SEKS SKANDAL 2
IZABELA D. - ISPOVIJEDI ZAGREBAČKE MANEKENKE (3. Dio)
potražite na kioscima i mondo. mondo.hr hr
NakonNa prve megauspješnice, zagrebačka manekenka Izabela D. objavljuje SEKS SKANDAL 2 - POLITIČARI U KREVETU - šokantnu priču o moralnom naličju hrvatskih političara, koji glume ljude e što se nesebično bore za opće dobro, a potajno plaćaju eskort dame, manekenke, nazovi pjevačice i tv voditeljice te zvijezde usponu.
Nikomeme ja nisam napravila ništa nažao, samo dobro. Otkako je Gandhi umro, ne znam tko bi me još mogao do kraja razumjeti… - Morat ćemo žuriti, cvjetiću, imamo 20 minuta, kaže Yuppie. Yuppie na kvadrat. On srče kavicu, veoma drži do dojma, do govora tijela, sjedi uspravno, izgleda ozbiljno. Simpa je lik, taj potomak seljaka koji je poprimio nepojamno urbane manire. - Uskoro imam sastanak dolje u kafiću, znaš, molio bih te da požurimo. Ne bih smio kasniti, govori on. Vidi se da je posvećen cilju. Želi uspjeh. Ne kasni. Ni njegova cura sigurno nikad ne kasni, jer čim zakasni, više nije njegova cura. Picajzla. Jumferica. Znam takve. Ne kaže mi kakav je sastanak. Nije ni važno, baš me briga. Veli samo da je neformalno. - Moram poslije u Ministarstvo. Ni to ne veli zašto. Odlazim u kupaonu; o, to ne želiš vidjeti, Izzy. Frizura je nepopravljiva, jebemu, morat ću je vezati u rep. Ok, nije ni to najgora stvar na svijetu. Šminku namještam koristeći se stvarima koje imam u torbi; ovaj nema ženskih stvari u stanu, nije neki ženskaroš iako je zgodan, to sam odmah osjetila. Nadam se da me neće tupiti nekom ozbiljnom vezom. Izlazimo van, momak – cupka. Poskakuje. Neka, neka, i s tim se živi. Dolazimo do kafića gdje ugledavam poznato lice. Govedo! Bizon! Zato sam ga sanjala… Grd je u pičku materinu. Ipak, on na moje lice izmamljuje širok osmijeh broj pet, on je grubijan golubinjeg srca, toga ima samo u filmovima. Moj ortak. Bizon je poluselebriti koji okuplja selebove. Prave. Ima golemu Hacijendu na putu prema Samoboru. Veću vilu imaju gore jedino Šarinić i Horvatinčić. Stalno radi velike zabave na koje dolaze svi koji drže do sebe. Od nogometaša, preko modnog svijeta, do nogometaša. Zaklela bih se da se i Maminjo jednom napio kod njega kao tele i skidao, bez tamburaša, uz neki tehno. Odmah za susjednim stolom, drugo poznato lice. Pravim se da ih ne poznajem, iako me jako zanima otkud Marijan zna Bizona. - Ovo je Izabela, kaže Marijan Bizonu. - Drago mi je, gospođice. Bizon. - Bizon? To vam je ime ili nick, šalim se pretvarajući se da ga ne znam. Ili ne znam baš najbolje. - Dobra fora. Narod koji ima takvu mladež, ne može propasti, uzvraća govedo. - Kako stoje stvari s Crnim, pita Marijana. - Napredak je očit, kaže Marijan, kao da zatvara neko poglavlje o EU. - Sjajno, veli Bizon. Još jedan koji tako napreduje i možemo zatvoriti dućan. Šifre. Znam Bizona. Opet govori o nekim mutnim poslovima. Ili je koka, ili su cure. Čula sam u Bruxellesu da mu i dalje dobro ide. Zaobišle su ga sve racije i svi procesi. Čudilo bi me da nisu. Konačno, on je s policijom u talu. Katkad sam se pitala je li taj posao organizirala policija ili kriminalci. Jer sve se znalo.
