U SMO PLATILI UKAO NAS JE’

ZA POVIJEST San Ma­ri­no? Opus­ti­te se, ne­ma šan­se da sad kik­sa­mo. Odvest će­mo Hr­vat­sku gdje ni­je bi­la 14 go­di­na, re­kao je sjaj­ni Šu­njić AŠ SAM RE­KAO DA MO­RA­MO I MI MLADI SMISLITI NE­KU HIMNU ZA EU­RO, KA­ŽE ŠU­NJIĆ

24sata - - SPORT -

Ako vam zvu­či ne­vje­ro­jat­no da je Hr­vat­ska po­s­ljed­nji put na Eu­ru U-21 bi­la 2004., on­da još ne­vje­ro­jat­ni­je zvu­či da u dva nas­tu­pa na Eu­ru ne­ma­mo ni­ti jed­nu po­bje­du. Da, ima­mo dva re­mi­ja i če­ti­ri po­ra­za. Da, dr­ža­va Edu­ar­da, Sr­ne, Pr­še, Mo­dri­ća, Ra­ki­ti­ća, Man­džu­ki­ća ne­ma ni­ti jed­nu po­bje­du na Eu­ru. - Sje­ćam se tog na­šeg zad­njeg nas­tu­pa, imao sam se­dam go­di­na. Igra­li su Edu­ar­do, Sr­na, Kranj­čar - po­či­nje Šu­njić. Da, bi­lo je to 2004. No ova ge­ne­ra­ci­ja ima ne­što što ni­su ima­le mno­ge pri­je nje. Stup mom­ča­di su igra­či s go­di­na­ma pr­vo­li­ga­škog is­kus­tva. - To smo i po­ka­za­li. Ide­mo sad na Eu­ro, a ta­mo pro­ba­ti iz­bo­ri­ti Olim­pij­ske igre, što ni­je us­pje­lo ni­ti jed­noj ge­ne­ra­ci­ji pri­je nas - ka­že Šu­njić. Do­bro, ali mo­ra­mo pr­vo do­bi­ti San Ma­ri­no? - Ma, ne boj­te se. Sad kad smo ova­ko bli­zu ni­ka­kav San Ma­ri­no nam ne­će sta­ti na put. Tek da zna­te, San Ma­ri­no ne­ma ni­ti bod, a u de­vet ko­la za­bi­li su je­dan gol. Mom­čad vri­je­di 100.000 eura, na­ša čak 67 mi­li­ju­na eura. Po­bje­du pro­tiv Grč­ke, koja je dvi­je go­di­ne bez po­ra­za, pros­la­vi­li su pje­smom. Se­ni­or­ska re­pre­zen­ta­ci­ja sla­vi uz “Ni­je u šoldima sve”, mladi... - Ne­ma­mo ne­ku himnu, bi­lo je sva­kak­vih pje­sa­ma, i do­ma­ćih i stra­nih. Ali, za Eu­ro mo­ra­mo pri­pre­mi­ti ne­ku pje­smu, mo­ra­mo i mi ima­ti ne­ku svo­ju himnu - ka­že Šu­njić. Odi­grao je sjaj­no, baš ka­ko i tre­ba mo­tor mom­ča­di. No, pr­vih 20 mi­nu­ta opas­no smo vi­si­li i da ni­je bi­lo Po­sav­ca... - Uh, Jo­sip je bra­nio ču­da, iz­vu­kao nas je. Tko zna što bi bi­lo da su Gr­ci po­ve­li... Mo­ra­li smo ga pos­li­je po­čas­ti­ti, zas­lu­žio je. Ali ni­je to sve, kad po­bi­je­di­mo San Ma­ri­no, mo­rat će­mo mu opet pla­ti­ti piće. Sta­di­on u Pu­li za Šu­nji­ća ima po­seb­no zna­če­nje. - Tu sam u svib­nju 2014. de­bi­ti­rao za pr­vu mom­čad Di­na­ma, bio sam ju­ni­or. A sad sam na nje­mu iz­bo­rio Eu­ro. Ovaj sta­di­on ću upam­ti­ti za sva vre­me­na. A iona­ko mi je odu­vi­jek bio ne­ka­ko drag. Za Iva­na je ovo go­di­na iz sno­va. U Di­na­mu je pos­tao stan­dard­ni igrač, za­bio je gol u Eu­rop­skoj li­gi, a mla­du re­pre­zen­ta­ci­ju odveo je na EP. Od tr­nja do zvi­jez­da u go­di­nu da­na. Pos­tao je sim­bol bor­be­nos­ti, a na­vi­ja­či to naj­vi­še ci­je­ne. Uos­ta­lom, kao ne­kad nje­gov idol Pa­trick Vi­era. Nje­gov dres ni­kad ne­će bi­ti suh na­kon utak­mi­ce. No Ivan je i da­lje jed­nos­ta­van i pris­to­jan deč­ko iz za­gre­bač­kog Špan­skog. - Ma kak­va sam ja zvi­jez­da... Do­bro, ma­lo me vi­še sad pre­poz­na­ju, tra­že dre­so­ve, a ne­mam to­li­ko dre­so­va da svi­ma udo­vo­ljim. Ali, moj mo­to je da se ne ži­vi na sta­roj sla­vi. Sve se mo­že u se­kun­di pro­mi­je­ni­ti ako ne nas­ta­vim ova­ko. Za raz­li­ku od 99 pos­to no­go­me­ta­ša Ivan ne igra PlaySta­ti­on. To ga ne za­ni­ma. - Ma, ka­kav Plasys­ta­ti­on. Ni­ti ga igram, ni­ti ga imam do­ma. Ne za­ni­ma me to. Stol­ni te­nis je bio moj na­čin za­ba­ve. Ali to­li­ko sam umo­ran da sad ni­sam ni tak­nuo re­ket. Sa­mo sam sje­dio i od­ma­rao uz ka­vu. Baš sam is­crp­ljen. U mla­doj re­pre­zen­ta­ci­ji maj­stor “pin­ga­ča” je An­te Ćo­rić, hva­li se da mu ne­ma rav­nog... - Ma ka­kav Ćo­rić, ha, ha... Mo­že mi skup­lja­ti po­ene re­kao je kroz smi­jeh Šu­njić, či­ja je taj­na, ša­le se pri­ja­te­lji, u ko­si. Još kao dje­čak imao je du­gu ko­su. To je nje­gov stil, kao le­gen­dar­ni ju­nak Sam­son, či­ja je sna­ga bi­la u ko­si. - Ha, valj­da će je jed­nom oši­ša­ti - ka­že kroz smi­jeh maj­ka Alek­san­dra.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.