mi is­ka­ka­li iz avi­ona ne­go pra­vi pa­do­bran­ci

Če­ti­ri de­set­lje­ća od svir­ke na Cmro­ku ne ta­je da su im po­mo­gli pro­fe­si­onal­ci. Ivi­ca To­do­rić da­ro­vao im je cvi­je­će ko­je se ba­ca­lo iz avi­ona, a ‘po­greš­ne’ i pre­br­ze go­lu­bo­ve nit­ko ni­je pri­mi­je­tio

24sata - Cafe 24 - - CAFÉTV NOSTALGIJA - Pi­še: TATJANA PACEK

Po­la sa­ta pri­je le­gen­dar­no­ga kon­cer­ta na Cmro­ku mom­ci iz Sre­br­nih kri­la sje­di­li su u obliž­njem res­to­ra­nu. Ne­ki od ko­no­ba­ra i osob­lja res­to­ra­na su s nji­ma iz­aš­li jer kon­cert je po­či­njao za 20 mi­nu­ta.

- Kre­nu­li smo pre­ma bi­ni, a oni me­đu pu­bli­ku. Kas­ni­je su nas pi­ta­li: ‘Kud ste pri­je sti­gli, pa gdje je aero­drom’. Rek­li smo im da smo br­zo vo­zi­li do Luč­kog i po­vje­ro­va­li su - ka­že Vlado Ka­lem­ber (66). Do­da­je da na­kon 40 go­di­na ipak mo­že priz­na­ti, ni­su Kri­la is­ka­ka­la iz avi­ona ne­go pro­fe­si­onal­ni pa­do­bran­ci.

- Ivan Ba­lent Tra­tin­či­ca je naj­a­vio pu­bli­ci: ‘A sad sti­že Adi Ka­ra­se­li­mo­vić’. On­da je pa­do­bra­nac sko­čio, a Adi se umjes­to nje­ga po­peo na bi­nu - vi­še ne ta­ji Ka­lem­ber. Mom­ci su, odje­ve­ni u pa­do­bran­sko odi­je­lo, s ka­ci­gom i na­oča­la­ma, sta­ja­li u bac­k­s­ta­geu. Ka­ko je pa­do­bra­nac sko­čio, oni su, u iden­tič­nim odi­je­li­ma, iz­la­zi­li iz bac­k­s­ta­gea. Na­oko­lo su bi­li po­li­ci­ja, osi­gu­ra­nje, nit­ko ih, pri­ča Ka­lem­ber, ni­je mo­gao sku­ži­ti.

Du­ška, me­ne... Tra­tin­či­ca vi­če: ‘Da­aaavor Je­la­vić’ i po­ka­že pre­ma ne­bu. Pu­bli­ka vri­šti, go­re avi­on, pa­do­bra­nac is­ka­če i kru­ži. Ka­ko je ko­jeg od nas naj­a­vio, ta­ko je pa­do­bra­nac sko­čio, a mi umjes­to nje­ga na bi­nu - pri­ča. To­li­ko do­bro je sve bi­lo or­ga­ni­zi­ra­no i skri­ve­no da je u spek­takl po­vje­ro­vao i re­da­telj Kre­ši­mir Do­len­čić.

- Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na sje­di­li smo na ka­vi i on me pi­ta: ‘Kaj ste zbi­lja sko­či­li na Cmro­ku’. Naj­bo­lji re­da­telj za spek­tak­le ka­že ‘je..na fo­ra’, no ni­smo mi sko­či­li - priz­na­je Vlado. Kon­cert na Cmro­ku pred oko 50.000 lju­di pam­ti kao nji­hov pr­vi ve­li­ki nas­tup. Na­kon nje