Tko organizira, zašto, kako, kad, na kojim lokacijama. Najbolje su one blizu Đorđićeve, za obične cure. Tamo je najmanje sumnjivo. Velika gužva. Sve pred nosom policije. Posve sigurno. Bizon ima, kako bi rekli njegovi Beograđani, “visoku bezbednosnu kulturu”. Ali od seks afere, to jest suđenja za nju, gdje je bio creme de la creme, spasilo ga je to, kako su mi rekli dok sam bila u Bruxellesu, što je opsluživao dvije stranke. Kad su krenuli u udar na jednu, zahvatili su ljude od druge… Krenuli na lijeve, pa im se u mreži našlo i desnih. I to ne bilo kakvih. Nego sam Sperminator, ministar lavljeg srca. Da su ih htjeli “ucmekati”, počinili bi samoubojstvo pa su odustali… Ali, nisam znala sve detalje. - Neće biti više toga, kaže Marijan, pomalo šeprtljavo. Usrao se. Diže se. Mora u Ministarstvo. Naginje se da me poljubi, zahaltava me, ali ja vješto izbjegavam poljubac u usta. Dajem obraz. - Povest ću te doma kaže. - Ostat ću još guštati u kavi, lijep je dan, odgovaram. Nema ništa protiv. Odlazi. Zbunila sam ga malo. Bizon se ceri. - Opet u poslu, a mala? Dobra si. - Ne, govedo, s tim je gotovo, uzvraćam sa smiješkom. - Ma nemoj me jebat. I baš s njim? - Da, kaj. Zašto ne? - On ti je politička zvijezda u usponu. Već je u vladi. Izzy…? - Molim Bizone, napeto te slušam. - Ne zajebavaj. On će ti biti izvor takvih informacija da ti pamet stane. Gdje možeš pokupiti takvu informaciju kao u krevetu. Pazi, Izzy, tu je sve. Oni znaju gdje će se investirati. Koje dionice kupovati. Tko ima problema. Koga se može malo stisnuti. Kome treba pomoć. Kako dišu Zoka i Ratko. Kužiš, lutko, kužiš. Pametna si ti. Zaradit ćeš. - Kužim, Bizone, thinks but not thinks. - Nikad ne reci nikad. - Nije li preopasno za takvo što? Čula sam za ove racije i suđenje za seks skandal. - Ne brini se. To ti je sve ostalo pod kontrolom. Nismo ni mi bedasti. Da su imena otuda procurila van, pola bi se države treslo. Nije ti ovdje još takvo rasulo. Jebi ga, možda izgleda, ali nije. Te stvari služba uvijek drži pod kontrolom, bilo bi inače sranja, ne? - Ne znam, bojim se. - Nisam ja ni svodnik ni neki glupi makro, što god novine pisale o meni ili mislila tvoja Dina. To ti neupućeni ljudi tako zamišljaju. Ja samo želim da se ljudi malo zabave. Pa jebemu, ako je to grijeh, onda neka mi odsijeku ruku. Okej, ima tu i love, ali ne živimo u diznilendu. Kaj je loše u lovi, jel. - Yes, Bizone. - Najljepše godine u životu proveo sam trudeći se da olakšam ljudima život pružajući im zabavu i razonodu. Za nagradu sam dobio jedino prezir i život pun straha od proganjanja. - Yes, Bizone. - Šalim se, to je rekao Al Capone. Na njegovoj je posjetnici pisalo “trgovac rabljenim pokućstvom.” Mene ne proganjaju, što da se žalim. Fakat, Bizon samo posreduje kod ljudi koji bi se malo zabavili, ali ne znaju kako. On nije makro. Ne drži on neke kurveraje. Ali on vam je uvijek spreman dovesti novo meso. Kako? Jednostavno. Ugledate meso na reviji, ili u modnom prilogu “Zadnja moda”. Nazovete Bizona, imate njegov broj. Pitate ga, otvoreno, bez okolišanja, ljudi ste, dogovorit ćete se. Bizon zna koje su cure u prometu. Ima njihove brojeve ili zna ljude koji znaju. Pita vas koliko ste se spremni isprsiti. Tad je sve jasno. Ako hoćete “veliku četvorku”, Debelu i njene tri frendice posvuduše, date tisuću. Ako ćete neke manekenke početnice, 300 do 500 eura. Ako