A TEŽILI SMO 5700 GRAMA ZA­JED­NO...

PRKOSE SVIM NEDAĆAMA Ia­ko im ni­su da­va­li šan­se za ži­vot, ovi hra­bri palčići ni­su se da­li. Da­nas su ve­se­la i za­igra­na dje­ca

24sata - - NEWS - Pi­šu: N. ZAGORAC, A. THOMAS, D. PLANTAK

PALČIĆI SU NARASLI: Mark, Vi­to i Le­non jed­na su od osam sret­nih pri­ča o dje­ci ko­ja su pre­ra­no ro­đe­na. Da­nas do­no­si­mo pr­vi dio

Vo­li­mo ići u vr­tić i igra­ti se s pri­ja­te­lji­ma, a kod ku­će se naj­ra­đe igra­mo da smo nas tro­ji­ca su­per­ju­na­ci Thor, Ka­pe­tan Ame­ri­ca i Iron­man. U glas nam go­vo­re bra­ća Vi­to, Le­non i Mark (5), pr­ve du­go­re­ške troj­ke. A oni za­is­ta i je­su su­per­ju­na­ci. Na­ime, dje­ča­ci su ro­đe­ni mje­sec i pol da­na pri­je ter­mi­na po­ro­đa­ja, na Sv. Ni­ko­lu. Za­jed­no su težili tek 5,7 kg. Ima­li su kr­va­re­nje u moz­gu, ne­ra­zvi­je­na plu­ća, pa su bi­li i na res­pi­ra­to­ru i mje­sec da­na u in­ku­ba­to­ru. Dvo­ji­cu su oživljavali, jed­nog od­mah pos­li­je ro­đe­nja, a dru­gog su­tra­dan pri­li­kom ope­ra­ci­je puk­nu­ća pluć­no­ga kri­la. Ova tri he­ro­ja od sa­mog po­čet­ka po­ka­za­li su ve­li­ku hra­brost i vo­lju za ži­vo­tom uz ne­vje­ro­jat­ne na­po­re ro­di­te­lja Ma­ri­ne (37) i Ale­na (43) Bro­zo­vi­ća te li­ječ­ni­ka, fi­zi­ote­ra­pe­uta... Nji­ho­va majka ka­že nam da su s dje­ča­ci­ma proš­li sve kao i os­ta­le maj­ke pal­či­ća, ali tros­tru­ko.

NE­KO­LI­KO PU­TA SU IH OŽIVLJAVALI, IMA­LI SU RAZ­NE OPE­RA­CI­JE, PRO­VE­LI MJESECE U INKUBBATORU, ALI MALENI BORCI PO­KA­ZA­LI SU NEVJEROJATNU VO­LJU ZA ŽI­VO­TOM I PRE­ŽI­VJE­LI

NOR­MA­LAN ŽI­VOT RAZ­GO­VA­RA­LI SMO S OBITELJIMA ČI­JA SUDJECA RO­ĐE­NA PRIJEVREMENO, S MA­NJE OD 600 GRAMA

Tros­tru­ko je vi­še stra­ha, bri­ge, nje­ge, ra­da, tru­da i na­po­ra ulo­že­no da ovi pre­kras­ni dje­ča­ci da­nas bu­du zdra­vi, na­smi­ja­ni i ve­se­li.

- Le­non je od­mah nakon po­ro­da pres­tao di­sa­ti i oživ­lja­van je 10 mi­nu­ta, dok su Vi­to i Mark pri po­ro­du bi­li u re­du. No, idu­ći dan su sva tro­ji­ca pres­ta­la di­sa­ti, a Vi­ti je sta­lo sr­ce. Dva pu­ta su ga oživljavali, a pre­ba­ci­li su ih na Re­bro.

