DE­SET SNO­VA KO PRO­MI­JE­NI­LI PO

Sa­nja­la pr­vi svjet­ski ZF ro­man Sa­njao veliki hit San o struk­tu­ri ato­ma U snu shva­tio prin­cip ši­va­ćeg stro­ja Sa­njao br­zi­nu svje­tlos­ti San o tran­sfor­ma­ci­ji Čo­vjek ko­ji je shva­tio be­sko­nač­no TI­JE­KOM LUCIDNOG SNA SPAVAČ MO­ŽE STEĆI KON­TRO­LU NAD ONIM ŠTO RA­DI.

24sata - - BINGO I NAGRADNE IGRE -

MARY SHELLEY: Knji­žev­ni­ca Mary Shelley čes­to je is­ti­ca­la ka­ko je in­s­pi­ra­ci­ju za svoj ro­man o Fran­kes­te­inu iz 1816. do­bi­la baš za­hva­lju­ju­ći noć­noj mo­ri. Na­ime, kad joj je bilo sa­mo 18 go­di­na, Shelley je po­sje­tio Lord Byron. U obi­telj­skoj ku­ći njezine obi­te­lji na Že­nev­skom je­ze­ru sje­di­li su oko ka­mi­na, kad je pjes­nik pred­lo­žio da na­pi­šu po jed­nu horor pri­ču. Mary je do­bi­la in­s­pi­ra­ci­ju tek kad je net­ko u raz­go­vo­ru spo­me­nuo da bi tru­plo u snu mo­glo oži­vje­ti i kas­ni­je te ve­če­ri do­ži­vje­la je ži­vo­pis­ni san. PAUL MCCARTNEY: Paul McCartney je 1965. od­sa­njao ci­je­lu me­lo­di­ju za hit ‘Yes­ter­day’ i – na­sre­ću – br­zo je do­šao k se­bi nakon što se pro­bu­dio pa je us­pio re­pli­ci­ra­ti pje­smu iz sna na kla­vi­ru, pi­ta­ju­ći pri­ja­te­lje i obi­telj je­su li je ikad do ta­da to ču­li. U po­čet­ku je bio za­bri­nut da je sa­njao ne­či­ju tu­đu sklad­bu. Mje­sec da­na nakon to­ga obi­šao je i lju­de u glaz­be­noj in­dus­tri­ji ko­ji su mu rek­li da ni­kad ni­su ču­li tu pje­smu pa je za­jed­no s Joh­nom Len­no­nom na­pi­sao i ri­je­či. Ne tre­ba ni go­vo­ri­ti ko­li­ko po­pu­lar­nos­ti je ta pje­sma Ne­ka iz­u­zet­na ot­kri­ća u svjet­skoj po­vi­jes­ti do­go­di­la su se baš u snu pa su ne­uro­lo­zi doš­li do za­ključ­ka da sno­vi mo­gu bi­ti i mi­sa­oni pro­ces ko­ji je od­go­đen do tre­nut­ka kad ode­mo na spa­va­nje. Tak­vi sno­vi na­zi­va­ju se lu­cid­ni­ma, a za­nim­lji­vo je da naj­ve­ći pis­ci, glaz­be­ni­ci, ma­te­ma­ti­ča­ri i iz­u­mi­te­lji tvr­de da su ne­ka svo­ja najveća ot­kri­ća do­bi­li baš u snu, ko­ji su sre­ćom i za­pam­ti­li te ta­ko obo­ga­ti­li ljud­sku po­vi­jest. do­ni­je­la The Be­atle­si­ma, od­nos­no ko­li­ku po­pu­lar­nost ima i da­nas.