ćete neke bezveznjakuše, sto do dvjesta eura. Cure dođu k vama u stan ili hotel. Ili odete u Westin ili Esplanadu. I onda se zabavljate. Njemu meso, vama lova, a Bizonu pola. Pola vama, pola Bizonu. - Imaš daklem te dvije noge, imaš taj jezik, kojim lijepo govoriš engleski, imaš te okice koje čovjeka mogu zaludjeti i nemaš, da pogađam, nemaš novca. Jel tako Izzy, tako je, nastavilo je goveče. - Nemam, Bizone, pronicljiv si kao da si iz Europske komisije. Ajde mala, večeras je u mom klubu promocija knjige “Plavi 10”, doći će cijeli Zagreb, bit će Milanović pa se svi trude biti tamo, da se vidi da su na pravoj strani. Jebomepas, doći će garant i Letica i Hloverka, u zadnje vrijeme su crveniji od pasje bulje, misle da ih Zoka može spasiti. Al jebeš Zoku, bit će ti tu mudrih ljudi iz druge divizije, onih koji vuku ključne poteze… Bio je uvjerljiv. Bizon je uvijek bio pametan čovjek. Znao je sve ljude iz krim policije, u cijelom Zagrebu, šefove carine, uključujući i glavnog, referente, odvjetnike. Baratao je imenima s impresivnom smirenošću – kao da su svi ti likovi s njim čuvali ovce ili, štajaznam, kartali belu. On, nabildani ćelavi momak s ruba grada, imao je mozak koji je radio poput IBM-ove mašine. Samo budale misle da mafijaš može biti glup. Mafijaš ne smije biti glup. Glup smije biti političar, predsjednik Sabora, državni tajnik, svaki kurac u državi smije biti glup, ali glupi mafijaš učas ostane bez svega, ako je glup. Od glave naniže. Tako da, naročito na vrhu, nema budala. Kad mu je neki novinar došao 2000. na intervju, prvo pitanje bilo je: “Što radi Račan, zašto ne hapsi kriminalce?” Novinar se dao impresionirati. Ovaj je nastavio kukati kako kod nas nema pravne države. Kad ga je novinar pitao nije li on ipak mafijaš, jer su na nj pucali više puta, mrtav hladan procijedio je: “Pucali su i na Papu…” Bolio ga je kurac, njemu ništa nije sveto. Hladan je Bizon, kao led. - OK, Bizone, ne jamčim ti ništa, ali možda malo svratim…
Poziv u Jebarnik
Ležim u krevetu i razmišljamo o Jenny. Njoj bi ovo sigurno odgovaralo. Krumpiruša bi takvu ponudu sigurno prihvatila i izvukla najviše što može. Majka gleda televiziju. Psuje. Naprežem se da je čujem. - … vi i kasna penzija, vrag vam mater. Šizi, jer netko na telki govori da ćemo u EU svi kasnije u mirovinu. Fućka mi se. Ko živ, ko mrtav. - Gle Kosoricu, Izzy, viče mama. Sad je svečano pustila u pogon traktor. Kako nas jebu ti političari pa to nije normalno! - Traktor? - Ma ne, šalim se, pustila je neki vodovod u Pripizdini. Šta ja imam od toga? Ne znam. Vlada je takva. Na sirotinji i zec kurac šilji. Nisam se, uglavnom, nešto udubljivala u te njene misli. Prekinuo me reski zvuk. Zvrrrrrrrr... Dina. - Izzy, bok, sunce. Aj dođi na probu benda. - Kad je? - Oko pola šest. Ovo moraš čuti stara. Prejebeno je. Imamo pjesmu koja nas može lansirati. - Iskreno stara, ne da mi se, još me jebe đetleg i te spike. - Koji jebeni đetleg iz Bruxellesa!? Ti mene Izzy zajebavaš. Ajde diži, lijenu guzicu i dolazi. - Ajd, esemesat ću ti, nešto mi se ne da iz kreveta. Kaj sad, da idem slušati njihovu probu, mislim da mi je bolje provesti vrijeme u krevetu. Jenny. Da, da je ona na mom mjestu ne bi se sigurno dvoumila. Jebote, da ta ima Bizona, ovako pametnog i opasnog i sposobnog, ta bi već imala love za postdiplomski. A ja tu nešto brijem, hoću neću. Oš – neš, Bangladeš. Da ipak odem na promociju te knjige? Kako se ono zove? Neka anatomija, politička brija. Idem - ne idem. A da vučem šibicu? To nije loša ideja. Mobitel je ispustio signal da mi je sjeo SMS. Fajn, tko je. Gle, Marijan. Imotski yupppie. Zove me na promociju knjige. Baš kao da sam izvukla šibicu. Sad više nemam što razmišljati. Znači, idem. Pišem mu SMS. “Kad je to? Nisam baš nešto…” “U osam. Ajde dođi pliz pliz. Bit će puno važnih ljudi. Volio bih da ih upoznaš.” Pojma momak nema da ja znam više važnih ljudi nego on. “Nije baš da ludujem za takvim stvarima ali nemam šta pametnije sad. Aj bok, vidimo se.” E sad, tu ima jedna dvojba. Šta da obučem? Otvaram ormar, ima masa stvari, ali dosta je toga od lani, a ove novije stvari su mi ostale u Bruxellesu. OK, stara, neće svijet propasti ako ne budeš top off the top. Uzimam traperice, čizmice su tu pod mus, jakna, kožna, u redu je, dobro, to će biti dobro, hm, a ispod? Dolčevita. Da, to će biti dovoljno dobro. Neutralna kombinacija. Evergreen. Dok se šminkam, razmišljam ne vraćam li se ponovo svijetu iz kojeg sam pobjegla. - Izzy, odi u Mercator po junetinu, radila bih pržolice. - Joj majko, ne da mi se sad, moram van. Jel baš moram. - Ajde sine, budi dobra, odi, ja baš režem češnjak, otišla bih ja, ali ne mogu ovakva u dućan, šta će ljudi reći. - Dobro idem. (Jebale te pržolice stara, mislim, ali opet, dobra je ona, jadna). - Kupi mi novine usput. 24sata. - Dobro. Šminkanje sam odgodila do povratka iz dućana. Bila sam zadovoljna pogledavši se u zrcalo. Jedna
Cure dođu k vama u stan ili hotel. Ili odete u Westin ili Esplanadu. I onda se zabavljate. Njemu meso, vama lova, a Bizonu pola. Pola vama, pola Bizonu
od deset najljepših Hrvatica, to se odmah vidi. Čvaknula sam jedan speed da budem na visini. Tamo je bio šušur, veliki. Gledam lica hostesa – tu su mnoge moje bivše prijateljice, cijeli zagrebački Lollywood, jedva su punoljetne te curice, prepoznajem Žaklinu. Ona je malo starija. Žaki mi prilazi, nasmijana je. - Opa, Izzy je tu, ponovo među nama. Gdje si nestala? - U Bruxellesu sam. Faks i te stvari. - Koje stvari, Izzy, one stvari, hahahah… Nasmijem se. Slatka je mala. Ima dobru cijenu. Dok sam bila u Zagrebu bila je skuplja od svih curica osim Amone. Amona je bila celebrity, a to je samo po sebi nešto što se pride plaća. Ali, Amonica je bila još najbolja. Ona je uvijek glumila curicu, djevojčicu, i govorila klijentima da su njeni slatki dedeki. Mede, i te spike. Nekad je nosila zečji repić. S tim je bila neprejebiva. Izluđivala je starce koji vole te pedofilske spike. Svi su pričali da se ona najbolje kara. Ne znam točno što bi to značilo, nije to sport, ali to su baš ponavljali pa mi se usjeklo. Uglavnom, kad je seks afera izbila u javnost, dobila je slom živaca načisto. A onda se za par dana oporavila i nastavila po starom… Opa! Tu je i Ava. Kraljica. “Špiro i ja zdravo živimo. Bavimo se sportom, a često i meditiramo, on pola sata, a ja 30 minuta”, rekla je novinama i od tad je ne prestaju zajebavati. Bome, odjebala je Špiru, vrag zna jel sad dečko zdravo živi… Pa Zlatka! O, koja promenada. Hoće li se ta ikada udati? Sad ima 42 i čudi me da nikad nije probala s nekim političarom. Ona uglavnom brije s nekim čudnim i grubim momcima. Čak je i njen bivši stari muž bio nasilan. Nije ju tukao kao onaj Čedopica, ali je