TROJ­KE, PA SVI PALČIĆI

Ja sam ih vi­dje­la tek nakon se­dam da­na. Nit­ko vas ne mo­že pri­pre­mi­ti na to, bi­li su ta­ko sit­ni u in­ku­ba­to­ri­ma s pu­no cjev­či­ca, bio je to gro­zan osje­ćaj - pri­sje­ća se ma­ma Ma­ri­na do­da­ju­ći ka­ko su ona i su­prug ne­umor­no s nji­ma vjež­ba­li. Pa su dje­ča­ci i pro­ho­da­li već s 13 mje­se­ci. Ro­đe­ni su u raz­ma­ku od jed­ne mi­nu­te, a Vi­to je naj­sta­ri­ji, pa ga i bra­ća smatraju glav­nim. Sva tro­ji­ca su raz­li­či­ta ka­rak­te­ra, a vo­le se naj­vi­še. - Ia­ko je imao naj­vi­še di­jag­no­za, Vi­to je naj­na­pred­ni­ji, naj­vi­še pri­ča i zna­ti­že­ljan je. Le­non je mu­dri­jaš. Vo­li bi­ti u cen­tru paž­nje. A Mark je pra­vi fra­jer, za­igran i stal­no igra ulo­ge omi­lje­nih su­per­ju­na­ka, osva­ja svi­jet, is­to­vre­me­no je vr­lo emo­ti­van i to­pao ka­že Ma­ri­na.

PROŠ­LI MNO­GE NEDAĆE

S mno­gim nedaćama su­očio se i Do­ri­jan Jed­na­ko­vić iz Br­c­kov­lja­na kraj Du­gog Se­la. Ia­ko mu pri ro­đe­nju ni­su da­va­li šan­se da će pre­ži­vje­ti, Do­ri­jan da­nas ima tri go­di­ne i ve­se­lo pro­živ­lja­va sva­ki novi dan. Nje­go­va majka Ivana (31) ro­di­la ga je prijevremeno zbog kom­pli­ka­ci­ja u bli­za­nač­koj trud­no­ći, u sr­p­nju 2015.,

u 25. tjed­nu trud­no­će. Imao je sa­mo 576 grama i 31 cen­ti­me­tar. Taj dan, na­ža­lost, iz­gu­bio je bra­ta bli­zan­ca, no on se us­pio iz­bo­ri­ti za svo­je mjes­to pod sun­cem. - Oživljavali su ga kad se ro­dio, sta­lo mu je sr­če­ko, nije di­sao. Rek­li su nam da se poz­dra­vi­mo s njim jer ima dan-dva ži­vo­ta. Ras­pa­da­la sam se od tu­ge, ali sam vje­ro­va­la da će se iz­vu­ći - pri­ča Ivana drh­ta­vim gla­som. Do­ri­jan je pr­vih pet mje­se­ci pro­veo u bol­ni­ci, od če­ga če­ti­ri u in­ku­ba­to­ru, a tri na res­pi­ra­to­ru. Imao je dvi­je ope­ra­ci­je cri­je­va, sep­su, pri­je­lo­me kos­ti­ju i ope­ra­ci­ju oči­ju. - Sje­ćam se kad sam ga pr­vi put vi­dje­la u in­ku­ba­to­ru s cjev­či­ca­ma, ta­ko sit­nog, sko­ro sam se sru­ši­la - pri­sje­ća se ma­ma Ivana suz­nih oči­ju. Do­ri­jan je do­ma do­šao dva da­na pri­je Bo­ži­ća.

IMA­LA SA­MO 20-AK CM

- On je naš bo­žić­ni pok­lon - ka­že ma­ma kojoj se tu­ga pre­tva­ra u ve­se­lje dok gle­da svog sin­či­ća i po­nos­no pri­ča o nje­mu. Do­ri­jan je pro­ho­dao i pro­go­vo­rio tek s dvi­je go­di­ne i dva mje­se­ca, a da­nas trč­ka­ra uoko­lo i pri­ča kao veliki. Ide u vr­tić, obo­ža­va se igra­ti, pje­va­ti i ple­sa­ti. - Ja­ko vo­lim ići u vr­tić, ta­mo imam pu­no pri­ja­te­lja s ko­ji­ma se igram. Vo­lim či­ta­ti knji­gi­ce i igra­ti se u dvo­ri­štu. Mo­gu ti ot­pje­va­ti i pje­smi­cu: ‘En ten ti­ni, sa­va ra­ka ti­ni...’ Znam i bro­ja­ti do 10 ne­umor­no nam je pri­čao Do­ri­jan, pje­vao pje­smi­ce, bro­jio i igrao se s na­ma. Ma­le­na Ivana iz Tur­či­na kraj Va­ra­ždi­na ro­di­la se u sr­p­nju 2012. kao naj­ma­nja palčica u 23. tjed­nu. Te­ži­la je sa­mo 480 grama, a bi­la je du­gač­ka sa­mo 20-ak cen­ti­me­ta­ra. Zbog si­ćuš­ne fi­zi­ono­mi­je i krh­kos­ti nije ju bilo mo­gu­će toč­no iz­mje­ri­ti jer bi je tre­ba­lo ras­teg­nu­ti, a to zna­či i po­lo­mi­ti. Ona da­nas ima 18 ki­lo­gra­ma i 120 cen­ti­me­ta­ra, što je naj­nor­mal­ni­je za dje­cu te do­bi bez pri­je­vre­me­nog po­ro­đa­ja. Ia­ko su joj da­va­li sa­mo ne­ko­li­ko mi­nu­ta ži­vo­ta, Ivana se nije da­la. Tri mje­se­ca je bi­la u in­ku­ba­to­ru, a mo­ra­la je i na ope­ra­ci­ju oči­ju jer bi ina­če bi­la sli­je­pa.