NIELS BOHR: Niels Bohr, otac kvant­ne me­ha­ni­ke, čes­to je go­vo­rio o in­s­pi­ra­tiv­nom snu ko­ji je do­veo do ot­kri­ća struk­tu­re ato­ma. Bohr je dok­to­ri­rao 1911. i ste­kao sla­vu u rje­ša­va­nju slo­že­nih pro­ble­ma u svi­je­tu fi­zi­ke od ko­jih su mno­gi nje­go­vi ko­le­ge odus­ta­li. Kad je po­čeo ra­di­ti na struk­tu­ri ato­ma, nije mu iš­lo, sve do jed­ne ve­če­ri kad je oti­šao spa­va­ti. U snu je vi­dio jez­gru ato­ma, s elek­tro­ni­ma ko­ji se vr­te oko nje­ga. Ia­ko je osje­ćao da je nje­go­va vi­zi­ja toč­na, kao znans­tve­nik je bio svjes­tan važ­nos­ti po­t­vr­de ide­je pri­je ne­go što se obja­vi svi­je­tu pa je ot­kri­će objav­lje­no kas­ni­je. Bohr je kas­ni­je dobio No­be­lo­vu na­gra­du za fi­zi­ku.

ELIAS HOWE: Ili­ja Howe je 1845. osmis­lio zna­čaj­na po­bolj­ša­nja na ši­va­ćem stro­ju, za što je bio na­gra­đen po­seb­nom na­gra­dom za iz­u­me. Ot­kri­će je do­ži­vio u snu, sa­nja­ju­ći da je u da­le­koj zem­lji u kojoj mu kralj da­je 24 sa­ta da do­vr­ši ši­va­či stroj i uči­ni da poč­ne bo­lje ši­va­ti ili ga če­ka smrt­na kaz­na. Ra­dio je na to­me uži­vo, ali i odus­tao, sve dok u snu nije shva­tio da su rat­ni­ci oko nje­ga ima­li kop­lja ko­ja su bi­la pro­bu­še­na na vr­hu. U če­ti­ri uju­tro sko­čio je iz kre­ve­ta i odju­rio u ra­di­oni­cu, i već to ju­tro ima­li smo iglu s ru­pi­com. ALBERT EINSTEIN: Albert Einstein je poz­nat po svo­jim ge­ni­jal­nim uvi­di­ma u pri­ro­du sve­mi­ra, ali i po to­me da je do jed­no­ga od važ­ni­jih ot­kri­ća – prin­ci­pa re­la­tiv­nos­ti – do­šao u snu. Još kao mlad sa­njao je da se sanj­ka niz str­mu pla­ni­nu, i to ta­ko br­zo da na kra­ju pre­la­zi br­zi­nu svje­tlos­ti. Zvi­jez­de u snu pro­mi­je­ni­le su svoj izgled u od­no­su na nje­ga. Pro­bu­dio se i usko­ro for­mu­li­rao ono što će pos­ta­ti jed­na od naj­poz­na­ti­jih znans­tve­nih te­ori­ja u po­vi­jes­ti čo­vje­čans­tva. ROBERT LOUIS STEVENSON: Robert Louis Stevenson je 1886. sa­njao tri ključ­ne sek­ven­ce iz zlo­glas­ne fan­ta­zi­je ko­ja će kas­ni­je pos­ta­ti tri­ler “Ne­obi­čan slu­čaj dr. Jekyl­la i gos­po­di­na Hydea”. Do­bar dio ži­vo­ta pi­sac je pro­veo bo­les­tan i u kre­ve­tu te je čes­to do­bi­vao opi­jum protiv bo­lo­va. Jed­nom je nje­go­va su­pru­ga ču­la kri­ke iz kre­ve­ta, a kad se pro­bu­dio, re­kao joj je da je sa­njao od­lič­nu zas­tra­šu­ju­ću pri­ču. Kas­ni­je joj je ot­krio da se pro­bu­dio kod pr­ve sce­ne tran­sfor­ma­ci­je. Slje­de­ćeg ju­tra je Stevenson po­čeo bi­lje­ži­ti, a tri da­na kas­ni­je imao je ski­cu ro­ma­na od 30.000 ri­je­či. Na kra­ju je u ro­ku od šest da­na na­pi­sao 64.000 ri­je­či, bez pi­sa­ćih stro­je­va ili ra­ču­na­la. Us­pjeh nje­go­va ro­ma­na bio je ne­vje­ro­ja­tan, a kas­ni­je je bio in­s­pi­ra­ci­ja mno­gim dru­gim ZF i horor pis­ci­ma.

SRINIVASA RAMANUJAN: Ma­te­ma­tič­ki ge­nij Srinivasa Ramanujan zna­čaj­no je pri­do­nio ana­li­tič­koj te­ori­ji bro­je­va,

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.