bio grub. Proslavila se kad u Red Carpetu, nije znala je li u knjizi napisala da ju je tukao ili da nije. Moje je osobno mišljenje da nije, iako piše da je. A ima tih pica koje stvarno vole samo nasilnike. Recimo, Dina mi je pričala, ona se družila s televizijskom novinarkom koja je obožavala barabe. Prvi ju je prebio kao mačku. Drugi joj je gasio cigarete po koži. Treći joj je slomio ruku na dva mjesta, ali njih je obožavala. Najviše je, kažu, voljela nekog što su mu sudili u Haagu zbog ratnih zločina. Kasnije je našla nekog finog momka, koji je nije mlatio, pa ga je zavila u crno. A ovu trojicu i danas obožava. Dina mi se, doduše, kune da je tvrdila da ju je nogometša prebio ko mačku samo zato da bi operirala nos… Jebeš ga, tko će to znati. E, da, čudne smo mi žene. Ali samo da napomenem – ja batine ne volim. Osim kad ih dijeli Dolf Lundgren ili Viggo Mortensen. I to na filmu. Netko me u prolazu okrznuo ramenom. Okrenula sam se. Gle, Mirjana. Nju baš ne volim. Marijan me stalno poteže za ruku, svako malo. Izyy, dođi da te upoznam. Gospodin Mađerić, ministarstvo vanjskih, on ti gore ima jake veze, moći će ti pomoći. Ljubazno pružam ruku. – Drago mi je gospodine Mađeriću. Tamo za stolom neki likovi prtljaju o knjizi, ni ne čujem ih. Uglavnom, vidim, tu je dosta likova iz politike koje znam s televizije, ali ne znam kako se zovu. Onaj debeli iz vlade, jebote godinama je gore, a nemoš mu ime zapamtit. Kurac taj čita knjige. Poslije Šegrta Hlapća, duga ravna crta. Sigurna sam da samo u toj debeloj glavi duma “knjiga je zlo” i gleda kako će šta šmrknut i ševkat... Dok sam tako gledala poznata lica, Marijan je negdje nestao. Izgubio se iz vidokruga pa sam se posvetila promatranju svojih kolegica. Kako se samo minglaju oko ovih likova, starih, nisu to nogometaši. Znači, to je nova fora u gradu. - Mala, baš mi je drago da si došla. Glas me štrecnuo jer nisam osjetila da mi se netko približio s leđa. Stara govedina. Bizon. - Jesi li šta razmišljala? - Kako bih mogla da ne razmišljam, Bizone, svašta mi pitaš. - Ne zajebavaj se, pitam te jesi razmislila o mojoj ponudi. - Pa baš i nisam, ali vidim da tu ima dosta curki koje jesu… Nemaš ti problema s ponudom. - Kad sam imao? Ali roba je roba. Zna se ko valja. Nije ti sve isto. - Znam da nije, ali ja sam odučila dići ruke od toga. - Ne zajebavaj. Slušaj malecka, haj ti dođi sutra do mene pa da na miru Božjem pričamo. U tom se trenu kraj nas stvorio Marijan. Izgledao mi je malo uznemireno. - Ispričavam se, Izabela, moram do Ministarstva. - Šta je, neka frka? - Ma ne, ali možda. Jebi ga. Oprosti što prostačim, ali nisam mislio da će mi ovo poremetiti večer. Mislio sam da kasnije brijemo van, imao sam neke ideje… jebiga. - Nema veze, šta ćeš, rekla sam. Ostajem s Bizonom. Vucara me po prostoriji, domjenak je, toči se vino, upoznaje me sa svima. Muškarci me gledaju, kao meso. Po običaju. Dobro je Izzy. Poželjna si. Visoko glavu. Bizon poziva konobara koji kruži po dvorani s kanapeićima i šampanjcima, uzimam čašu, on odlazi prema nekoj skupini koju ne poznajem. Nije izmakao ni pet metara, a uz mene je već bila – gle čuda, do tad je nisam ni primijetila - Samanta. Ona je golema. Izgleda kao neka Ksena. Slikala se gola za Plejboj. Onda su je otkrili u seks aferi pa je zapalila u Sarajevo, kao, raditi biznis i usput studirati. Koštala je 2000 kuna.
