NE DIRAJ OKO: PRI­JE­TI UPALA!

PR­STE K SE­BI Tr­lja­nje oči­ju pr­lja­vim ru­ka­ma iz­a­zi­va opas­ni vi­rus­ni ko­njuk­ti­vi­tis. Ru­ke tre­ba pra­ti ba­rem 20 se­kun­di do po­la mi­nu­te

24sata - - ZDRAVLJE -

Is­pod nok­ti­ju se skri­va čak dva pu­ta vi­še bak­te­ri­ja ne­go na bi­lo ko­jem dru­gom di­je­lu ru­ke. Kla­sič­no pra­nje ru­ku sa­pu­nom ne mo­že uk­lo­ni­ti sve bak­te­ri­je, pa di­ra­nje li­ca i oči­ju mo­že ima­ti opas­ne po­s­lje­di­ce, upo­zo­ra­va dr. med. Ivica Cvet­ko­vić. Jed­na od njih je vi­rus­ni ko­njuk­ti­vi­tis, opas­na za­ra­za ko­ja je glav­na po­s­lje­di­ca tr­lja­nja oči­ju i lo­še hi­gi­je­ne ru­ku. - Oči su po­seb­na pri­ča. Sje­ćam se da se go­vo­ri­lo - ako te svr­be oči, slo­bod­no ih smi­ješ po­če­ša­ti sa­mo vlas­ti­tim lak­tom. Oči su vr­lo osjet­lji­ve na in­fek­ci­ju (bi­lo vi­rus­nu ili bak­te­rij­sku) i ni­ka­ko ih se ne smi­je di­ra­ti. Vi­rus­ne bo­les­ti oči­ju vr­lo br­zo se pre­no­se i ši­re pr­lja­vim ru­ka­ma ili no­še­njem tu­đih na­oča­la - upo­zo­ra­va dok­tor Cvet­ko­vić. Ne­pra­vil­no pra­nje ru­ku za po­s­lje­di­ce ima i još ne­ke vi­rus­ne bo­les­ti, po­put he­pa­ti­ti­sa A i me­nin­gi­ti­sa. - Od ma­lih no­gu uči­mo da je pra­nje ru­ku važ­na spo­na pre­ma za­šti­ti od cri­jev­nih in­fek­ci­ja. I za­is­ta, ne­ke vi­rus­ne bo­les­ti, kao što su he­pa­ti­tis A, vi­rus­ni pro­lje­vi, kao i bak­te­rij­ske bo­les­ti (di­zen­te­ri­ja), ali i pa­ra­zi­ti, za­pra­vo su po­s­lje­di­ca ne­hi­gi­je­ne i ne­pra­nja ru­ku iza vr­še­nja nu­žde - po­jaš­nja­va Cvet­ko­vić i sa­vje­tu­je da iz­bje­ga­va­mo stav­lja­ti ru­ke na us­ta. - Iz­me­đu tre­ći­ne i če­t­vr­ti­ne bak­te­ri­ja u ti­je­lu pre­ne­se se s pr­sti­ju na us­ta te ta­ko do­la­zi do za­ra­že­nih cri­je­va i mu­če­nja s pro­lje­vom, pa za­to pr­ste k se­bi - ka­že Cvet­ko­vić. Pr­sti bi tre­ba­li bi­ti što da­lje od nos­ne šup­lji­ne jer na­iz­gled ba­nal­na rad­nja sa so­bom no­si ka­tas­tro­fal­ne po­s­lje­di­ce, i to zbog bak­te­ri­ja ko­ja se na­la­ze na ru­ka­ma i pod nok­ti­ma. - ‘Ko­pa­nje’ no­sa je pri­je sve­ga ne­pris­toj­no, ali važ­no je zna­ti da nok­ti mo­gu vr­lo la­ko stvo­ri­ti ra­nu u nos­noj šup­lji­ni. Ta­ko do­la­zi do lim­f­ne dre­na­že, a put pre­ma moz­gu je otvo­ren, što zna­či da in­fek­ci­je la­ko do­la­ze do moz­ga. Vr­lo la­ko mo­že do­ći do me­nin­gi­ti­sa i za­to sa­vje­tu­jem svi­ma da za­bo­ra­ve na ovu ne­ugod­nu rad­nju - ka­že li­ječ­nik. Cvet­ko­vić upo­zo­ra­va da je di­ra­nje i sti­ska­nje pri­šti­ća ta­ko­đer opas­no. - Di­ra­nje ru­kom po ra­na­ma, pri­šte­vi­ma i slič­no je