I SU MAŠTA, A ŽE­LE BI­TI BO­LJI

PA­MET­NI­JI SU Dje­ca ko­ja la­žu ima­ju vi­ši ko­efi­ci­jent in­te­li­gen­ci­je, ka­žu psi­ho­lo­zi. No tre­ba pos­ta­vi­ti gra­ni­ce

24sata - - ŽIVOT -

Sva­ki ro­di­telj se su­sreo s ma­lim ili ve­li­kim dje­čjim la­ži­ma, a raz­lo­zi za njih su raz­li­či­ti u sva­koj do­bi. Ma­lu utje­hu pru­ža po­da­tak ko­ji psi­ho­lo­zi čes­to iz­no­se, a to je da dje­ca ko­ja la­žu ima­ju vi­ši kvo­ci­jent in­te­li­gen­ci­je. - Mno­gi ro­di­te­lji sma­tra­ju da dje­ca la­žu ka­ko bi do­bi­la što že­le, iz­bje­gla kaz­nu ili ne­što što ne že­le ra­di­ti. Me­đu­tim, važ­no je raz­mo­tri­ti okol­nos­ti u ko­ji­ma se ovo po­na­ša­nje ja­vi­lo. Ako je ri­ječ o pred­škol­ci­ma, mo­gu­će je da uop­će ni­je ri­ječ o la­ga­nju, ne­go ma­šti. Kas­ni­je se la­ga­nje jav­lja iz stra­ha od re­ak­ci­je ro­di­te­lja, ali i bri­ge za ro­di­te­lje - po­jaš­nja­va psi­ho­lo­gi­nja Hra­brog te­le­fo­na Ana­ma­ri­ja Vu­ić. Ma­le dje­čje la­ži po­či­nju se jav­lja­ti oko 3. go­di­ne, dio su nor­mal­nog ra­zvo­ja i ni­su raz­log za za­bri­nu­tost. Dje­ca u ovoj do­bi još ne raz­li­ku­ju ma­štu od stvar­nos­ti ili is­ti­nu od la­ži, za njih su sve pri­če stvar­ne. Ima­ju buj­nu ma­štu pa čes­to mo­gu iz­miš­lja­ti pri­če ili pre­uve­li­ča­va­ti do­ga­đa­je. Bu­du­ći da im pam­će­nje još ni­je u pot­pu­nos­ti ra­zvi­je­no, ne­ke stva­ri mo­gu za­bo­ra­vi­ti ili po­mi­je­ša­ti. Ra­zvoj­na fa­za dje­te­ta, na­gla­ša­va psi­ho­lo­gi­nja Vu­ić, važ­na je kad raz­miš­lja­mo o la­ži­ma - tro­go­diš­njak ko­ji go­vo­ri ka­ko je djed star 100 go­di­na go­vo­ri o svo­jem po­gle­du na svi­jet. De­ve­to­go­diš­nja­ki­nja ko­ja ni­je na­pi­sa­la za­da­ću svjes­na je da ono što go­vo­ri ni­je is­ti­na. Za raz­li­ku od pred­ško­la­ca, dje­ca u škol­skoj do­bi la­žu ka­ko bi za­do­vo­lji­la zah­tje­ve auto­ri­te­ta, da ih ne ra­zo­ča­ra­ju ili zbog stra­ha od po­s­lje­di­ca. - Sta­ri­jim ško­lar­ci­ma je la­ga­nje je­dan od na­či­na rje­ša­va­nja pro­ble­ma. Pro­mo­tri­te u ko­jim si­tu­aci­ja­ma se jav­lja­ju la­ži, što di­je­te že­li pos­ti­ći ti­me i što mu tre­ba. Po­ne­kad la­žu jer že­le ne­što pri­kri­ti, da bi do­bi­li što že­le, jer že­le ne­ko­ga za­di­vi­ti ili se pri­ka­za­ti u bo­ljem svi­je­tlu ka­že psi­ho­lo­gi­nja Mu­žak. Na pi­ta­nje ka­ko ro­di­te­lji tre­ba­ju re­agi­ra­ti kad uhva­te di­je­te u la­ži, obje struč­nja­ki­nje ka­žu ka­ko se is­kre­nost kod dje­ce i otvo­ren raz­go­vor mo­ra­ju po­ti­ca­ti od ma­lih no­gu. - Ta­ko ro­di­te­lji već s pred­ško­lar­ci­ma mo­gu raz­go­va­ra­ti o raz­li­ci iz­me­đu ma­šte i stvar­nos­ti, a sa sta­ri­ji­ma o to­me za­što je is­kre­nost važ­na. Dje­ca uče po mo­de­lu - ako ro­di­te­lju zvo­ni mo­bi­tel, a on sla­že ka­ko ni­je kod ku­će, ša­lje po­ru­ku dje­te­tu da je la­ga­nje pri­hvat­lji­vo. Kad ro­di­te­lji ulo­ve di­je­te u la­ži, važ­no je da ga ne obi­lje­že kao la­ž­ljiv­ca, ne­go da se us­mje­re na tre­nu­tač­no po­na­ša­nje. Stal­no la­ga­nje je obič­no dio ve­ćeg pro­ble­ma pa je u tim si­tu­aci­ja­ma do­bro po­tra­ži­ti po­moć struč­nja­ka - po­jaš­nja­va psi­ho­lo­gi­nja Vu­ić. Psi­ho­lo­gi­nje is­ti­ču ka­ko dje­ci tre­ba objas­ni­ti da ste pri­mi­je­ti­li laž, ne pos­tav­lja­ti pre­vi­še pi­ta­nja ni­ti po­ku­ša­va­ti do­bi­ti priz­na­nje. Tre­ba im, ipak, da­ti do zna­nja da se ne­ke stva­ri ne smi­ju ta­ji­ti jer im mo­gu šte­ti­ti.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.