Navodno je u seksu bila vrlo ledena. Nisu ludovali za njom. Sve je demantirala. Jednom se zarazila, dobila neke picajzle, ali nije skužila pa se pred klijentima počela čohati, onda je to Bizon saznao pa je popizdio. Rekao joj da je gluplja od kurca. Mislila sam da se neće vraćati u Zagreb još dugo, ali nju to nije jebalo. Malo me zašprehava. - Bok, curka, baš si slatka, drago mi je da si se vratila, rekla mi je i uputila značajan pogled. Bila je sigurna da sam se vratila u biznis. Odjednom se pred nama pojavila Mirela, poznata novinarka HTV-a. Dođi da te upoznam, reka je Samanta. - Mirela, rekla je mala. - Izabela. - Čestitam, čitam u novinama da si se nedavno udala, svi su pisali. - Hvala, rekla je suho. Malo smo se pogledavale, odmjeravale, a onda je ona otišla. Nije uhvatila lošu priliku. Momak je centarfor, zabija golove, ako ga Maminjo dovede iz provincije u Zagreb, za godinu dvije ne gine joj neki Tottenhamm ili možda, ako bude imala sreće, Barcelona ili Madrid. A ja se moram jebati po Bruxellesu za četvorke. Fak, fak, fak! Kako bi rekao stari s Lokničina broda, puć, puć, puć! U kurac, narodski rečeno. - Udala se za nogometaša, rekla mi je Samanta. - Bože, Samanta, znam, nije bilo novina koje o tome nisu pisale. - Svi znaju da je imala aferu s ministrom, zovu ga Rocco Sifredi, nastavila je Samanta. Taj navodno kara kao blesav. Ne može si pomoći, kaže. Stalno vježba. Navodno je bio neko vrijeme i u vezi s Anom s telke. Ana je tv zvijezda. Prati sport. - Mislim osobno da se kuži jedino u lizanje na ledu, rekla je Samanta. Kurac ona zna o sportu. Ali para nema, a jebat se zna. Pa se i karijerica nekako razvija. Bila je neko vrijeme zaljubljena u bivšeg nogometaša, jebača koji je sve pare spičkao na kocki pa se sad bacio u politiku. Nije ju jebao dva posto, zaljubio se čovjek pa se sad posvetio obiteljskom životu. Onda mi je rekla jednu važnu stvar. - Ona ti je jako dragocjena Bizonu. Bizon preko takvih veza drži kontakt s politikom. Politika je najvažnija. Tu su ministri, moć, novac, klijenti, ali i spas ako policija počne zajebavati. - Kako su ga ljetos spasili? - Priveli su ga, ali jesi li igdje pročitala njegovo ime? Pisalo se samo o ovim marginalcima, ispalo je da su oni alfa i omega… - Fakat nigdje nije bilo Bizona, rekla sam. - Eto vidiš. Pa jebote, kad bi ti ljudi bili glupi, kako bi se priča stalno vrtila. Nekad nekog uhapse jer moraju, da popune statistiku, da napune kućicu koja se zove “prostitucija”, a onda sve ispočetka. Jesi li opet u poslu? - Ne, rekla sam. I ispravila se. Ne znam… Cura je dosta stvari kužila, ali ne do kraja. Uto se pojavio Bizon. Bio je ozbiljan. - Mala, bude te Vjeko otfurao doma. Vjeko je njegov gorila, vozač, prijatelj, fan. Ništa se, znači, nije promijenilo. - Hvala ti Bizone, opasno si nježno biće. - Takav sam, nema pomoći, šeretski je reklo govedo. Vjeko mi je otvorio vrata, gle, džentlemen, mogao bi u Cameu raditi, samo bi mu uniforma trebala.