dvos­tru­ko opas­no. Ne sa­mo da se mo­že­mo za­ra­zi­ti gno­jem iz ra­ne, ne­go i u ra­nu mo­že­mo uni­je­ti pr­lja­vim ru­ka­ma bak­te­ri­je i ra­nu in­fi­ci­ra­ti - po­jaš­nja­va. Dok­tor ka­že da je čis­to­ća po­la zdrav­lja te da se pra­njem ru­ku naj­bo­lje bra­ni­mo od in­fek­ci­ja. - S dru­ge stra­ne, ne mo­že­mo ži­vje­ti u stak­le­nom zvo­nu, svi­jet je pre­pun za­ra­za i ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti da je dru­ga po­lo­vi­ca zdrav­lja kon­takt s bak­te­ri­ja­ma ko­je ja­ča­ju naš obram­be­ni sus­tav. Kao i u sve­mu - i s hi­gi­je­nom tre­ba bi­ti ra­ci­ona­lan - ka­že dok­tor Cvet­ko­vić. Upo­zo­ra­va i na raz­ne bak­te­ri­je ko­ji pri­je­te s po­vr­ši­ne mo­bil­nih ure­đa­ja. - Ne­kad se go­vo­ri­lo da je no­vac naj­pr­lja­vi­ji i da na­kon sva­kog ko­ri­šte­nja tre­ba do­bro opra­ti ru­ke. Da­nas je ra­me uz ra­me pr­ljav­šti­ni nov­ca upo­tre­ba mo­bil­nih ure­đa­ja ko­ji su, na­ža­lost, uvi­jek s na­ma - i na rad­no­me mjes­tu, na za­ho­du i u ško­li - upo­zo­ra­va li­ječ­nik. Kao i s mo­bi­te­lom, da­ljin­ski uprav­ljač je stal­no po ru­ka­ma i br­zo s njih po­ku­pi bak­te­ri­je. Jed­nom tjed­no pre­bri­ši­te ga s de­zin­fek­cij­skom ma­ra­mi­com ili obič­nom na ko­ju ste sta­vi­li ma­lo al­ko­ho­la. Ka­ko bis­te bi­li si­gur­ni da vam je čet­ki­ca za zu­be čis­ta i za­šti­će­na od bak­te­ri­ja u zra­ku, dr­ži­te je u za­tvo­re­nom or­ma­ri­ću. Bi­lo bi do­bro jed­nom tjed­no čet­ki­cu umo­či­ti u al­ko­hol­nu vo­di­cu za is­pi­ra­nje us­ta, a tre­ba ju mi­je­nja­ti sva­ka tri mje­se­ca. Je­dan od na­či­na da se bo­ri­te pro­tiv vi­ru­sa i bak­te­ri­ja je pa­zi­ti na tem­pe­ra­tu­ru ko­ja se ko­ris­ti za pra­nje rub­lja. Naj­bo­lje ga je pra­ti na vi­so­koj tem­pe­ra­tu­ri jer iako odje­ća mo­že iz­gle­da­ti čis­to, na odje­ći se i da­lje mo­gu za­dr­ža­ti raz­ne bak­te­ri­je. Na­ža­lost, do­ka­za­no je da mno­ge bak­te­ri­je mo­gu pre­ži­vje­ti i do tem­pe­ra­tu­re od 82 stup­nja.

Ru­ke za po­če­tak tre­ba do­bro na­mo­či­ti vo­dom.

Do­bro ih na­sa­pu­naj­te. Pa­ž­lji­vo pro­tr­ljaj­te ru­ke jed­nu o dru­gu, za­tim pa­ž­lji­vo is­tr­ljaj­te po­je­di­ne di­je­lo­ve na sva­koj ru­ci.

Ci­je­li pro­ces pra­nja tre­bao bi tra­ja­ti od 20 se­kun­di do po­la mi­nu­te.

Na kra­ju do­bro is­pe­ri­te sa­pu­ni­cu s ru­ku. Za­tvo­ri­te sla­vi­nu – ako ste u jav­nom pros­to­ru ne do­di­ruj­te je ru­kom, ne­go pa­pi­rom, pa pa­pir ba­ci­te u koš.

Do­bro osu­ši­te ru­ke pa­pir­na­tim ruč­ni­kom – vlaž­ne ru­ke ide­al­no su sta­ni­šte za bak­te­ri­je.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.