Sad se bo­re s is­ko­ri bo­leš­ću, a ne­kad su

NAJNAPREDNIJI Du­brov­nik je pr­vi u svi­je­tu uveo ka­ran­te­nu, još u 14. st. Tad je os­no­va­na i pr­va lje­kar­na, a kroz ci­je­lu po­vi­jest ima­li su je­dins­tve­ni i na­pred­ni me­di­cin­ski sus­tav...

24sata - - NEWS -

Du­bro­vač­ka me­di­ci­na je sa svo­jim za­ko­ni­ma, pro­pi­si­ma i dos­tig­nu­ći­ma obo­ga­ti­la ne sa­mo hr­vat­sku ne­go i svjet­sku me­di­cin­sku po­vi­jest. U gra­du je već 1301. uve­de­na li­ječ­nič­ka služ­ba, a 1441. os­no­va­no je Vr­hov­no zdrav­s­tve­no vi­je­će. Ko­li­ka je bi­la je­dins­tve­nost i na­pred­nost du­bro­vač­ko­ga so­ci­jal­nog i me­di­cin­skog sus­ta­va po­ka­zu­je či­nje­ni­ca da je baš u Du­brov­ni­ku pr­vi put u po­vi­jes­ti uve­de­na ka­ran­te­na. Na­ime, u vri­je­me ha­ra­nja broj­nih epi­de­mi­ja, u 14. i 15. sto­lje­ću, u Du­brov­ni­ku su do­ni­je­li po­seb­ne mje­re i odred­be u or­ga­ni­za­ci­ji zdrav­s­tve­ne i sa­ni­tet­ske služ­be u svr­hu spre­ča­va­nja uno­sa i ši­re­nja za­raz­nih bo­les­ti u Re­pu­bli­ci. Ka­ran­te­na jest us­po­ri­la, ali nije za­us­ta­vi­la po­mor­sku tr­go­vi­nu. Ako bi ku­ga ipak pro­dr­la na po­dru­čje Re­pu­bli­ke, ali ne i u sam grad, tad su se vra­ta gra­da za­tva­ra­la i ula­zak u grad bio je one­mo­gu­ćen bi­lo ko­me iz oko­li­ce gdje je ha­ra­la ku­ga, pod pri­jet­njom smr­ću. Ako bi se ku­ga ja­vi­la pr­vo u gra­du, sta­nov­niš­tvo bi se is­e­li­lo iz gra­da, a grad bi ču­va­lo 10 pa­tri­ci­ja dok epi­de­mi­ja ne bi proš­la. Onaj za ko­ga bi se ot­kri­lo da je unio ku­gu u grad bio bi naj­o­š­tri­je kaž­njen. Smrt­na kaz­na nije u to­me slu­ča­ju bi­la ri­jet­kost. Du­brov­ča­ni su već u sred­njem vi­je­ku nas­to­ja­li da u nji­hov grad do­đu spo­sob­ni i obra­zo­va­ni li­ječ­ni­ci, pa su za­poš­lja­va­li spo­sob­ne stran­ce. Li­je­či­li su ih Gr­ci, Ži­do­vi, Špa­njol­ci, Ta­li­ja­ni. Do­bro su ih pla­ća­li. Od 1280. u služ­bi du­bro­vač­ke dr­ža­ve dje­lo­va­lo je čak 134 li­ječ­ni­ka i 102 ki­rur­ga. Pr­vi zu­bar u Du­brov­ni­ku, Ga­eta­no Pi­eri­ni, otvo­rio je svo­ju or­di­na­ci­ju 70-ih go­di­na 18. sto­lje­ća. Lje­kar­na Ma­le bra­će u Du­brov­ni­ku spa­da me­đu naj­sta­ri­je u Eu­ro­pi. Iz­gra­đe­na je kad i sa­mos­tan 1317. go­di­ne. Od 18. sto­lje­ća u služ­bi se u Du­brov­ni­ku na­la­zi sve više li­ječ­ni­ka po­dri­je­tlom iz Du­brov­ni­ka, od ko­jih je naj­poz­na­ti­ji Lu­ka Stul­li. On je dje­lo­vao u 19. sto­lje­ću, a poz­nat je i po to­me što je pr­vi u Du­brov­nik uveo vak­ci­na­ci­ju. Ka­ko je on­da mo­gu­će da se u jed­nom tak­vom gra­du do­go­di si­tu­aci­ja da gra­đa­ni ne že­le ci­je­pi­ti dje­cu i da ni­su svjes­ni ko­je su po­s­lje­di­ce nji­ho­vih od­lu­ka? - To vam je više po­ve­za­no s mo­der­nim tren­do­vi­ma, od­nos­no ak­tu­al­nim pro­ce­si­ma, ne­go s po­vi­jes­nim nas­li­je­đem. Kod di­je­la ljudi oči­to po­vi­jest nije uči­te­lji­ca ži­vo­ta - ka­zao nam je so­ci­olog prof. Bo­ris Ba­no­vac. - Poz­na­to je da se u po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko de­set­lje­ća zna­nost i me­di­ci­na do­vo­de u pi­ta­nje us­li­jed ras­ta ‘fi­lo­zo­fi­je’ al­ter­na­tiv­nih či­nje­ni­ca, ko­ja je u po­s­ljed­nje vri­je­me oso­bi­to do­bi­la na druš­tve­nom zna­če­nju. Po­seb­no je la­ko re­la­ti­vi­zi­ra­ti ne­što što je bi­lo prak­tič­ki is­tri­jeb­lje­no, pa ti­me i ap­s­trak­t­no, kao što su os­pi­ce. Či­nje­ni­ca na­glog ras­ta ci­jep­lje­nja na­kon što su se one po­ja­vi­le po­ka­zu­je da se u su­sre­tu s kon­kret­nom bo­leš­ću la­ko od­ba­cu­je pret­hod­no uvje­re­nje jer je ono i prak­tič­no opo­vrg­nu­to. Sto­ga mo­že­mo pro­ma­tra­ti ci­je­li taj po­kret kao luk­suz onog di­je­la svi­je­ta ko­ji se ra­zvio do te mje­re da ne­kad smr­to­nos­ne bo­les­ti pos­ta­ju “pri­če”. A ka­ko se do­go­di­lo da je baš Du­brov­nik, ko­ji je poz­nat kao grad pr­ve ka­ran­te­ne, pos­tao i grad pr­ve epi­de­mi­je os­pi­ca u Hr­vat­skoj u 21. sto­lje­ću, bo­jim se da je te­ško od­go­vo­ri­ti bez de­talj­nog is­tra­ži­va­nja ro­di­te­lja i ra­da služ­bi

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.