Back to the business again
Jebemu mater, da mu jebem mater, kad mi telefoni počnu zvrndati od osam ujutro, onda baš nisam sretna. Nisam, i jebiga. Nije me Bog stvorio za ranoranioca, ranoranitelja, ili kako se već kaže… Zvrrrr…. - Dina je. Kaj stara još ćoriš, jebote, pa hoćemo li tako u Europu? - Reci, Dina, spavam jebemu, nisi mogla ranije zvati… - Ajde, dođi do faksa pa ćemo do mog dečka poslušati demo snimke. - Ajde me pusti da se naspavam stara, pliz, zaružila sam sinoć, zvat ću te. - Aj bok, al nemoj zajebat. - Neću.
Momak je centarfor, zabija golove, ako ga Maminjo dovede iz provincije u Zagreb, za godinu dvije ne gine joj neki Tottenhamm. A ja se moram jebati za “četvorke”. Fak!
Njen dečko već mi je opasno išao na kurac. Prvo, ona stalno govori “moj dečko ovo, moj dečko ono”, moj dečko tamo, moj dečko vamo. Drugo, njen dečko je, brate, idiot. Fah idiot. Jebo tvog dečka, Dina. Morat ću joj to reći, makar se i naljutila. Samo muzika. Ray Charles, Duke Elington, samo brije po džezu. Okej, džez je dobar, ali mislim, ne treba pretjerivati. Upalila sam radio, kad imaš što čuti. Umrla sam od smijeha. Tatjanu Jurić je nešto naljutilo pa je u eter procijedila gadnu psovku: - Jebem ti fajerplej (Fireplay) da ga jebem i ko ga izmisli! Onda je ponovila: - Šesnaest puta ti ga jebem!!! Na to sam se nasmijala. Ajde, neka emocija iz te male lutke, napokon. Ne znam je li prošlo više od pola sata, a telefon je opet zazvonio. Mario. - Joj Izzy, nemoj se ljutiti, dogovor za večeras otpada, opet sam imao frku… A jebote još i taj. Pa koji on kurac misli, da sam mu ja žena. Svašta. Drugo i drugo, šta on vjeruje sad da će meni srce puknuti jer njega večeras neće biti. Onda me, a da nisam ponovo ni zaspala, zvalo govedo. Otkud mu moj broj!? - Izzy, ajde dođi do Samobora. - Ne da mi se Bizone, nemoj me matletirati. - Ne kaže se matletirati nego maltretirati. Ja te moram učiti. Ajde mala, koji ti je kurac, dođi, jako mi je stalo, rekao je i dodao; Jako jako. Jako jako?? - Ajde, frende, toliko smo toga prošli, ako ti je stalo jako jako, doći ću. Opet na starom putu? Čini se da yes. Bizone, dođi po mene, znaš, kola mi nisu na raspolaganju, mama je otišla u toplice. Jebe je reuma pa je uzela auto. Nema frke, Izzy, lutko, budem došao… Došao je sam, osobno, bez vozača Vjeke što mi je bilo neobično. Znao je tako ići i sam, ponekad, ali je u pravilu ipak uvijek išao s njim. U autu sam ga pitala ono što me najviše mučilo. - Bizone, kako je došlo do toga da se seks afera onako brzo okonča? Umrla sam od straha. Zašto draga?