SUROVA BOR­BA ZA ŽI­VOT

- Li­ječ­ni­ci su me dan pos­li­je po­ro­đa­ja upo­zo­ri­li da je ona za­pra­vo bilj­ka. Pr­vi put sam je pri­mi­la u ru­ke nakon tri mje­se­ca. Ku­ći je doš­la nakon pet mje­se­ci. Ima­la je tad već oko če­ti­ri ki­lo­gra­ma i je­la je na bo­či­cu. Svi smo bi­li pre­sret­ni - pri­sje­ća se Iva­ni­na ma­ma Bo­že­na Do­lenc Ce­pa­nec. Ivana je da­nas fi­zič­ki zdra­vo di­je­te, ali joj je pri­je tri go­di­ne di­jag­nos­ti­ci­ran auti­zam. Ove go­di­ne kre­nu­la je u vr­tić, zna pi­sa­ti sva slo­va i bro­je­ve, a obo­ža­va gle­da­ti cr­ti­će i igra­ti se. - Na­ša Ivana je pri­mjer da su ču­da mo­gu­ća ka­že ma­ma Bo­že­na. Najmlađa hr­vat­ska palčica je Nera Valek. Ro­đe­na je u trav­nju 2013. go­di­ne, u tek 22. tjed­nu trud­no­će. Ima­la je 660 grama i 32 cen­ti­me­tra.

RO­ĐE­NA U 22. TJED­NU

Da­nas je ve­li­ka dje­voj­či­ca, pa­met­na, za­igra­na i naj­ve­se­li­ja. Čim smo doš­li u nje­zin dom u Po­jat­no kraj Za­pre­ši­ća, do­tr­ča­la nam je u za­gr­ljaj i iz­lju­bi­la ci­je­lu eki­pu. - Bi­la sam ja­ko ma­la, sad sam ve­li­ka. Kre­nu­la sam ove go­di­ne u vr­tić, imam pu­no pri­ja­te­lja, je­dva če­kam po­ne­dje­ljak da po­nov­no idem. Znam bro­ja­ti do 15 - ne­za­us­tav­lji­vo nam je i ve­se­lo pri­ča­la ma­le­na Nera. U in­ku­ba­to­ru je nakon ro­đe­nja pro­ve­la dva mje­se­ca, kao i na res­pi­ra­to­ru. No ka­ko nam ka­že nje­zi­na ma­ma So­nja (41), nakon tri mje­se­ca je iz­aš­la iz bolnice kao pot­pu­no zdra­va be­ba. - Rek­li su nam u bol­ni­ci da se ne zna ho­će li pre­ži­vje­ti, a ako i pre­ži­vi, kakve će to ima­ti po­s­lje­di­ce. No mi ni­kad ni­smo ima­li pro­ble­ma s njom, nor­mal­no se ra­zvi­ja, zdra­va je. Pa­met­na je, želj­na uče­nja, sve že­li zna­ti i ja­ko je prič­lji­va. Po­ma­že me­ni oko ku­ha­nja, ali i oko bra­će, pre­s­vla­či ih, bri­ne se o nji­ma. Ma to je moj ma­li tvr­do­gla­vi bo­rac - po­nos­no ka­že ma­ma So­nja. Su­tra pro­či­taj­te nas­ta­vak pri­če o pal­či­ći­ma.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.