- I ta­ko za Da­du,

ga otiš­li su na tur­ne­ju ko­ja je tra­ja­la šest go­di­na. Naj­ve­ći je to i naj­z­na­čaj­ni­ji kon­cert po to­me što su ga Kri­la do­ži­vje­la kao pr­vi hr­vat­ski Wo­od­stock. - Kad nam je Vla­di­mir Mi­ha­ljek Mi­ha to pred­lo­žio, bi­li smo pre­sret­ni jer Wo­od­stock je na­šoj ge­ne­ra­ci­ji kon­cert svih kon­ce­ra­ta. Da ni­je bi­lo Wo­od­stoc­ka, mo­žda bih raz­miš­ljao ‘kud ću na li­va­du’, ali ka­ko je bio, re­kao sam: ‘Ye­ees’ - pri­sje­tio se. Do­da­je da su na tom kon­cer­tu bi­la tri do­tad ne­vi­đe­na što­sa. De­set da­na pri­je svir­ke iz­nad Za­gre­ba le­tio je avi­on s tran­s­pa­ren­tom “Sre­br­na kri­la Cmrok”. To, ka­že Vlado, nit­ko pri­je ni­je na­pra­vio. Kao ni ta­ko ve­li­ki kon­cert na li­va­di. - Iza bi­ne smo ima­li i ka­ve­ze s go­lu­bo­vi­ma. Na­mje­ra je bi­la odas­la­ti po­ru­ku lju­ba­vi i mira. No Mi­ha­ljek je an­ga­ži­rao kri­ve go­lu­ba­re. Do­bi­li smo po­greš­ne go­lu­bo­ve, ne­ke tr­ka­če. Bi­li su br­zi kao bor­be­ni avi­oni. Kad su se vra­ta ka­ve­za otvo­ri­la, po­le­tje­li su do­ma. Nit­ko ih ni­je sku­žio, a bi­lo ih je oko ti­su­ću. Kad sam kas­ni­je pri­čao s fren­do­vi­ma, pi­tao sam ih za go­lu­bo­ve, a oni su se ču­di­li: ‘Ko­ji go­lu­bo­vi?’. Nit­ko ih ni­je vi­dio - pri­ča Ka­lem­ber. Spon­zor s cvi­je­ćem ko­je su iz avi­ona ba­ca­li po pu­bli­ci bio je Ivi­ca To­do­rić. Tad se ba­vio cvi­je­ćem, a s Mi­ha­lje­kom se poz­na­vao od dje­tinj­stva, odras­li su za­jed­no. Te 1979. ima­li su tek je­dan al­bum.

na tur­ne­ju s 14 pje­sa­ma. Ne­dos­ta­ja­lo je još 10. Ma­lo smo pro­mi­je­ni­li, pro­du­lji­li aran­žman. Sret­na okol­nost je bi­la da su sve pje­sme bi­li hi­to­vi pa smo mo­gli po­nav­lja­ti pje­sme. Pu­bli­ka je to je­dva do­če­ka­la, pje­va­li su s na­ma. Ni­smo tad iz­vo­di­li tu­đe pje­sme, to se on­da ni­je ra­di­lo. I Mi­ha­ljek bi do­veo ne­kog da pje­va pri­je nas 20-ak mi­nu­ta pa smo se ta­ko po­kri­li. Na­vuk­li smo pro­gram na 1,15 sa­ti, no tad je to bi­la nor­mal­na du­ži­na kon­cer­ta - is­pri­čao nam je Ka­lem­ber. Svir­ku na Cmro­ku ni­kad ni­su po­no­vi­li jer sma­tra­ju da su bi­lo kak­va po­nav­lja­nja - glu­pa. No otad su svi­ra­li u sa­mo ve­li­kim pros­to­ri­ma, na sta­di­oni­ma i u naj­ve­ćim sport­skim dvo­ra­na­ma biv­še zem­lje. Sa­mo ko­ju go­di­nu pos­li­je pos­ta­li su zvi­jez­de i u Bu­gar­skoj. - Ta­daš­nji me­na­džer Rib­lje čor­be uvje­ra­vao me je da su Bu­ga­ri lu­di za na­ma. Ni­sam bio baš si­gu­ran u to, pa sam se ti­je­kom pa­uze od

- Kre­nu­li smo i

kon­ce­ra­ta upu­tio u So­fi­ju. Za­tek­li smo se u Ma­ke­do­ni­ji. Sjeo sam u auto i oti­šao u nji­ho­vu je­di­nu agen­ci­ju “So­fia kon­cert”.

- Re­kao sam da smo gru­pa iz Ju­gos­la­vi­je i da se že­li­mo ras­pi­ta­ti o mo­guć­nos­ti svir­ki u Bu­gar­skoj. Že­na mi je rek­la da su sve ljet­ne an­ga­žma­ne već za­okru­ži­li, a ja njoj da ne že­li­mo svi­ra­ti na te­ra­si. Ona pi­ta: “Tko ste vi”, a ja ka­žem Sre­br­na kri­la - pri­sje­ća se Ka­lem­ber.

Ra­ši­ri­la je oči kao da je ču­la The Rol­ling Sto­nes. Vlado joj je po­ka­zao al­bu­me i sve se pro­mi­je­ni­lo u se­kun­di. Rek­la mu je da je po­ku­ša­va­la do­ći do njih. Obe­ća­la je pos­la­ti upi­te po bu­gar­skim dvo­ra­na­ma i do­da­la da joj se ja­vi za de­set da­na.

- Kad sam je na­zvao,

već se ja­vi­lo 30 gra­do­va. Sve ve­li­ki pros­to­ri, dvo­ra­ne, sta­di­oni. Slje­de­ćih da­na ja­vi­lo se još 15 gra­do­va, a on­da su nam nu­di­li i da ne­ke nas­tu­pe po­no­vi­mo - pri­ča Vlado. Ru­munj­ke su, baš kao i dje­voj­ke biv­še zem­lje, vri­šta­le čim bi mom­ci iz­aš­li na po­zor­ni­cu, a u Bu­gar­skoj su im tad rek­li “Ru­mu­nji i Ma­đa­ri su lu­di za va­ma”. Pa smo i ta­mo pu­ni­li naj­ve­će pros­to­re.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.