‘ŽAO MI JE, NASLOV SAM HTIO ZBOG PRIJATELJA’

Jako sam tužan, ovu Kutiju htio sam osvojiti zbog Josipa Čibarića, našeg bivšeg suigrača. Pao je i ostao nepokretan, ali svaku utakmicu je uz nas. Igrali smo za njega, rekao je Mario Švigir (42), legenda Kutije. - Na prvu Kutiju sam došao sa 16 godina. Nisam imao osobnu pa sam predao zdravstvenu iskaznicu. Sudac Dobrinić se nasmijao i rekao: ‘Kaj je mali, ti bi igral?’. Nakon utakmice mi je prišao i rekao: ‘Ti buš jako dugo branil i bil buš legenda turnira’ - prisjetio se Švigir, dečko iz zagrebačkog Trnja, kvarta s kojim je prvi put zaigrao na Kutiji. Tih, ratnih godina, igralo se unatoč uzbunama, koje su prekidale turnir. - Dečki iz Grahorove su na utakmicu došli u uniformama, ravno s prve linije fronte. U svlačionicu su došli s oružjem. No, dvorana je bila puna. - Izađemo na parket, gledamo, a u dvoranu ni igla ne stane. Od šoka nisam znao kome dodati, odjednom su svi igrači bili u plavim dresovima, nisam znao koji su moji. Seniorsku Kutiju osvajao je šest puta, nagradu za najboljeg golmana čak triput. Jednom su mu tu nagradu uzeli, 2009. - Dobio sam nagradu, otišao u svlačionicu, no onda je netko došao i rekao da se ‘zapisnički stol’ predomislio. Lijevi dio stola je glasao za mene, desni za njega, tako nešto. I morao sam vratiti. Branko Fišter iz Keglića se ispričavao, nije htio uzeti, i meni je bilo neugodno... U velikom nogometu branio je za Dinamo, Bjelovar, Trešnjevku, Sturm iz Graza, a igrao je i za reprezentaciju Jugoslavije. - U moje vrijeme je golman smio primiti loptu u ruke, kad mu igrač vrati, pa nije dolazila do izražaja tehnika. Bio sam odličan igrač, bolji od tadašnjeg suigrača Stjepana Tomasa. Eh, da je onda današnje pravilo - rekao je Šviga. Ne čuva niti jedan dres. - Svake godine ga nekome darujem. Božić je, nekoga razveselim, to je mi najvažnije.